Ko je izmislio Balkan?

[Mrkalj]

Госн. Хумо, ево га опет:

Етимолигију те речи с ХЈП-а овде ваља навести у целости:

✧ prasl. *xъlmъ (stsl. xlъmъ, rus. xolm, češ. chlum) ← germ. *hulma- (stengl. holm)

Значи, госн. Хумо, ви сте Шваба?

 

[Mrkalj]

PS. Takođe i slovenski breg dođe od germanskog berg, pa čovek stvarno mora da zaključi kao onomad IgarJ: Sloveni su iz močvara oko Černobilja jer nemaju, jadni, svoju reč za uzdignuti reljef.

- - - - - - - - - -

Ima li dokaza za tako nešto?

Da se Ajm(os) ili Hem(us) može izvesti iz hlm? Pa može se izvesti.

 

[HamzaHumo]

Mislim da je jasno da becko berlinskoj skoli proto slavenski dolazi iz germanskog.
Sve sto je protoslavensko po definiciji i pravilu dolazi iz germanskog, a ne iz pie.
Zato te ljude treba sikanirati.

 

[Mrkalj]

Petar Skok:

Uzimlje se (zadnji je Machek) da je praslav. posuđenica iz germ. *hmas. To mišljenje ne potvrđuje oblik hlȃm (Istra, čakavski) »idem«, naziv najvećeg brda na Krku, koji pretpostavlja slav. prijevoj *holmt kao mlan pored mun (v.). Germanske posuđenice ne pokazuju slavenskog prijevoja. Berneker stavlja krivo hlam pod ruski hlam »Plunder, Trödel, Gerumpel«. Jedanput je potvrđen oblik hlime, gen. hlimena u 17. v., koji je nastao možda unakrštavanjem s ikavskim slime (ŽK) < sleme (v.). Nije dovoljno potvrđeno. Nema druge nego prihvatiti Brücknerovo i Mladenovo mišljenje da je hum u prasrodstvu s germanskom riječi, da je germ.-slav. leksička paralela od ie. *skulm-, bez pokretnog s, a glede sufiksa -m upor. lat. collis i culmen (odatle internacionalne riječi kulminirati, kulminacija). Od ie. kal- je lit. kelmas »vrh« (i čelo, v.) također s istim sufiksom -m.

A vidiš, možno da i glina dolazi od istog srpskog-slovenskog korena - hlm.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da se Ajm(os) ili Hem(us) može izvesti iz hlm? Pa može se izvesti.

Kako?

 

[Mrkalj]

Mislim da je jasno da becko berlinskoj skoli proto slavenski dolazi iz germanskog.
Sve sto je protoslavensko po definiciji i pravilu dolazi iz germanskog, a ne iz pie.
Zato te ljude treba sikanirati.

I u PIE dolazi kada ne mogu sa Italijanima i Grcima da se dogovore od koga su Sloveni preuzeli reč, pa onda ipak stave kao zajedničku PIE reč.

Izbacujem iz svoje terminologije praslovenski (protoslovenski) i uvodim antičkoslovenski.

Dovoljno ignorisati.

 

[Mrkalj]

Kako?

Lako. Hlmъ je kod Grka dalo *Hъlm > Haem > Haim

*Xlmъ (ovo l je kod Slovena samoglasno kao i mnogiput r) > *Xъlmъ > *Hъlm > Hӕlm > Haem > Haim(os) > Aim(os)

El treba za latinski Haemus? Eno ti ga - treći zdesna.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Lako. Hlmъ je kod Grka dalo *Hъlm > Haejm > Haem > Haim

*Xlmъ (ovo l je kod Slovena samoglasno kao i mnogiput r) > *Xъlmъ > *Hъlm > Hӕlm > Haem > Haim(os) > Aim(os)

El treba za latinski?

Ne, nego pitam kako.

Šta su ta dva koraka između dve reči?

 

[Mrkalj]

Ne, nego pitam kako.

Šta su ta dva koraka između dve reči?

Ima sedam koraka u mojoj predstavci. Radi se o glasovnim promenama kada jedna reč iz jednog jezika-fonološkog sistema prelazi u drugi jezik-fonološki sistem i pritom se prilagožava fonološkim osobinama ili ako hoćeš, pravilima, novog fonološkog sistema.

 

[ИгарЈ]

Lako. Hlmъ je kod Grka dalo *Hъlm > Haejm > Haem > Haim

*Xlmъ (ovo l je kod Slovena samoglasno kao i mnogiput r) > *Xъlmъ > *Hъlm > Hӕlm > Haem > Haim(os) > Aim(os)

El treba za latinski Haemus? Eno ti ga - treći zdesna.

На основу чега си утврдио ове гласовне промене? Где су ти докази за ове тврдње? Имаш ли их ичим поткрепити?
Престани своје измишљотине представљати као чињенице.

 

[Mrkalj]

На основу чега си утврдио ове гласовне промене? Где су ти докази за ове тврдње? Престани своје измишљотине представљати као чињенице.

Šta je, Gariša, hvata te panika? Pa nisu prepisane iz knjige kao što ti radiš.

Iskreno, možeš slobodno za ovaj slučaj da pritaš Lomu. On mi je lično potvrdio da je ovo zanimljivo i moguće.

PS. Pazi, molim te, kako on poima svet crno-belo. Ono u knjigama su "činjenice", a ono što nema u knjigama su "izmišljotine". Ne znam kako si samo daješ za pravo da drugima sudiš na osnovu puškica-šalabahtera jer tvoje znanje je na nivou služenja puškicama.

 

[ИгарЈ]

Почетно *x у прасловенском *xъlmъ јасно сведочи да је реч преузета од Германа; један од исхода Гримова закона у прагерманском језику је промена *k > h [x], тако је пие. корен *kelH- настављен у прагерманском *hulma(n)-.

У прасловенском језику пие. корен *kelH- сачуван је нпр. у речи *čelo, почетно *č добивено је првом палатализацијом од старијега *k (упоредити литванско kalnas 'планина', kalva 'брдо' и летонско kalns 'планина', kalva 'брдо').

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008, 80.

Lako. Hlmъ je kod Grka dalo *Hъlm > Haem > Haim

*Xlmъ (ovo l je kod Slovena samoglasno kao i mnogiput r) > *Xъlmъ > *Hъlm > Hӕlm > Haem > Haim(os) > Aim(os)

Дај доказ за сваку од ових промена или лепо напиши да се играш игре на слово, на слово илити да лупеташ.

Iskreno, možeš slobodno za ovaj slučaj da pritaš Lomu. On mi je lično potvrdio da je ovo zanimljivo i moguće.

Изволи приложити тај разговор. Шаљи А. Ломи и остала своја сумашедша наклапања да би се човек поштено насмејао.

 

[Mrkalj]

Slavene, poslušaj me, tumačenje transformacije reči iz jednog oblika u drugi opisom glasovnih promena uopšte ne može biti dokaz "nečeg". Zato što - ne da nije u pitanju jedan mogući i pravilima potvrđeni ishod glasovnih promena, nego više desetina mogućih varijanti.

prihvatio bi to kada bi to tako bilo napisano u nekoj knjizi, ali se podrazumeva da čovek nešto skonta i sam, a i nije baš ovako reklamirajuće za etimološku struku. Ispada da može da se naštima po proincipu ko da više love, što i jeste na stvari.

Zato se sva komparativna lingvistika drži dogmi (danas smo videli da nije teorija jer makar jedan kontraargument postoji) istoriografije o rasporedu stanovništva na osnovu pisanih povestica ove ili one istorijske ličnosti.

Prostor za fabrikaciju je ogroman, a političkim polugama kontrolišu se dešavanja u slovenskim društveno - humanističkim naukama.

- - - - - - - - - -

Почетно *x у прасловенском *xъlmъ јасно сведочи да је реч преузета од Германа;

Zvezdica znači hipotetsko, pretpostavljeno

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ima sedam koraka u mojoj predstavci. Radi se o glasovnim promenama kada jedna reč iz jednog jezika-fonološkog sistema prelazi u drugi jezik-fonološki sistem i pritom se prilagožava fonološkim osobinama ili ako hoćeš, pravilima, novog fonološkog sistema.

A koja su to pravila?

 

[ИгарЈ]

Zvezdica znači hipotetsko, pretpostavljeno

Облик *xъlmъ те и глас *х у њему су посведочени, а ја звездице бирам стављати јер је то познопрасловенски, али не морам заиста. Ти на своје ни на чем засноване "реконструкције" не стављаш звездице и самим тим их представљаш као посведочене облике и несумњиве чињенице.

Не може бити говора о том како су некакви "антички Словени" дали Грцима реч која почиње гласом *х:

Ranko Matasović - Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika, Zagreb, Matica hrvatska, 2008, 96

 

[Mrkalj]

A koja su to pravila?

Mnogo smo ljukavi...

Umesto nešto da naučiš od mene, da mene ti nešto naučiš, da zajedno razmišljamo, pokušavaš nekome čiji ti se argumenti ne dopadaju da tražiš materijalne propuste. Shvataš li koliko me pa bole uvo za toj?

Imaš , bre kod Mihaljevića 1 i 2 pa proštij.

https://www.scribd.com/doc/230799267/Slavenska-Poredbena-Gramatika-1-Dio

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mnogo smo ljukavi...

Umesto nešto da naučiš od mene, da mene ti nešto naučiš, da zajedno razmišljamo, pokušavaš nekome čiji ti se argumenti ne dopadaju da tražiš materijalne propuste. Shvataš li koliko me pa bole uvo za toj?

Imaš , bre kod Mihaljevića 1 i 2 pa proštij.

https://www.scribd.com/doc/230799267/Slavenska-Poredbena-Gramatika-1-Dio

Ako nisi u mogućnosti stati iza sopstvenih reči, nemoj takve tvrdnje ni iznositi; prosto k'o pasulj.

 

[Mrkalj]

Облик *xъlmъ те и глас *х у њему су посведочени, а ја звездице бирам стављати јер је то познопрасловенски, али не морам заиста. Ти своје ни на чем засноване "реконструкције" не стављаш звездице и самим тим их представљаш као посведочене облике и несумњиве чињенице.

Не може бити говора о том како су некакви "антички Словени" дали Грцима реч која почиње гласом *х:

Ranko Matasović - Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika, Zagreb, Matica hrvatska, 2008, 96

Odspavaj, pa se probudi, pa tako jedno 20 godina, pa se javi. Ti, brale, mnogo toga ne kontaš.

Nisu "nekakvi", nego antički Južnosloveni iliti - Srbi.

Odavno sam te obavestio da odbacujem dobar deo sistema prikazivanja slovenskih reči (antičkoslovenskih) npr. nominativni nastavak debelo jer, budući da imam razvijenu svoju mapu fonoloških vrednosti antičkosrpskih glasova tj. reči.

Ne mogu pogrešnim sistemom ići na dokazivanje njegove pogrešnosti. Mora se primeniti novi sistem, a stari - u đubre. Jel tako, ili treba "dokaz za ovu nepotkrepljenu tvrdnju."

- - - - - - - - - -

Ako nisi u mogućnosti stati iza sopstvenih reči, nemoj takve tvrdnje ni iznositi; prosto k'o pasulj.

Ako nisi u stanju biti laf, nemoj biti ni ono drugo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ako nisi u stanju biti laf, nemoj biti ni ono drugo.

Pitanje je vrlo jednostavno. Samo hoću da čujem na čemu se temelji to što pišeš; ništa drugo, odnosno o čemu razmišljaš.

Zašto moraš priviđati nekakve alternativne motive i viđati subkontekste i teorije zavere na svakom koraku i u svakoj rečenici?

Kratko i jasno - ima li tu nečeg?

 

[HamzaHumo]

Не може бити говора о том како су некакви "антички Словени" дали Грцима реч која почиње гласом *х:

Kako ne moze? Pa ako je BBS hum od germanskog postao praslovenski onda je jasno da jedino od slavena dolazi grcki anahoma i homatos za mound:

ανάχωμα, σωρός χώματος

Ili je od germana ili je od grka? Oklen je?

Oklen je cumulos na latinskom?

Zezam se, ne morate objasnjavat, znamo da sve dolazi iz Jutlanda, koljevke jezika svih naroda.

 

[Mrkalj]

A koja su to pravila?

Odgovaram zbog slučajnog dobronamernog čitaoca, ne Slavena.

Tu su ti, pravila, da oni koji ne slove (nisu Sloveni) nego grcaju (Grci) ili muče iliti nemče (Nemci) me mogu da izgovore samoglasno L i R (tzv. likvida), već umeću samoglasnike ispred ili iza slovenske likvide. Tako ne kažu RT nego rat, ne kažu rb nego arb, ne kažu Lbъn nego Albona i sl. pa se onda na osnovu tih podataka kao obrasca sve normalne slovenske reči rekonstruišu pogrešno npr. lakat umesto lkt pišu pod prasl. *olkъtь iako je to, kako IgarJ kaže, potpuna izmišljotina.

 

[Mrkalj]

Kako ne moze? Pa ako je BBS hum od germanskog postao praslovenski onda je jasno da jedino od slavena dolazi grcki anahoma i homatos za mound:

ανάχωμα, σωρός χώματος

Ili je od germana ili je od grka? Oklen je?
Hajde nacisti, razjasnite?
Oklen je cumulos na latinskom?

Zezam se, ne morate objasnjavat, znamo da sve dolazi iz Jutlanda, koljevke jezika svih naroda.

Alinei je objasnio, Sloveni su bili evropska civilizacija - nepismena i nemonetarna - od koje su ove pridošlice Grci, Romani i Germani usvojili mnogo reči vezanih za poljoprivredu.

Uzmi seme -
semen (n.) late 14c., from Latin semen "seed of plants, animals, or men; race, inborn characteristic; posterity, progeny, offspring," figuratively "origin, essence, principle, cause," from PIE *semen- "seed," suffixed form of root *se- (1) "to sow" (source also of Latin serere "to sow," Old Prussian semen "seed," Lithuanian semens "seed of flax," Old Church Slavonic seme, Old High German samo "seed," German Same; see sow (v.)).

Šta ti od ovog više treba.

A gde je njihov razvoj od ovog korena? - Nema ga. A viđi u nas - sejati, sevati (o munji ke Perun useva), usev, posejati, presejavati itd. itd.

Uzmi šta god hoćeš. Uzmi stoku - live stock, uzmi kočku (od kotiti se sinonim za mačku) - cat... Možemo do sutra.

 

[ИгарЈ]

Odgovaram zbog slučajnog dobronamernog čitaoca, ne Slavena.
Tu su ti, pravila, da oni koji ne slove (nisu Sloveni) nego grcaju (Grci) ili muče iliti nemče (Nemci) me mogu da izgovore samoglasno L i R (tzv. likvida), već umeću samoglasnike ispred ili iza slovenske likvide. Tako ne kažu RT nego rat, ne kažu rb nego arb, ne kažu Lbъn nego Albona i sl. pa se onda na osnovu tih podataka kao obrasca sve normalne slovenske reči rekonstruišu pogrešno npr. lakat umesto lkt pišu pod prasl. *olkъtь iako je to, kako IgarJ kaže, potpuna izmišljotina.

Нетачно. Слоготворни *r и *l настали су код Чеха, Словака и Јужних Словена од старијих прасловенских скупина ьr, ьl, rь, lь и ъr, ъl, rъ, lъ, а они од старијих *ir, *il, *ri, *li и *ur, *ul, *ru, *lu. То је утврђено, измађу осталога, на основу писаних споменика старословенскога и других словенских језика, упоређивањем с балтским језицима и њиховим скупинама ir, il, ri, li и ur, ul, ru, lu те изучавањем прасловенских позајмљеница у другим језицима. Доказ другачијега вида били би нпр. односи између речи са спроведеном палатализацијом испред ьр, ьл и речи без спроведене палатализације испред ър, ъл.

Немаш никакве доказе за своје тобожње реконструкције и тврдње, пишеш ни на чем засноване измишљотине и представљаш их као чињенице, не умеш, штавише, ни поштено ставити звездице на своје тобожње реконструкције него их пишеш као посведочене облике. Твоје тврдње су протувуречне и пуне рупа, али немаш знања како би то увидео.

Ниси, пак, ни оригиналан, па да те човек поштује колико због домишљатости као нпр. Сребрену, него само обрћеш научне тврдње.

Узгред, замолио бих да не пишеш више ништа у моје име, као малочас на крају објаве. Није први пут да ти ово морам рећи, буди добар гари.

Umesto nešto da naučiš od mene, da mene ti nešto naučiš, da zajedno razmišljamo, pokušavaš nekome čiji ti se argumenti ne dopadaju da tražiš materijalne propuste. Shvataš li koliko me pa bole uvo za toj?

Imaš , bre kod Mihaljevića 1 i 2 pa proštij.

https://www.scribd.com/doc/230799267/Slavenska-Poredbena-Gramatika-1-Dio

Нема у Михаљевићевој Славенској поредбеној граматици ничега што би поткрепило твоје тврдње, али има за њихово обарање.

Nisu "nekakvi", nego antički Južnosloveni iliti - Srbi.
Odavno sam te obavestio da odbacujem dobar deo sistema prikazivanja slovenskih reči (antičkoslovenskih) npr. nominativni nastavak debelo jer, budući da imam razvijenu svoju mapu fonoloških vrednosti antičkosrpskih glasova tj. reči.
Ne mogu pogrešnim sistemom ići na dokazivanje njegove pogrešnosti. Mora se primeniti novi sistem, a stari - u đubre. Jel tako, ili treba "dokaz za ovu nepotkrepljenu tvrdnju."

Другим речима, одбацујеш све што не одговара твојим измишљотинама. Заборавио си прво доказати како је "систем" погрешан, те и свој "нови" систем заправо засновати на доказима.

 

[Mrkalj]

Другим речима, одбацујеш све што не одговара твојим измишљотинама. Заборавио си прво доказати како је "систем" погрешан, те и свој "нови" систем заправо засновати на доказима.

To da sistem ne funkcioniše imaš potvrđeno izrikom (na tebi razumljiv način) u Mihaljevićevoj knjizi. Samo ti nisu u stanju da adekvatno valorizuješ podatke. Pretpostavke smatraš činjenicama, pa ih onda, samo zato što su odštampani u knjizi smatraš "dokazima".

Original postavio Mrkalj

...

(Tu sad idu ona tri čuvena Mihaljevićeva pasusa gde čovek svedoči o ključnim problemima komparativne lingvistike, s bitnim osvrtom na tzv. "zakon otvorenog sloga".)

"Takvu dataciju potvrđuje i ime ljutićkoga kneza Dragovitusa (vladao u Pomeraniji u današnjemu Meklenburgu), zapisano 779. g. u Einhardovim analima i ponovljeno u više drugih kronika iz tog vremena. Taj je zapis međutim sporan jer upravo u ljutićkom dijalektu u Pomeraniji skupina tort najčešće nije premetnuta pa bi mnogo vjerojatniji bio oblik bez metateze.116"



Metateza je likvida jedna od najčešće opisivanih promjena u slavistici, ali smo još daleko od njezina zadovoljavajućeg objašnjenja. Neslaganje ne postoji samo oko toga jesu li promjene na rubovima slavenskoga područja međusobno genetski povezane ili nisu i jesu li odraz ranijega općeg stanja (arhaizmi) ili nisu,136 već i na mnogo površnijoj razini određivanja mehanizama same promjene. Razlike među predloženim opisima najčešće potječu otuda što različiti istraživači imaju različite, katkad i suprotne poglede o jezičnim univerzalijama, tj. o tome koje su promjene u jezicima moguće, a koje nisu. U poglavljima 1.3. i 1.4.3. rečeno je da su metateze razmjerno rijetke promjene i da se u većini jezika pojavljuju u izdvojenim riječima ili u samo nekoliko riječi. Budući da slavenski jezici pripadaju malobrojnim jezicima u čijoj se povijesti pojavljuje sustavna metateza, jasno je da su se već davno pojavile tvrdnje kako ta promjena ne može biti metateza u uobičajenom smislu te riječi, već da je vjerojatno rezultat postupnoga glasovnog razvoja u kojemu se pojavljuju i gube samoglasnici oko likvide, a da pritom premetanja (metateze) uopće nije bilo.137 Brojni su slavisti opisivali i opisuju tu promjenu upravo takvim oponašanjem (simulacijom) metateze."

"Mnogo toga još ne znamo ni o uzrocima metateze likvida. Većina se slavista slaže da je osnovni njezin uzrok zakon otvorenih slogova, ali on nije dovoljan da bi se objasnio zašto su njezini rezultati upravo takvi kakvi jesu. Robert Abernathy navodi devet mogućih vrsta rješenja s pomoću kojih se može zadovoljiti zakon otvorenih slogova, a samo su tri vrste posvjedočene u stvarnom razvoju.145 To znači da se, osim zakona otvorenih slogova, moraju potražiti i dodatni uzroci za zbivanje te promjene. Jasno je da i oko toga postoje velika neslaganja među slavistima jer je to tijesno povezano s problemom određivanja stvarnih mehanizama promjene." ​

Milan Mihaljević: Slavenska poredbena gramatika 1.dio - Uvod i fonologija, Školska knjiga 2002
​

 

[ИгарЈ]

Ах да, једина три Михаљевићева пасуса која си прочитао.
Где то аутор вели како "систем" (шта год ти то било) не функционише?
К томе, цитирај човека како треба, "заборавио" си фусноту.
А пресмешно је како бежиш од постављених питања и скрећеш тему јер доказâ и одговорâ немаш.

Milan Mihaljević - Slavenska poredbena gramatika: 1. dio - uvod i fonologija, Školska knjiga, Zagreb 2002, 189