Стајањем пред Богом (које би требало бити погнуте главе, без непристојног загледања и расејаности), Који Лично присуствује служењу сваке литургије, је израз побожности и трепетног страха(због наше недостојности и Божије узвишености) коју треба да поседује сваки верник.
Пошто код папских јеретика нема ни ''с'' од страха Божијег и созерцања Божије узвишености, они су се побринули да своје вернике ''ослободе'' овог корена побожности, из због ''бриге'' о онима који не могу да стоје (неких 2% људи), увели су ''правило'' да седе и они који могу да стоје и по пар дана на служби. Иначе тих новотарија под окриљем бљутаве сентименталности, паписти су имали и за извоз.
Нажалост увозници тог ''новог таласа побожног седења'' ко у позоришту су Грци, па чак и неки старокалендарци, што је за нас Србе (мислим на светосавце) јако саблажњиво.
Треба се држати онога што нам је у аманет оставио Свети Сава, а не да се измишљају и прихватају хирови и некултура за запада, давно отпалог од Христа и Цркве. Све што они нуде као новину, је резултат отворене побуне, против Богом благословеног поретка и у Цркви и у држави. А плодове тих злих трудова који су изродили атеизам и безбожништво, осећамо на својој кожи преко 60 година, робујући онима који нам желе свако зло.
Јер кад Христа замрзеше и оставише низашта, како ли ће тек нас Србе, којима је одбрана и очување вере Христове остављена и постављена као сврха постојања. Кад нестане та сврха, нестаће и Срби.
) ?
