Recept Ilije Garašanina
Prvi domaći političar koji je razumeo najveći diplomatski problem svoje otadžbine bio je Ilija Garašanin. Još kao ministar pod Karađorđevićima, on je jasno video da će Srbiji biti lakše da zbaci turski jaram nego da održi svoju samostalnost prema velikim silama.
Ilija Garašanin
Spas je video u savezu balkanskih zemalja u koji je trebalo da uđu još i Hrvati, ali i Mađari, koji su već pobunama pokazali da im je teskobno u savezu sa Austrijom. Svoju teoriju je Garašanin zasnovao na svom čuvenom delu "Načertanije" i na tri političke tačke. Pre svega, da bi ideja o Srpskoj Vojvodini, koju su prekosavski Srbi pokušali da ostvare još tokom mađarske bune 1848, mogla da se ostvari.
Budući da je bio francuski đak, a kasnije diplomata sa jakim političkim vezama u Francuskoj, verovao je takođe da ta velesila ne želi da komanduje Balkanom, pa bi Srbija u Francuskoj trebalo da potraži jaka leđa, a ne kao do sada, da se vrti između Austrije i Rusije.
Rusiju, na koju se oslanjao knez Mihailo Obrenović, njegov ministar spoljnih dela Garašanin video je samo kao nužnu i privremenu saveznicu, i to pre svega protiv austrijskog uticaja i turske zloupotrebe vlasti u Srbiji, a ne u borbi za oslobođenje. Rušenje Otomanskog carstva je u to doba bilo glavni cilj ruske politike.
Međutim, zapadne zemlje, koje su bile spremne da štite Tursku od Rusije, nisu bile spremne da zaštite i hrišćane sa Istoka od Turske. Tako je Rusija bila jedina velesila koja je mogla da ubedi Zapad da je i za njega dobro da ukine tursko ropstvo nad hrišćanima.
Garašaninova ideja o balkanskom savezu je Petrogradu u to doba bila više nego dobrodošla, ali se dogodilo upravo ono što je ovaj političar želeo da izbegne - umesto da savez postane brana ruskom ustoličavanju u Evropi, on je postao upravo alatka ruske politike prema balkanskim zemljama i evropskim velikim silama.
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
Ilija Garašanin, predsednik srpske vlade, ovako je 1852. godine govorio na sednici vlade:
"Šta to žele od Srba Rusi? Kakvu blagodarnost od nas očekuju? Nisu Srbi sobstvenost cara Nikolaja, da im on izbira predsedatelja vlade niti da postuplenijima njegovim upravlja. Ni ja nisam njegov lutak, da me on izbira ili pomera.
A zašto je mene najposle stalo za to, trpi li me Rusija ili ne?! Ni ja, kao ni vi, ne jedem lebac zubima rusijskim, nego mojim sobstvenim zubima. Ja, kao ni vi, ne suštestvujem zaslugom Rusije, nego mojom sobstvenom, i još više, mojih predaka.
Kad se je moj otac Milutin, sa vašim očevima borio za današnju slobodu mog Otečestva, kad je on krv svoju za to prolivao dejstvitelno, nije od znao, a ni očevi vaši, ima li tijeh Rusa na svetu.
Ti isti Rusi bili su vazda pričina samo, te je moj otac neprirodnim načinom glavu izgubio i još toliko nesreća se tom prilikom mnozini Srba dogodilo. A sad hoćedu da ja budem njihov rob i sluga kao što su se takovim mlogi drugi naši učinili. No, ja to biti neću, ja služim mom Otečestvu i služiću mu verno..."
))
