Ko je napisao pesmu?

[Ester Oz]

Onaj koji pogodi zadaje sledecu pesmu koja se pogadja. Moze biti odlomak pesme.
Ja cu poceti sa malo tezom, ako ne bude islo, alarmirajte da dam neku laksu.

Sirota deca Okeana
Sa tecnim srcima
Sa ledenim prstima
Izgubljena u nepomicnom mraku stalnijem od olova i gvozdja,
Vecito mlada i mrtva
Deca mramornih karijatida
Onih sa crnim i cutljivim profilima

 

[Полексија]

Милена Павловић Барили

 

[Полексија]

Ех...заборавих задатак..

Жуборли водо изворе,
млада кад јутром доходи,
сана кад лице огледне,
лине ли сан јој у румен,
је ли ме, водо, сневала?

 

[PetarSamotnjak]

Momčilo Nastasijević


Sreo sam te mnogo puta.
I nikad ti nisam rek'o
(mislio sam da si ljuta)
da te volim... da te grlim i ljubim.
Oh, oprosti molim.

 

[vanilin šećer]

Ladislav Prežigalo

Mene više niko prepoznati ne može:
ja sam zgrčena gomila žila.
Šta takva gomila poželeti može?
A mnogo hoće takva gomila.

 

[Ester Oz]

Majakovski

On mi je priznao da noću zatvara mačku u lift.
Krici njeni, očajni, besni,
udaranje u zidove, a najviše divlji mjauk,
podseća ga, kaže, na mene.
Čitavu dugu noć mirna plava ženica kraj njega spava.
On sluša: mačka u liftu, već luda,
glavom se zaleće u staklo
kandžom raspara sebi kožu besna zver
vrišti džungla niz kičmu nakostrešenu
glavom u zid, sitnim kostima šape ravno u zid!
I tačno onda kad mačka ispušta poslednji strašni jauk
on u mraku zadrhti, krišom, pod jorganom.
Rano u zoru, pre svih, moj voljeni vuče me za mrtvi rep
i baca na đubrište.

 

[PetarSamotnjak]

Jelena Lengold



Iako ima malo ljeta,
Razmišljao je već o mnogom.
Živi u gradu gdje imadu
Dušu tek lopte nogometa –
zato ih i biju nogom.

 

[Bettencourt]

Добриша Цесарић


Сјећам се, млад сам био
тад још пиво нисам пио
нас једно мали милион
ја најјачи поста' ембрион.

Без сумње, имо сам среће,
први пут у животу ми креће,
домого сам се позиције боље
од куртона до ве-це шоље...

 

[Ester Oz]

Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе

Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи:
И да не изгледаш у очима света сувише добар
Ни твоје речи сувише мудре:

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш,
А да ти твоје мисли не буду (себи) циљ,
Ако можеш да погледаш у очи Победи и Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш -
Твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речју не поменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: "Истрај!"

Ако можеш да се помешаш са гомилом
А да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико,
Ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе, али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунди,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више,
Тада ћеш бити велики човек, сине мој.

Zadala sam ovu pesmu, laka je, postoi niko da pogodi tu pesmu. Reci nam autora pesme koju si postavio, Bettencourt

 

[Bettencourt]

Имао сам осјећај да се мало превише користи претраживач у претходним покушајима, па сам мора да провјерим, не замјерите Иначе, пјесма је "Ембрион" пјесника Милана Ракуља из Бањалуке, из збирке "Глуви путник" из 2010. године, награђене "Стражиловом", дакле, није ријеч о нечему "из споменара", необјављеном. Пјесма је чак и углазбљена:

Spojler

А то твоје је, као што си и рекла, превише познато да се не би погодило без икакве помоћи, Киплинг у преводу, ако се не варам, Андрића.

 

[Ester Oz]

Имао сам осјећај да се мало превише користи претраживач у претходним покушајима, па сам мора да провјерим, не замјерите Иначе, пјесма је "Ембрион" пјесника Милана Ракуља из Бањалуке, из збирке "Глуви путник" из 2010. године, награђене "Стражиловом", дакле, није ријеч о нечему "из споменара", необјављеном. Пјесма је чак и углазбљена:

Spojler

А то твоје је, као што си и рекла, превише познато да се не би погодило без икакве помоћи, Киплинг у преводу, ако се не варам, Андрића.

Jeste da se koristi pretraga ali svakako i tako moze nesto da se nauci, bez veze je kada nedelju dana tema stoji. Ali je dobro imati takvu inicijativu, cak i pozeljno, samo reci koja je pesma sutradan kada vec niko nije uspeo da pogodi. Super ti je izbor bila pesma. Ti si na redu da postavis

 

[Bettencourt]

Са становишта обима прочитаног, никад нисам био ревностан читач поезије. Мислим да књига поезије које истински волим и којима се враћам нема више од двадесет, а ови стихови су из једне од њих:

...Мајко, када умрем, одмах
обавести знанце моје.
Шаљи плаве телеграме
што с Југа на Север плове.
Седам крика, седам крви,
седам двојних булки ломе
непрозирна огледала
кроз суморне те салоне...

 

[Bettencourt]

Ех, мислио сам да ће ово бити лако, ако ништа због ритма који се протеже кроз цијелу ову збирку и који је прилично препознатљив. Ево још једна из исте збирке:

...А у ковачници плаче,
и нариче, цела черга.
Ветар луну чува, чува.
Ветар луну ником не да.

(...А у ковачници плачу,
и наричу, већ Цигани.
Ветар луну чува, чува.
Ветар само луну пази.)