Književnici i politika, na pravoj strani i onoj drugoj

[moonja..]

Imate originalne ili oroginarne levičare - zanesenjake.
I partijske, kao kadar aprtičika.
Nebo i zemlja.

 

[Mystic+]

politicari najvise mrze satire i groteske
nebitno u kom periodu egzistiraju umetnici, cak u renesansi
svaki pisac iako se bori za toleranciju i najcistiju veru spram nekog mraka kao jel naprimer gotike
bude stavljen na stub srama zbog svog rada, to je default
crkva je preteca politike sta su sve radili umetnicima koji im nisu bili po volji
kada ismejes vlast to je gore nego da si agitovao ispod njinog prozora
zato je humor najbolje oruzje protiv svake sile i svakog oruzja

дакле, рецепт је да сви постанемо полудели заиебанти власти !

јао, ајде...

 

[Antigon@]

Meni je ovo vrhunac patriotizma, Tomas Bernhard kritikovao je često provincijalizam,katoličku crkvu i nacizam.

Ima li šta bolje pokloniti sopstvenoj zemlji?

Idem, rekao sam sebi u tvrdoj fotelji, iz zemlje u kojoj je prognano, uništeno, izbrisano sve što je takozvanom čeveku duha ikad pružalo zadovoljstvo, a ako ne zadovoljstvo, onda bar mogućnost da sledi svoju egzistenciju, iz zemlje u kojoj izgleda vlada još samo najprimitivniji od svih nagona, onaj za održanjem, i u kojoj se i najmanji zahtev takozvanog čoveka duha u začetku guši. U kojoj korumpirana država i isto tako korumpirana Crkva zajedno vuku onaj beskrajan konopac koji su pre više vekova s najvećom bezobzirnošću i u isto vreme sasvim prećutno obavili oko vrata tog slepog i odista glupog naroda koji su njegovi vladari zbilja zatočili u njegovoj gluposti. U kojoj se istina gazi, a laž sa svih zvaničnih mesta uzdiže kao jedino moguće sredstvo za sve ciljeve.

Napuštam zemlju, rekao sam sebi, sedeći u tvrdoj fotelji, u kojoj se istina ne shvata ili sasvim jednostavno ne prihvata, i gde je njena oprečnost jedina valuta. Napuštam zemlju u kojoj je Crkva dvolična i u kojoj socijalizam koji je zavladao izrabljuje, a umetnost govori ono što je po njihovoj volji.

Napuštam zemlju u kojoj narod, vičan stupidnosti, dozvoljava da mu crkva zapuši uši, a država usta, i u kojoj sve što je meni sveto vekovima završava u vladarskim kantama za đubre.

Ako odem, rekao sam sebi u tvrdoj fotelji, samo ću otići iz zemlje u kojoj zapravo nemam više šta da tražim i u kojoj nikada nisam našao svoju sreću. Ako odem, otići ću iz zemlje čiji gradovi smrde, a stanovnici tih gradova su podivljali. Odlazim iz zemlje u kojoj je jezik prost, a oni koji taj prost jezik govore su, sve u svemu, postali duhovno neuračunljivi.

Odlazim iz zemlje, rekao sam sebi u tvrdoj fotelji, u kojoj su takozvane divlje zveri postale jedini uzor. Odlazim iz zemlje u kojoj i u po bela dana vlada najmračnija noć i u kojoj su na vlasti zapravo još samo grlate analfabete.

Ako odem, rekao sam sebi u tvrdoj fotelji, samo ću izaći iz klozeta Evrope, koji se nalazi u odbojno neutešnom i sasvim jednostavno nedopustivo prljavom stanju, rekao sam sebi.

Odlazim, rekao sam sebi sedeći u tvrdoj fotelji, znači, ostavljam za sobom zemlju koja me godinama samo pritiska na najštetniji način i koja samo, u svakoj prilici, svejedno gde i kada, podmuklo i zlobno vrši nuždu po mojoj glavi.

Bernhard šutira mrtvog konja.
Biti ciničan prema crkvi jer mogao biti politički i ideološki anganžman od 16. do 19. veka.
On je ciničan, hajde da to nazovemo cinizmom, prema svojim roditeljima, prema sredini u kojoj se kreće, prema malograđanštini, pa u tom svom cinizmu, na kraju balade, on zvuči kao težak malograđanin.

 

[Mystic+]

svako veliko umetnicko delo ima veze sa politikom
svaki veliki umetnik se u svom radu susretao sa politikom hteo ne hteo
sta je umetnost nego slikovito vidjenje stvarnosti od koga svakog vlastodrsca drma paranoja
da ne pominjem spisak umetnika koji su ne zbog politickih stavova, vec zbog protumacenih umetnickih dela morali da se sele iz rodnih drzava

neko pomenu pekica...ova drzava ima tezi problem sa kulturom kada je pekic izgubio u rakovici od seselja

има везе са прекогницијом, са будућим политичким стањима који ће се одразити на културу

 

[Semmeri]

Bernhard šutira mrtvog konja.
Biti ciničan prema crkvi jer mogao biti politički i ideološki anganžman od 16. do 19. veka.
On je ciničan, hajde da to nazovemo cinizmom, prema svojim roditeljima, prema sredini u kojoj se kreće, prema malograđanštini, pa u tom svom cinizmu, na kraju balade, on zvuči kao težak malograđanin.

Misliš da sad uticaj katoličke crkve je minoran?

Moguće, nisam pretjerano pridavala značaj do situacije u Poljskoj recimo.

 

[moonja..]

Harold Pinter je recimo bio kralj angažovane književnosti.

 

[Mystic+]

neko pomenu pekica...ova drzava ima tezi problem sa kulturom kada je pekic izgubio u rakovici od seselja

Немаш појма колико ме овакве коминтерновске и антикулуролошке ствари код нас нервирају...

 

[sukleta]

има везе са прекогницијом, са будућим политичким стањима који ће се одразити на културу

ima veze dragi kolega sa darom umetnika da vide sta sledi u buducnosti
a zato se zovu umetnicima jer barataju iracionalnim na nacin koji taj glupi okot
koji se zovu politicarima ne moze ni da razume ni da tolerise
ali moze da podsvesno oseti opasnost po sebe i svoje sitne interese.

na stranu sto umetnost ide ispred svog vremena i globalno predvidja velike promene
u danasnjem slucaju apokalipsu koja svetu kuca na vrata poslednjih nekoliko decenija
a da niko ziv to ne smatra za nesto pretece i ozbiljno

 

[Antigon@]

Slabo je to. Nitko nije bio nacionalist kao Dostojevski, koji je bio praktički lud u tom pogledu. Njegovo "rusko kršćanstvo" zapravo nema veze s kršćanstvom u bilo kom povijesnom obliku, nego je histerični oblik ruskog nacionalizma, kog su pravi pravoslavci, kao Leontijev, prozreli i prezreli.
Dostojevski je mrzio Nijemce, Poljake, Francuze, Židove, ...praktički svaki narod.

U tom pogledu je bio ne toliko gad, nego, po mom mišljenju- u neku ruku mentalno poremećen.

No, on je jedan od 5-10 vrhunskih pisaca.

Dostojevski odslikava psihološka stanja svojih junaka, pa samim tim i mentalitet naroda koji je, na nečiju žalost, pravoslavne orijentacije.
Nazvati ga šovinistom je isto što bi mogla da se pripiše Meši Selimoviću, jer on opisuje svoj narod koji je muslimanske veroispovesti.
Ako idemo dalje, moglo bi se onda reći i da je Krleža nacionalista jer govori o katolicizmu koji je utkan u biću njegovog naciona.
Doduše, sva tri navedena pisca su imala ambivalentan odnos prema ličnoj veroispovesti.
Uz sve to, ja ne znam koja si dela Dostojevskog čitao a da je u njima ispoljena mržnja prema Poljacima i inima.

 

[Antigon@]

politicari najvise mrze satire i groteske
nebitno u kom periodu egzistiraju umetnici, cak u renesansi
svaki pisac iako se bori za toleranciju i najcistiju veru spram nekog mraka kao jel naprimer gotike
bude stavljen na stub srama zbog svog rada, to je default
crkva je preteca politike sta su sve radili umetnicima koji im nisu bili po volji
kada ismejes vlast to je gore nego da si agitovao ispod njinog prozora
zato je humor najbolje oruzje protiv svake sile i svakog oruzja

To je nakada bilo.
Danas malo ko čita knjige, pa satira i kritika u književnom delu ne uznemiravaju političare.
Oni mnogo više brinu o tome šta će da osvane na tviteru.

 

[Semmeri]

Pisac koji svakako nije bio angažovan a pri tom je pjesme pisao u svom zanosu prema životu i pisao drumovima,kafani,čovjeku kao takvom je meni svakako Vito Nikolić.

Govorio bi često ne pišem naručene pjesme.

Drumovi će poželjet’ ludaka,
a ludaka više biti neće,
vjekovima za njima će plakat’
ojađeno nebo i drveće.

Na gradove udariće trava
i zavesti svoju strahovladu,
svi cvjetovi ostaće bez glava
da bi bili sa travom u skladu.

Neće biti toga ko će smjeti
da posumnja u sve k’o do sada,
poput teške omorine ljeti
svijetom će vladati dosada.

I ljudi će poći u povratak,
opčinjeni miniulim stoljećem…
Drumovi će poželjet’ ludaka,
a ludaka više biti neće…

 

[Mystic+]

ima veze dragi kolega sa darom umetnika da vide sta sledi u buducnosti
a zato se zovu umetnicima jer barataju iracionalnim na nacin koji taj glupi okot
koji se zovu politicarima ne moze ni da razume ni da tolerise
ali moze da podsvesno oseti opasnost po sebe i svoje sitne interese.

na stranu sto umetnost ide ispred svog vremena i globalno predvidja velike promene
u danasnjem slucaju apokalipsu koja svetu kuca na vrata poslednjih nekoliko decenija
a da niko ziv to ne smatra za nesto pretece i ozbiljno

код нас је коминтерна постројила структуру кроз академију, уметност, науку исл политбировске укалупљености ... док су културолози, филозофи, онтолози, метафизичари, антрополози па чак и социолози ван тог присилног хијерархијског система од 1944.г.

да скратим проблематику: политичари су сакати без тих слободномислећих људи који имају везу ка будућности.
Пример: када је Макрон долазио у Србију, он је водио елиту из ове горе побројане групе

 

[F. Chief]

Kroz istoriju su književnici imali veliku ulogu u kritičnoj svijesti društva, ali i širenju propagande u službi nekog režima.

Temu ću otvoriti jednim dijelom iz eseja Danila Kiša,mada mislim da je sama tema sveobuhvatna što se tiče književnosti jer pisac se nikada nije mogao odupreti i trenutnim političkim dešavanjima u društvu.

"Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe - nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje, koje ne iziskuje truda. Ne samo pakao to su drugi, u okviru nacionalnog ključa naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom značenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu.

Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše "iz naroda i za narod", koji svoj individualni glas, tobože potčinjava višim nacionalnim interesima. Nacionalizam je kič: u srpskohrvatskoj varijanti, borba za prevlast oko nacionalnog porekla LICITARSKOG SRCA. Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture (ne tiču ga se)."

Danilo Kiš

Nacionalizam je zadnje pribježište nitkova.

 

[Rayela]

veliki orhan pamuk je izbegao iz turske
a veceg rodoljuba i knjizevnika turska nije imala
samo zbog podrske onoj dileji sto je pokusao drz udar

Nije se desilo.

 

[Semmeri]

Halil Džubran

Moj i tvoj Liban

(odlomak)

Ti imaš tvoj Liban i ja imam moj.
Tvoj Liban je politički i ima svoje probleme.
Moj je prirodan Liban u svoj svojoj ljepoti.
Ti imaš svoj Liban sa programima i sukobima.
Ja imam moj sa njegovim snovima i nadama.
Budi zadovoljan sa tvojim Libanom, kao što sam ja zadovoljan sa svojom vizijom o slobodnom Libanu.
Tvoj Liban je zapleteni politički čvor koji vrijeme nastoji da razveze.
Moj Liban je lanac od brežuljaka i planina koje se s poštovanjem i veličanstveno uzdižu prema nebu.
Tvoj Liban je međunarodni problem koji tek treba razriješiti.
Moj Liban je miran, začarane šumoreće doline sa crkvenim zvonima i šapućucim potocima.
Tvoj Liban je takmičenje između protivnika sa zapada i onoga sa juga.
Moj Liban je krilata molitva koja lebdi u zoru kad pastiri vode svoja stada na pasu i, opet, uveće kad se seljaci vraćaju sa livada i iz vinograda.
Tvoj Liban je popis beznačajnih glava.
Moj je vedra planina koja stoji između mora i ravnica, kao pjesnik između jedne i druge vječnosti.
Tvoj Liban je prevara lisice kad se sretne sa hijenom i lukavost hijene kad ova sretne vuka.
Moj Liban je vijenac sjećanja djevojaka koje kliču od radosti i djevica koje pjevaju između gumna i presa za vino.
Tvoj Liban je partija šaha između biskupa i generala.
Moj Liban je hram u kojem moja duša nalazi nebo kad se zamori civilizacijom koja juri na skriputavim točkovima.
Tvoj Liban su dva čovjeka: jedan koji plaća namete i drugi koji ih skuplja.
Moj Liban je onaj koji naslanja svoju glavu na svoju ruku u sjenci Svetog Kedra, zaboravljajući na sve osim Gospoda i svjetlost Sunca.
Tvoj Liban su pristaništa, pošte i trgovine.

 

[Antigon@]

Nacionalizam je zadnje pribježište nitkova.

Ilustracija za tu tvrdnju može se videti u nastupu Slobodana Miloševiča 1988.

Kad su radnici IMT Rakovica došli pred Skupštinu i tražili da se obrate Miloševiću zbog plate koja im je kasnila, on ih je svojim govorom tako zamajavao, da su “došli kao radnici, a otišli kao Srbi”. Umesto da se angažovao na rešenju ekonomske situacije, on je trabunjao o Azemu Vlasiju kao narodnom neprijatelju, kao o čoveku zbog koga su radnici tako nezadovoljni. On je, navodno, bio uzrok svih problema.

Da se ne bi zaradovali predstavnici ostalih naroda na ovom forumu što pljujem po Srbinu Miloševiću, samo da ih podestim kako su Slovenci kmečali da su ekonomski posustali jer žive u državi koja ih izrabljuje, te je stoga Srbija krivac svih nevolja. Hrvati su se osetili kulturno i nacionalno ugroženi jer njihov prihod od turizma usisa Beograd, tobož. I svi drugi narodi te bivše, velike države u kojoj se bilo slobodne razmene dobara, odjednom su postali ugnjeteni, a to im je obnarodovala njihova politička vrhuška. Činjenica je da je toj našoj bivšoj državi nedostajalo para, pa hajde da pribegnemo nacionalizmu i raziđemo se na najgori mogući način.

 

[Semmeri]

Šta znači "predstavnik naroda"?

Osim što je on kao i mnogi drugi zloupotrijebio svoj položaj.

Sa ostalim huljama u to vrijeme okupljenih oko uskih interesa, pripadnost nekom narodu u tom slučaju ne znači previše osim čiste manipulacije.

Problem je što takvi uzmu u svoje ruke i stubove društva kulturu i nauku,već si gore govorio o tome i saglasna sam.

Bezlični političari da upotpune sopstveni performans.

Ujedno na duže staze uguše svaku pomisao slobodne misli.

 

[Antigon@]

Šta znači "predstavnik naroda"?

Osim što je on kao i mnogi drugi zloupotrijebio svoj položaj.

Sa ostalim huljama u to vrijeme okupljenih oko uskih interesa, pripadnost nekom narodu u tom slučaju ne znači previše osim čiste manipulacije.

Problem je što takvi uzmu u svoje ruke i stubove društva kulturu i nauku,već si gore govorio o tome i saglasna sam.

Bezlični političari da upotpune sopstveni performans.

Ujedno na duže staze uguše svaku pomisao slobodne misli.

Aludiram na one članove foruma, predstvanike nacija kojima pripadaju, a koji "vode svoje nacinalne ratove" putem društvenih mreža.
Na forumu je mnogo ćoraka ispaljeno, puca se u prazno na temu nacionalizma.

Uzmimo primer ove tvoje teme.
Ona se ne nalazi na potforumu Književnost, već na politici.
Uspeli smo da ispolitizujemo književnike po njihovom nacionalnom biću, a da oni to ne zaslužuju.
Ovde se i Andrić, koji je svim srcem bio za jugoslovenstvo, i zbog te ideje robijao, posmatra kao pisac koji je favorizovao Srbe, a omalovažavao muslimane u Bosni. Andrić je bio Jugosloven, a kako se u svom biću osećao, to u njegovom književnom delu nije vidljivo.

 

[Khal Drogo]

Књижевници а и докона пискарала која себе помпезно зову књижевницима ће увијек рећи да су изабрали "праву страну" контра оних проказаних и демонизованих "злоћи", тог мрског режима, при томе ће се често ставити (некад својом вољом, некад беспарица притисне) у службу оних који демонизују те "злоће". Тако задњиих деценија имамо феномен у једној хиперинфлацији пискарала праведника који су у свом лајању, режању и арлаукању по анамо оним омраженим "злоћама" и мрском режиму изабрали "праву страну". Страну глобалног моћника, ту грешке нема. А квалитет свог писанија и мудрости мјере мјере количином простаклука и поганлука коју ће истрести по обиљеженим "злоћама".
Таква времена, а и она која су прохујала нису била нешто пуно боља.

Сами писци, они који заиста имају дар за писање, не ова докона пискарала, би знали некад показати храброст, указати на аномалије у друштву, поремећен систем вриједности, но знали би се препустити и конформизму, ићи "линијом мањег отпора", некад написати коју пропаганду и ставити се у службу режима.
Па и, заиста велики писац, Данило Киш се ставио у службу пропаганде тадашњег режима и скрвио по том "омраженом национализму" (овдје, издвојеним пасосом је отворена тема), наручени урадак и безвриједне шкработине на која су се ложили, а ложе се и данас, индоктринисани људи који више воле мислити туђом главом.
Но није замјерити, у тим временима на свим меридијанима, зарад неких глобалних процеса национализам се морао приказати као нешто лоше, написано је стотине наручених текстова о национализму, редом безвриједних шкработина, уз тек понеки изузетак вриједан читања, као што је текст (овдје) неког јебивјетра Џорџа Орвела. Но Орвел је већ посебна лига.

 

[Semmeri]

Aludiram na one članove foruma, predstvanike nacija kojima pripadaju, a koji "vode svoje nacinalne ratove" putem društvenih mreža.
Na forumu je mnogo ćoraka ispaljeno, puca se u prazno na temu nacionalizma.

Uzmimo primer ove tvoje teme.
Ona se ne nalazi na potforumu Književnost, već na politici.
Uspeli smo da ispolitizujemo književnike po njihovom nacionalnom biću, a da oni to ne zaslužuju.
Ovde se i Andrić, koji je svim srcem bio za jugoslovenstvo, i zbog te ideje robijao, posmatra kao pisac koji je favorizovao Srbe, a omalovažavao muslimane u Bosni. Andrić je bio Jugosloven, a kako se u svom biću osećao, to u njegovom književnom delu nije vidljivo.

Slabo se snalazim, slažem se da je treba prebaciti u forum književnost.

Inače,saglasna sam sa tvojim viđenjem.

P.S. možda je i dobro što je u politici zbog pozornosti

 

[Antigon@]

Slabo se snalazim, slažem se da je treba prebaciti u forum književnost.

Inače,saglasna sam sa tvojim viđenjem.

P.S. možda je i dobro što je u politici da zbog pozornosti

A da, žešća je diskusija.
Tema ima preglede, i više strana.
Lukavo, lukavo, nema šta.

Zaebavajte se vi na temi, odoh ja na posao.

 

[Mystic+]

Slabo se snalazim, slažem se da je treba prebaciti u forum književnost.

Не треба ...

 

[Semmeri]

Svakako se puls društva najbolje osjeti u kafani.

U onoj istoj gdje se stvaraju revolucije,ali i književna djela.

 

[Mystic+]

Nacionalizam je zadnje pribježište nitkova.

То су ови постмодернисти што негирају све до 1789.г., а када ми традиционалисти кажемо да сте узалуд прогресивизмом и митом прогреса лудовали 230.г., онда иде урлање, цика и вриска на технологију избалансиране мере.

Не,не, ....да није било 1789, не би ти полизао данас нутелу од 1/кг - онда декадентно урлаш имам 150кг., а немам секса !

Svakako se puls društva najbolje osjeti u kafani.

U onoj istoj gdje se stvaraju revolucije,ali i književna djela.

Дарлинг,

ја сам традиционалиста, контрареволуционар, а не револуционар, неки прогресивиста и постмодерниста !

ја сам противник декадентног цивилног и кретенизованог друштва и таквог палог човека

 

[Baudrillard]

Nebitni su politički stavovi pisca sve dok ne počne da ih nameće u svojim delima, koja tada gube na književnoj vrednosti i postaju običan pamflet.
Ništa gore od apologeta bilo kojeg režima.