- Poruka
- 388.205
"Moć se sastoji u tome da se ljudski duh razbije na komade, a potom sastavi u željeni oblik.“ (Džordž Orvel: „1984.“)
„Živimo u svetu u kome niko nije slobodan, u kome su samo retki bezbedni, u kome je skoro nemoguće biti iskren i ostati živ.“ (Džordž Orvel: „Put za Vigan“)
Orvel je rođen 25. juna 1903. godine u Motihariju (Bengal, Britanska Indija) pod imenom Erik Artur Bler. Orvel je svoj početak smatrao skromnim, iako mu je pradeda po ocu bio bogati vlasnik plantaža na Jamajci. Deda mu je bio anglikanski sveštenik, a otac je radio u Odseku za opijum u indijskoj državnoj službi. Orvel je imao pet godina stariju sestru Mardžori, i još jednu, pet godina mlađu Avril. Orvelova majka Francuskinja odselila se sa Erikom i Mardžori u Englesku.
Orvelova porodica bila je suviše siromašna da bi se upisao u državnu školu, ali je zato dobio stipendiju za školu Sveti Kiprijan u Istbornu, u Istočnom Saseksu. Orvel je prezirao ovu školu koja mu je kasnije poslužila kao inspiracija za esej Such, Such Were the Joys, koji je objavljen posthumno i u kome opisuje vreme provedeno u Svetom Kiprijanu. Orvel je krenuo u prestižni internat Iton maja 1917. godine. Dok je bio na Itonu, objavljivao je radove u nekoliko publikacija. Porodica je bila suviše siromašna da ga pošalje na koledž, a ni Orvelove ocene nisu bile impresivne, tako da je pristupio imperijalnoj policiji u Burmi.
Orvel je pisao romane i eseje, a radio je i kao novinar i kritičar. U svojim delima čvrsto se drži ideala društvene kritike, demokratskog socijalizma i suprotstavljanja totalitarizmu. Orvel je pisao i književne kritike i poeziju. Najpoznatiji je po romanima „Životinjska farma“ (1945) i „1984“ (1949). Orvel je pisao i publicistička dela među koje spadaju „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ (1933), „Put za Vigan“ (1937) i „Kataloniji u čast“ (1938). „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ opisuje period života koji je Orvel proveo u siromaštvu boraveći u Parizu i Londonu. „Put za Vigan“ ističe patnju engleske sirotinje i klasne podele. „Kataloniji u čast“ prikazuje Orvelova lična iskustva iz borbe u Španskom građanskom ratu na strani POUM-a, Radničke partije marksističkog jedinstva španske komunističke partije.
Džordž Orvel se otvoreno izjašnjavao kao socijalista. Postao je član britanske Nezavisne radničke partije 1938. godine. Njegova borba u Španskom građanskom ratu na strani komunističkih ustanika oblikovala je njegov pogled na socijalizam. Na Orvela je uticao Trocki, ali se nikada nije izjasnio kao trockista. Socijalizam je zajednička tema svih njegovih književnih dela. U eseju „Zašto pišem“ (1946) Orvel je opisao ovo nadahnuće: „Svaki red svakog ozbiljnog dela koje sam napisao od 1936. nadalje napisan je, direktno ili indirektno, protiv totalitarizma i za demokratski socijalizam, kako ga ja shvatam“.
„Živimo u svetu u kome niko nije slobodan, u kome su samo retki bezbedni, u kome je skoro nemoguće biti iskren i ostati živ.“ (Džordž Orvel: „Put za Vigan“)
Orvel je rođen 25. juna 1903. godine u Motihariju (Bengal, Britanska Indija) pod imenom Erik Artur Bler. Orvel je svoj početak smatrao skromnim, iako mu je pradeda po ocu bio bogati vlasnik plantaža na Jamajci. Deda mu je bio anglikanski sveštenik, a otac je radio u Odseku za opijum u indijskoj državnoj službi. Orvel je imao pet godina stariju sestru Mardžori, i još jednu, pet godina mlađu Avril. Orvelova majka Francuskinja odselila se sa Erikom i Mardžori u Englesku.
Orvelova porodica bila je suviše siromašna da bi se upisao u državnu školu, ali je zato dobio stipendiju za školu Sveti Kiprijan u Istbornu, u Istočnom Saseksu. Orvel je prezirao ovu školu koja mu je kasnije poslužila kao inspiracija za esej Such, Such Were the Joys, koji je objavljen posthumno i u kome opisuje vreme provedeno u Svetom Kiprijanu. Orvel je krenuo u prestižni internat Iton maja 1917. godine. Dok je bio na Itonu, objavljivao je radove u nekoliko publikacija. Porodica je bila suviše siromašna da ga pošalje na koledž, a ni Orvelove ocene nisu bile impresivne, tako da je pristupio imperijalnoj policiji u Burmi.
Orvel je pisao romane i eseje, a radio je i kao novinar i kritičar. U svojim delima čvrsto se drži ideala društvene kritike, demokratskog socijalizma i suprotstavljanja totalitarizmu. Orvel je pisao i književne kritike i poeziju. Najpoznatiji je po romanima „Životinjska farma“ (1945) i „1984“ (1949). Orvel je pisao i publicistička dela među koje spadaju „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ (1933), „Put za Vigan“ (1937) i „Kataloniji u čast“ (1938). „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ opisuje period života koji je Orvel proveo u siromaštvu boraveći u Parizu i Londonu. „Put za Vigan“ ističe patnju engleske sirotinje i klasne podele. „Kataloniji u čast“ prikazuje Orvelova lična iskustva iz borbe u Španskom građanskom ratu na strani POUM-a, Radničke partije marksističkog jedinstva španske komunističke partije.
Džordž Orvel se otvoreno izjašnjavao kao socijalista. Postao je član britanske Nezavisne radničke partije 1938. godine. Njegova borba u Španskom građanskom ratu na strani komunističkih ustanika oblikovala je njegov pogled na socijalizam. Na Orvela je uticao Trocki, ali se nikada nije izjasnio kao trockista. Socijalizam je zajednička tema svih njegovih književnih dela. U eseju „Zašto pišem“ (1946) Orvel je opisao ovo nadahnuće: „Svaki red svakog ozbiljnog dela koje sam napisao od 1936. nadalje napisan je, direktno ili indirektno, protiv totalitarizma i za demokratski socijalizam, kako ga ja shvatam“.
Poslednja izmena od moderatora:
