Ko ovde zaista zivi zivot?

[Dionizija]

eto pitanja...

Ja stalno sam na netu...a tu je baš živo

 

[mikki88]

Nejasno pitanje.

Mrzim ovako da kritikujem, ali ajde.

 

[oki1987]

Zive ga svi

 

[SoniX]

Zive ga svi

Ako se sasvim bukvalno shvati,da...Svi koji su živi,žive...

 

[Nina]

Ovde ili tamo je isto,jer ne mozes ziveti dva zivota uporedo.vec samo ovaj jedan u kome si onakav kakav si ..kao sto boravak na forumu ili netu nema blage veze sa ispunjenoscu i stvarnim zivljenjem zivota,jer to sto sam ja sada na forumu..ne znaci da stvarno ne zivim svoj zivot i ne vidim u potpunosti sebe u njemu..i najvaznije ..da ne razumem samu sebe..

Ne plasite se da ce se vas zivot zavrsiti, plasite se da nece nikada poceti...Hansen..
a autentican pun zivot..pocece prema mnogim savremenim filozofima i psiholozima onda kada se suocimo sa nasom vlasitiom smrcu i shvatimo da smo konacni..mnogi do tog trenutka svoj zivot zive mehanicki,rutinski..ne vodeci racuna o tome kako provode svoje dane..ne verujuci potpuno da ce umreti..i da se to uvek dogadja drugom..

 

[rutinski]

Tema je nejasna jer ko moze dati definiciju zivljenja.
I onaj koji suplje baljezga i onaj koji cuti,
i onaj koji zivi 100 na sat i onaj koji mirno koraca,
Svi oni misle da zive…
Ako bi se svi slozili da onaj ko je u komi ne zivi zivot
onda bi mogli reci da je to tako jer ne ucestvuje u zivotu.
Ne ucestvuje emocijama i svescu, cak ni motorikom.
Ja bih rekao (moje misljenje) da zivi onaj koji
svakodnevnom zivotu pristupa otvorenim emocijama i
intenzivnom svescu omogucujuci sebi da zubi iskustva
prodru duboko u meso zivota.
Medjutim rekao bih da ljudi mahom zive zatvorenih emocija
i po inerciji, nesvesni uloge u kojoj se nalaze.
Dakle druga stvar bi bio intenzitet angazovanosti svojih,
recimo kapaciteta, mentalnih i emotivnih, ali ali tu dolazimo do prve stvari.
Svak ce naravno misliti da je mentalno i emotivno cist.
To je daleko od istine, ljudi uglavnom zive vodjeni
sujetom, ego tripovima, samoobmanom, nagonima,
i naravno laznom slikom o sebi, to nije zivot, bez
obzira na intenzitet, to je fatamorgana.
Evo npr. odgovorite sami sebi na vrlo jednostavno
pitanje, Zasto dolazite na forum?
- osim druzenja naravno, koliko vas sa sagovornicima
zeli da podeli nesto i nesto novo nauci a koliko vas
zeli uvek da bude u pravu i da ostavi dobar utisak.
Sve sama glad za priznanjem.
Pa jos sva ta laka uvredljivost (iako se ne vidimo)
sto je upravo jasan znak nesamopouzdanja.
Mozete slobodno da mi kazete da sam kreten,
necu se ljutiti.

 

[lanavi]

Tema je nejasna jer ko moze dati definiciju zivljenja.
I onaj koji suplje baljezga i onaj koji cuti,
i onaj koji zivi 100 na sat i onaj koji mirno koraca,
Svi oni misle da zive…

Zar sve to nisu pojavni oblici zivljenja, neki vise a neki manje uticuci na druge,
neki otvoreniji a neki ukopani u sebe, sa sopstvenom brzinom i satnicom koju
sebi propisuje ili pod tudjom nakanom odradjuje? Spoznavanje smisla kroz 6
milijardi ljustura koje (ne)sputano prate sopstveni ritam.

Medjutim rekao bih da ljudi mahom zive zatvorenih emocija
i po inerciji, nesvesni uloge u kojoj se nalaze.
Dakle druga stvar bi bio intenzitet angazovanosti svojih,
recimo kapaciteta, mentalnih i emotivnih, ali ali tu dolazimo do prve stvari.

Da nije zivot samo film u kome neki igraju glavne a drugi tek sporedne role,
treci glumataju, cetvrti statiraju, peti i ne znaju da su u kadru, sesti mastaju
o crvenom tepihu, sedmi sede u mraku upijajuci tudje gestove...?

Evo npr. odgovorite sami sebi na vrlo jednostavno
pitanje, Zasto dolazite na forum?
- osim druzenja naravno, koliko vas sa sagovornicima
zeli da podeli nesto i nesto novo nauci a koliko vas
zeli uvek da bude u pravu i da ostavi dobar utisak.
Sve sama glad za priznanjem.
Pa jos sva ta laka uvredljivost (iako se ne vidimo)
sto je upravo jasan znak nesamopouzdanja.
Mozete slobodno da mi kazete da sam kreten,
necu se ljutiti.

Je li ovo provera tudje neodmerenosti ili sopstvenog mazohizma? Sta bi
mislio o osobi koja bi rekla da si to sto "zelis" da cujes? Osim "neljucenja"
zar ne bi kopkalo zasto neko tako misli? Da li volis priznanje i kako utoljujes
sopstvenu glad za njime? Fatamorgana ipak daje nadu da je oaza blizu...

 

[Iluzorni Iluzionista]

Zeznuto je u svom životu igrati sporednu ulogu...

 

[ristob]

Zeznuto je u svom životu igrati sporednu ulogu...

Ako može pojašnjene?

 

[Iluzorni Iluzionista]

Pa zar je potrebno dodatno pojasnjavati???

 

[rutinski]

Je li ovo provera tudje neodmerenosti ili sopstvenog mazohizma? Sta bi
mislio o osobi koja bi rekla da si to sto "zelis" da cujes? Osim "neljucenja"
zar ne bi kopkalo zasto neko tako misli? Da li volis priznanje i kako utoljujes
sopstvenu glad za njime? Fatamorgana ipak daje nadu da je oaza blizu...[/QUOTE]

Ne Lane moje pirgavo, ovo je poziv na slobodnije ponasanje
gde se necemo celo vreme osecati kao pod reflektorima
dozvolimo sebi da ne znamo, da smo neupuceni, smesni,
tupavi i naivni, ne moramo stalno biti kao zapete puske
jesi primetila koliko s jedne strane ima prepucavanja,
zestokog dokazivanja,osudjivanja i neodstupanja od
licnih ubedjenja ni za pedalj, a koliko s druge strane ima
spontanosti, zezanja i opustenog bitisanja.
Lepa si ali smesna, slatka ali niska, i pirgava si brate,
ocu da kazem da bi oni koji filozofiraju
(ne gubeci ni jednog trenutka ozbiljnost pristupa samoj temi)
mogli da ubace i malo nonsalancije jer upravo bi filozofi
trebali da znaju da su reci samo igracke i nista vise.
Znanjem mozemo baratati i kroz igru,
ne treba nam betonsko tvrdjenje, n'est pas?
-ne kopka me sta ko misli o meni
-glad utoljujem udarajuci sebi nogu u duppe
(do nedavno jeduci zene)
-nada je isto sto i plisani meda, nesto lepo sto covek
moze da zagrli, medjutim da bi stigao do oaze
treba izdrzati zedj, glad i vruucinu.
Zato je iskreno zivljenje tesko ali kad se iz oaze
napijes laaadne vodeee...

 

[Allah Ford]

Ovde NIKO ne živi pravi život, jer bi u protivnom ugasio comp i izašao napolje da vidi svet.

 

[Navar]

nekako ispada da je najteze dati odgovor na najjednostavnija pitanja

 

[lanavi]

...ovo je poziv na slobodnije ponasanje
gde se necemo celo vreme osecati kao pod reflektorima
dozvolimo sebi da ne znamo, da smo neupuceni, smesni,
tupavi i naivni, ne moramo stalno biti kao zapete puske
jesi primetila koliko s jedne strane ima prepucavanja,
zestokog dokazivanja,osudjivanja i neodstupanja od
licnih ubedjenja ni za pedalj, a koliko s druge strane ima
spontanosti, zezanja i opustenog bitisanja....

Ovo je kvart ozbiljnijih razmisljanja, mozda "zapetih", utvrdjenih
u sancevima sopstvenih ideja i iskustava, nekada obojenih tudjim znanjima
koja se redje zloupotrebljavaju dajuci im znacaj sopstva. Za spontanost
i zezanje treba ici samo jednu ulicu nize odakle pocinju podrucja
neometenosti vrcavog duha i opustenosti (radi preciznijeg razumevanja
okrenuti naslovnu stranu foruma Krstarice).

...ocu da kazem da bi oni koji filozofiraju
(ne gubeci ni jednog trenutka ozbiljnost pristupa samoj temi)
mogli da ubace i malo nonsalancije jer upravo bi filozofi
trebali da znaju da su reci samo igracke i nista vise.
Znanjem mozemo baratati i kroz igru,
ne treba nam betonsko tvrdjenje, n'est pas?...

Oni koji filozofiraju i filozofi nisu isto...ovde cini mi se egzistiraju
iskljucivo oni iz prve grupe pa im na izlivima ozbiljnosti ne treba
udarati minuseve jer ih u suprotnom ne bi ni shvatili da su ozbiljni
(kada vec nisu filozofi). Reci...igracke ili oruzje...u zavisnosti
u cijim se ustima nadju i u cije usi udenu. Zamkovi su bas egzoticni,
imaju neku patinu a uistinu i stite!

...
-ne kopka me sta ko misli o meni
-glad utoljujem udarajuci sebi nogu u duppe
(do nedavno jeduci zene)
-nada je isto sto i plisani meda, nesto lepo sto covek
moze da zagrli, medjutim da bi stigao do oaze
treba izdrzati zedj, glad i vruucinu.
Zato je iskreno zivljenje tesko ali kad se iz oaze
napijes laaadne vodeee...

U prvo ne verujem osim ako nemas 10 ili 70 godina. Drugo, boli li?
Ocigledno je doslo do prejedanja (zena) kada je doslo do preusmeravanja
na mazohizam. Trece, ziveti zivot jeste trpljenje zedji, gladi i vrucine...sa
ledenom vodom kao nagradom, koja klizi niz grlo i utera istinu o tome
kako je zarad trenutka imanja je, vredelo istrpeti.

 

[dudavuda2006]

Ovde NIKO ne živi pravi život, jer bi u protivnom ugasio comp i izašao napolje da vidi svet.

Može da bude ali ne mora da znači... nekada ti se ne sviđa, ili te davi stvari svet, pa uključiš comp

 

[rutinski]

Jao bve Lanava,

Prvo jedna kontradiktornost, ako kazes da svi ovde filozofiraju
a da je malo ili nimalo filozofa onda ne mozes reci da je ovo
kvart ozbiljnih razmisljanja, upravo se treba nasmejati
ozbiljnosti kvazi filozifa kad iza ozbiljnog stava ne stoji i
ozbiljno razmisljanje.

Zasto filozofija mora biti teska, sa stisnutim zubima i jednim okom
na nisanu, ne vidim razliku izmedju filozofie I bilo koje druge teme,
zasto filozofiranju ne mozemo prici opusteni?
Ako je covek opusten opusten je na bilo kojoj temi ako nije, nije nigde,ali
sustina je u sledecem, ja mogu da iznosim i svoj stav i svoja iskustva,
ali opet da ne smatram da sam ja u svemu tome bitan, bez obzira sto je
stav moj i iskustvo moje, ja ovde ne pricam o sebi.
Npr. “znanje do kojeg sam dosao” – deo recenice “do kojeg sam dosao”
je potpuno nevazan , jednostavno pisem u 1. licu i pisem nesto sto nisam izmislio.
Ono o cemu ljudi treba da razmisljaju i raspravljaju je “znanje”, medjutim
najveca vecina ovde unosi samo sebe u celu pricu, ne unoseci nikakvo
znanje, pogotovo ne licna iskustva.Nadam se da sam bio jasan.

Malko si promasila, odgovor na prvo i drugo je identican, vise ne
shvatam sebe ozbiljno, sto ne znaci da sam neozbiljan nego znaci
da mi um ne boravi u jednom tripu, znaci da mogu da se narugam sam sebi,
znaci da sam slobodniji u glavi nego pre, samim tim nemam glad za necim
sto je proizvod sujete ili drugih ego tripova.
Trece, zivot je svakako trpljenje, razlika je u tome da li mi to prihvatamo ili i dalje
zivimo u oblacima, napijanje ladne vode nije sinonim za trenutak nego
za neku vrstu pobede nad samim sobom sto cini zivot lepsim i zanimljivijim.

 

[lanavi]

Prvo jedna kontradiktornost, ako kazes da svi ovde filozofiraju
a da je malo ili nimalo filozofa onda ne mozes reci da je ovo
kvart ozbiljnih razmisljanja, upravo se treba nasmejati
ozbiljnosti kvazi filozifa kad iza ozbiljnog stava ne stoji i
ozbiljno razmisljanje.

Nikada se necu sloziti sa konstatacijom da je pravi filozof
iskljucivi posednik kamena sveukupne mudrosti a da su oni u pokusaju,
koji bi hteli da se njome bave ili cak misle da su u nju (filozofiju) zagazili
dublje od obicnih (nezainteresovanih), nedovoljno kompetentni da bi im se
oreol ozbiljnosti uskratio.
Uostalom, da li iza ozbiljnog razmisljanja uvek stoji ozbiljan stav…da li neozbiljno
razmisljanje ne moze da rodi ozbiljan stav…sta ako ozbiljno razmisljanje ne
ume da artikulise ozbiljan stav?

Ako je covek opusten opusten je na bilo kojoj temi ako nije, nije nigde,ali
sustina je u sledecem, ja mogu da iznosim i svoj stav i svoja iskustva,
ali opet da ne smatram da sam ja u svemu tome bitan, bez obzira sto je
stav moj i iskustvo moje, ja ovde ne pricam o sebi.

Ne mislim da postoji veza izmedju opustenosti van i unutra (na temi) odnosno
ovde i “tamo”, sta vise ovaj prostor iznudjuje mnogo vise opustenosti no sto
neko sebi moze, zeli ili hoce da dopusti u realnom. Kada govoris o iznosenju
stava i iskustva (uz potenciranje "sebe"...sve mirise na targetiranje odredjenih ali
neimenovanih ovdasnjih filozofa), ne mislis li da je to jedan od koraka
ka sticanju znanja...onog koje jeste smisao i cilj zivotne filozofije?

Malko si promasila, odgovor na prvo i drugo je identican, vise ne
shvatam sebe ozbiljno, sto ne znaci da sam neozbiljan nego znaci
da mi um ne boravi u jednom tripu, znaci da mogu da se narugam sam sebi,
znaci da sam slobodniji u glavi nego pre, samim tim nemam glad za necim
sto je proizvod sujete ili drugih ego tripova.
Trece, zivot je svakako trpljenje, razlika je u tome da li mi to prihvatamo ili i dalje
zivimo u oblacima, napijanje ladne vode nije sinonim za trenutak nego
za neku vrstu pobede nad samim sobom sto cini zivot lepsim i zanimljivijim.

Bas mi je drago da si se pronasao i da ne tripujes u jednini, tj. da umes da
se nasmejes na sopstveni (a sigurno je i na tudj racun) tako da nije vise sve
tako filozofski crno. Kada bi bilo drugacije ‘ladna voda bi i u oazi bila ogradjena
zicom. Samo treba znati da se trke vode u razlicito vreme, sa razlicitim predispozicijama
i spremnoscu za napor. Nazirem da si na pojilu i da si vec spoznao ukus pobede
ali ne razumevajuci one koji ne zele da trpe, koji od pustinje prave pakao i jos ne umeju da nadju merdevine koje bi ih spustile iz oblaka. Pravi filozofi to razumeju.
Nego nisam pitala...od kojih si ti, pravi ili onaj koji pokusava da filozofira, nekako ne umem da vidim izmedju redova?

 

[Violetna]

eto pitanja...

Primetila sam da ono što mi se događa na Forumu, ubrzo mi se desi u
rl-u sa nekim drugim ljudima. Dakle, ulazim u situacije, emocije vrlo
slične i nedokučive kao ove forumske, možda je to samo moje posmatranje
stvarnosti koja mi se onda svuda dešava, ne mogu dalje od sebe..Kako god,
život mi je raznolik, a otkad sam započela ovaj forumski kao da sam previše
počela da pričam i u rl-u sa ljudima koje ne poznajem dovoljno i kojima ne bi
trebalo da verujem, dakle isto kao i ovde gde svako sve čita što si napiosao,
sve karte otvorene, ali u rl-u situacija opasnija, nisi anoniman, a ne možeš da
zavežeš jezik, informacije samo pljušte kao olujna kiša tako da mi taj deo
priče malo teži, nemam dovoljnu kontrolu nad sopstvenim jezikom više,
prepucavam se, raspravljam sa kim treba i ne treba, reči naviru same, nigde
kraja i još projektujem neka svoja viđenja osoba, ne posmatram ih realno,
dakle slično kao na forumu gde ih stvarno ne znaš, eto iluzija počinje da
funkcioniše na svim nivoima i uočava se dakle u rl-u.

 

[rutinski]

Bas si zanimljiv sagovornik, pocinjes da mi se svidjas iako si pirgava…

Sva tvoja 3 komentara cu pokusati da sazmem u kratak odgovor,
Ja apsolutno nemam nista protiv onih (lazem) koji su na putu do
nekakvog znanja otvoreni i cija osnova za znanjem ne lezi u
velicanju sebe nego u razumevanju sebe.
Tu cak nije bitna ozbiljnost jer je svak ozbiljan kojiko moze,
vec je stvar u tome sto nagadjanje ili poluznanje ili nesto sto su
procitali serviraju kao pravo znanje a sebe kao prave znalce.
To sto ih ja napadam nije zato sto mi oni ne mirisu vec zato
sto Mrzim kad se sakato znanje i delimicno znanje i
otprilike znanje prodaje kao znanje i ne vidim sta je lose
u nemanju milosti.
Znam ja da “pravi filozof” gleda zivot isto kao da gleda rast drveta,
da svak ima svoj kalibar, nacin, domet, ogranicenja i da svak
barem misli da ide napred svojim putem i da je sve to i prirodno i
razumljivo jer smo svi razliciti i bozja deca, ali ja takav stav mogu
da imam kad sam sam sa sobom , medjutim kad izlazim u javnost,
makar kroz ovaj monitor onda ulazim u sasvim drugu ulogu, a to je
da jasno kazem sta smrdi a sta mirise i da budem i los i ljut i vise mi je
nego smesno paziti da nekog ne unesrecim, ja se u sustini i ne
obracam svima nego samo onima koji mogu da se nose sa mojim
seljackim nastupom kao sto ti mozes, draga, draga,draga Lanavi

 

[rutinski]

da, Iznosenje (iznosenje je najobicnije goooooowno) stava i iskustva nikako
nije korak ka sticanju znanja, iznosenje bi trebalo da potakne nekoga
da se u iskustvo uputi sam

 

[Modruna]

Да пробамо од наопако: Ко и кад НЕ живи?

Сваки пут кад радимо нешто механички, кад се пребацимо на аутоматског пилота, ми НЕ живимо или, да кажем, ми једва живимо.

У суштини, најинтензивније живимо кад први пут живимо (први пут нешто радимо или доживљавамо). Чим неку ствар урадимо по други пут, ту већ постоји известан проценат механичности, а ако нешто урадимо по десети, по стоти пут у животу, то је већ чиста механика, ту једва да има десет посто животности.

Идеално би било када нас свакодневни живот не би присиљавао да радимо вечито исте ствари на исти или врло сличан начин (као што, рецимо, сваког јутра скоро потпуно истим покретима обављамо устајање и јутарње спремање за посао). Ово понављање нас механизује и умртвљава. Када би живот био вечита импровизација, када би сваки дан био стварно потпуно нов, потпуно другачији од предходног, онда бисмо морали (чак и ако нећемо) да интензивно живимо у сваком тренутку и сваки тренутак би био заиста непоновљив.

 

[ristob]

Iako možda više od 70% ljudi svakodnevno mehanički ponavlja iste poslove poenta je da se svaki novi dan učini drugačijim od prethodnog i da se podjednako uživa u svakom. To se može. Čak je vrlo jednostavno. Treba uživati u mogućem, a za nemogućem ne treba čeznuti. Naravno i ono što nekad izgleda nemoguće, često se ispostavi da je čak vrlo lako ostvarivo.

 

[Neistrazena]

eto pitanja...

JA. (jdlasjflfljffjdslsj- ovo zato sto kazu da je poruka prekratka, a ja nemam tu sta vise dodati)

 

[necu_da_ti_kazem]

...po meni živeti život znači raditi sve one /druge/ stvari koje nisu suština pukog preživljavanja…odlaziti na posao, hraniti se, kupati, spavati itd. su ipak stvari koje se moraju i koje se nekako podrazumevaju…sve preko toga, posebno ono u čemu uživamo i što nas ispunjava, makar to bio i jedan smoki uz omiljenu tv seriju ili poseta forumu uz mehuriće coca-cole, predstavlja bonus života...

...možda i loopam, ali ja to tako vidim...

 

[Иван Чонкин]

Ja ne živim. Vegetiram.
Za druge ne znam pouzdano ali mislim da nijesam sam.