На КиМ Шиптари сакупљају артикле из Србије, из српских продавница и појединих шиптарских, и све се баца у ђубре.
У међувремену осврт на долазак Вучића по последњи пут на КиМ.
Seven Years Since Vučić’s Visit to Gazivode: Promises, Symbolism, and an Absent Return
Ево нас на овом објекту који је финансирала Република Србија, која је уложила 1,4 милиона евра. Надам се да ће млади људи из Зубиног Потока знати како да га користе, а колико видим, служиће и Хидрометеоролошком заводу, Црвеном крсту...“ – то су биле прве речи председника Александра Вучића упућене камерама на Газиводама, пре тачно седам година.
Одговарао је на питање тадашњег новинара ТВ Прве који га је питао: „Да ли знате колико се људи овде радују вашем доласку?“
Вучића су тог дана дочекали спортисти из Кик-бокс клуба „Митровица“, чији ће тренер, Милун Милуновић, пет година касније завршити у косовском затвору због оптужби за тероризам, где је и данас.
Посета 2018. године догодила се у години коју је обележило убиство Оливера Ивановића. Вучић је стигао на север Косова у пратњи министра здравља Златибора Лончара, тадашњег директора Безбедносно-информативне агенције Братислава Гашића и шефа Канцеларије за Косово, Марка Ђурића.
„Без Газивода нема опстанка, нити континуитета живота за народ Ибарског Колашина и Зубиног Потока“, изјавио је са бране Газиводе.
Већ тада је Вучић подвукао симболичку тежину језера. Гледајући у његове дубине, приметио је: „Кроз дубину Газивода, можете видети дубину свих наших спорова и неслагања.“
Две године касније, амерички изасланик Ричард Гренел назваће га „Трампово језеро“ по Вашингтонском споразуму, којим је Израел признао Косово.
Данас, Газиводе сликају другачију слику. Јединице косовске специјалне полиције патролирају њеним водама, чамци косовске „обалске страже“ крећу се са понтона близу виле Милана Радоичића, док пливачи са југа скачу са оближњег моста – све док се није догодила трагедија када се младић из дијаспоре удавио, чије тело су касније пронашле Косовске безбедносне снаге и одвезле га у исти Еколошки центар који је Вучић отворио тог септембарског дана.
Пре само неколико месеци, запослени у компанији „Ибар-Лепенац“, уз помоћ косовске полиције, ушли су у исти објекат и ставили га под своју контролу.
На церемонији 2018. године, Вучић је објавио да је Србија уложила 130 милиона евра у Еколошки центар, заједно са 60 милиона за најновију опрему. Такође је обећао инфраструктуру поред језера вредну 12 милиона евра, нова омладинска одмаралишта и конкретне пројекте економског развоја – од поновног покретања фабрике Симпа, до малих погона за прераду воћа и поврћа и погона за прераду рибе.
Ништа од тога се није остварило. Ни погон Симпа, нити погон за прераду рибе. Нити „историјски говор“ који је обећао да ће одржати следећег дана у Митровици.
И од те посете у септембру 2018. године, упркос обећањима, Вучић никада више није крочио на Косово.