Шумадија, тај центар нације, је уморан, злоупотребљен, биолошки и материјално осакаћен, пре пар месеци сам ишао по селима Шумадије, готово сам заплакао кад сам видео спискове погинулих у ратовима 1912.-1918., па пале од 1941.-1945., села мала, заостала, никакве инфраструктуре, ништа држава није уложила тамо, а спискови огромни, катастрофа, било ми је јако тешко..
И данас је из Шумадије пропорционално најмање интелектуалаца, политичара, људи на положајима, а нама требају такви људи, са педигреом, интегритетом, богатством стицаним генерацијама стварања у тој истој Шумадији, људи које не можеш купити јер имају пре свега образ, достојанство...
Уместо тога, нама управљају јајаре које су дошле у нову средину гологузе, али спремне на све, само да за што краће време промене своје материјално стање, такви су подобни, слушају, продали би рођену мајку за мало пара, а камоли идеале боље Србије...
Погледајте само оног бесрамног Поноша, ничим изазван постао начелник генералштаба, побегао из Книна без да је испалио метак да барем покуша да сачува своју кућу, довукао се гологуз овамо, која је то његова стручност да би био на тако важном месту? А рођена сестра му удата за Агима Чекуа, еј, докле смо ми дошли...
И данас је помоћник министра иностраних послова, стручан је и за то ваљда...
Брука и срамота...