Ko najviše troši na odbranu na Balkanu?

Straks92

Stara legenda
Moderator
Poruka
78.046

Ko najviše troši na odbranu na Balkanu?​

EWBdanas 13:57
Ko najviše troši na odbranu na Balkanu? 1
foto (BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/Peđa Vučković)

Prema nedavno objavljenom Balkan defence monitoru, Srbija je bila vodeća zemlja u regionu po izdacima za odbranu, koji su iznosili 2 odsto njenog BDP-a u 2023. godini, a slede Severna Makedonija sa 1,7 i Albanija sa 1,6 procenata. Predviđa se da će poslednje dve zemlje, obe članice NATO-a, dostići cilj Alijanse od 2 odsto 2024. godine, prenosi portal European Western Balkans.

Planirano je da Albanija i Severna Makedonija prestignu Srbiju, za koju se očekuje da će 2024. pasti na treće mesto u regionu sa 1,8 odsto.
Ovo je treće izdanje Balkans defence monitora, koje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) izdaje od 2022. godine. Pokriva Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju.
Hrvatska, još jedna članica NATO-a, zadržala je svoje izdatke za odbranu na oko 1,5 odsto svog BDP-a u poslednje tri godine.

U međuvremenu, Crna Gora i Bosna i Hercegovina zaostaju za ostatkom Balkana, sa samo 1 procenat i 0,7 odsto projektovanih izdataka za odbranu u 2023. Prva zemlja je pristupila NATO-u 2017, dok se druga pridružila Akcionom planu za članstvo (MAP), a NATO program podrške zemljama koje žele da se pridruže Alijansi, 2010. godine.
Monitor odbrane takođe analizira udeo troškova koji se izdvaja za osoblje, s jedne strane, i naoružanje i opremu, s druge strane. Kao i prethodnih godina, izdaci Bosne i Hercegovine za osoblje su najveći sa 89 odsto. Sledi Crna Gora koja troši 56 procenata na ljudstvo i samo 24 odsto na naoružanje i opremu.

„Ustavna struktura Bosne otežava ulaganje u odbranu države. Najviše sredstava se troši na ljudstvo, dakle u osnovi za najosnovnije uslove u štabu i vojsci. Ona nije dovoljno velika i u budućnosti bi trebalo razmišljati o tome kako bi Bosna trebalo da poveća svoj budžet za odbranu”, rekao je Harun Cero, menadžer projekta u Friedrich Ebert Stiftung u Sarajevu, na predstavljanju Defence Monitora u Beogradu.
U međuvremenu, Hrvatska i Severna Makedonija su značajno smanjile procenat trošenja na osoblje u odnosu na 2020. godinu, navodi Balkan Defense Monitor. Hrvatska sada gotovo podjednako troši na osoblje (41 odsto) i oružje (39 odsto). U Severnoj Makedoniji, osoblje dobija 38 procenata troškova, dok oružje i oprema dobijaju 26 odsto.

Konačno, Srbija troši potpuno jednak udeo – 39 odsto – na ljudstvo i oružje. U dokumentu se navodi da je u Srbiji od 2016. do 2022. godine postojao trend povećanja potrošnje, koji je potom privremeno zaustavljen, ali se očekuje da će ponovo biti u porastu.
Prema dokumentu, znatno je povećan i vojni budžet Hrvatske – skoro se udvostručio od 2017. godine, uglavnom zbog nabavke 12 francuskih borbenih aviona Dassault Rafale 2021. godine.
„Svi pričaju o „kvazi trci u naoružanju“ na Balkanu u kontekstu rata u Ukrajini, ali ona je počela 2015. godine između Srbije i Hrvatske. Ovo je višedimenzionalni proces. S jedne strane, najveći deo arsenala potiče iz Vojske Jugoslavije, tako da nije neobično da morate kupiti nešto novo. Ali ovaj proces treba da se radi na manje toksičan način“, rekao je Vuk Vuksanović, viši naučni saradnik BCBP i jedan od autora Monitora, prilikom njegovog predstavljanja.
On je rekao i da postoji komponenta spoljne politike u nabavci oružja.

„Elita u Beogradu veruje da će nas, ako smo dobro naoružani, susedi shvatiti ozbiljnije i da ćemo moći da igramo Zapad i Rusiju jedni protiv drugih. To je i deo unutrašnje politike i domaćeg političkog marketinga, jer je vojska jedna od institucija kojima se najviše veruje“, dodao je Vuksanović.

Približavanje cilju od dva odsto: Ubrzanje nakon rata u Ukrajini

Povećanje izdvajanja za odbranu u Albaniji i Severnoj Makedoniji uporedivo je sa trendovima u drugim državama članicama NATO. Prema procenama NATO-a, potrošnja u Alijansi 2023. godine porasla je za 8,3 odsto, što je ubedljivo najveći rast u poslednjih 10 godina.
U 2023. prosečna potrošnja među saveznicima iznosila je 1,82 odsto BDP-a, a 11 od 31 zemlje članice NATO-a trošilo je više od 2 odsto. Prema rečima generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, očekuje se da će ovaj broj porasti na 18 ove godine.
Ovo je značajno povećanje u odnosu na 2014, kada su samo SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Grčka prelazile prag od 2 odsto, prema podacima NATO-a.

Pitanje potrošnje postalo je istaknutije izborom Donalda Trampa u Sjedinjenim Državama 2016. godine, a nakon toga, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Na Balkanu, nijedan NATO saveznik još nije dostigao cilj od dva procenta, iako se predviđa da će to učiniti Severna Makedonija i Albanija 2024. U međuvremenu, svi saveznici u NATO-u, uključujući i one u ovom regionu, ispunjavaju još jedan uslov – da najmanje 20 odsto izdataka za odbranu koristi se za opremu.
„Odbrambeni budžet Severne Makedonije je doživeo značajno povećanje od ulaska zemlje u NATO 2020. godine. Povećanje je takođe posledica dugoročnog plana modernizacije Vojske“, navodi Balkan Defense Monitor.
Ovo je potvrdila Radmila Šekerinska, bivša ministarka odbrane Severne Makedonije, koja je govorila i na predstavljanju Balkan Defence Monitor 2024 u Beogradu.
„Počeli smo ispod 1 procenta u 2017. godini i prelazili smo na 1,8 ove godine i nadamo se 2 odsto sledeće godine. Posle Ukrajine videli smo da je bez bezbednosti sve ništa – sve se ruši“, rekla je ona.
Ona je dodala i da, kao ministarka odbrane od juna 2017. do početka 2022. godine, nije imala previše sastanaka sa zvaničnicima EU. Rat u Ukrajini je učinio da se EU uozbilji po pitanju odbrane, dodala je Šekerinska, ističući da je Ursula fon der Lajen najavila resor odbrane u svojoj potencijalnoj sledećoj komisiji, što čini veliku razliku.

U Crnoj Gori, s druge strane, budžet za odbranu je pretrpeo fluktuacije proteklih godina. Potrošnja je bila 1,6 u 2019, ali je pala na oko 1 procenat nakon 2021.
„Ovo je delom posledica ulaska zemlje u NATO i modernizacije vojske u skladu sa standardima NATO-a, ali i zbog političke krize i promena vlada“, navodi se u dokumentu.
Programom aktuelnog premijera Crne Gore Milojka Spajića, predstavljenom u parlamentu prošlog oktobra, založeno je povećanje izdataka za odbranu na 2 odsto BDP-a i modernizacija jedinica Vojske Crne Gore.

https://www.danas.rs/vesti/politika/ko-najvise-trosi-na-odbranu-na-balkanu/
 
„Elita u Beogradu veruje da će nas, ako smo dobro naoružani, susedi shvatiti ozbiljnije i da ćemo moći da igramo Zapad i Rusiju jedni protiv drugih. To je i deo unutrašnje politike i domaćeg političkog marketinga, jer je vojska jedna od institucija kojima se najviše veruje“, dodao je Vuksanović.
Ta elita može se slobodno nazvati pravim imenom: Aleksandrov veliki. Jedina svrha je pumpanje ega, a ne da će ga netko ozbiljnije shvatiti...
 

Back
Top