Kenselovanje ili woke kultura

Sloboda govora je uvek bila ograničena, ako ne zakonom, onda pritiskom društva. Znalo se šta se sme ili bar šta je preporučljivo govoriti, a šta te može odvesti u nepriliku. Društva se uglavnom razlikuju po tome što je negde to ograničenje javno i opšte poznato, te kazne stroge, a negde je zamotano u šareni papir prividne slobode i kazne su blaže. Tako će u nekoj državi osoba koja kritikuje odluke vlasti ili pojedinih političara, završiti u zatvoru ili na sudu, a u nekoj drugoj će postati nepoželjna, možda izopštena iz društva, izgubiti posao ili biti podvrgnuta brojnim društvenim pritiscima i maltretiranjima. Danas je dovoljno nekoga proglasiti ~fobom ili ~stom, smestiti ga u odgovarajuću kutiju i više mu odatle izlaska nema, a to se može negativno odraziti i na njegov privatni i poslovni život. Ako je javna ličnost - to može biti kraj karijere.

U današnjem društvu se prebrzo menja ono što se smatra nepoželjnim mišljenjem, pa se ljudi više ne mogu snaći. Taman se naviknu na jedno, stiže drugo, a sve potpuno drugačije od onoga kako su nekad mislili i ponašali se i kako su ih učili da je ispravno. Što je čovek stariji, to mu prilagođavanja teže padaju, a bude i smešno kad sedamdesetogodišnjak pokušava da u stavovima prati trendove tinejdžera. društva se uz to dodatno raslojavaju i ekstremizuju, pa ono što je ispravno za jedne - bude pogrešno za druge, a najgore je biti umeren i u sredini. Najteže je onima koji bi da sagledaju obe strane i pronađu kompromisno rešenje. Oni su svima neprijatelji.
 
Sloboda govora je uvek bila ograničena, ako ne zakonom, onda pritiskom društva. Znalo se šta se sme ili bar šta je preporučljivo govoriti, a šta te može odvesti u nepriliku. Društva se uglavnom razlikuju po tome što je negde to ograničenje javno i opšte poznato, te kazne stroge, a negde je zamotano u šareni papir prividne slobode i kazne su blaže. Tako će u nekoj državi osoba koja kritikuje odluke vlasti ili pojedinih političara, završiti u zatvoru ili na sudu, a u nekoj drugoj će postati nepoželjna, možda izopštena iz društva, izgubiti posao ili biti podvrgnuta brojnim društvenim pritiscima i maltretiranjima. Danas je dovoljno nekoga proglasiti ~fobom ili ~stom, smestiti ga u odgovarajuću kutiju i više mu odatle izlaska nema, a to se može negativno odraziti i na njegov privatni i poslovni život. Ako je javna ličnost - to može biti kraj karijere.

U današnjem društvu se prebrzo menja ono što se smatra nepoželjnim mišljenjem, pa se ljudi više ne mogu snaći. Taman se naviknu na jedno, stiže drugo, a sve potpuno drugačije od onoga kako su nekad mislili i ponašali se i kako su ih učili da je ispravno. Što je čovek stariji, to mu prilagođavanja teže padaju, a bude i smešno kad sedamdesetogodišnjak pokušava da u stavovima prati trendove tinejdžera. društva se uz to dodatno raslojavaju i ekstremizuju, pa ono što je ispravno za jedne - bude pogrešno za druge, a najgore je biti umeren i u sredini. Najteže je onima koji bi da sagledaju obe strane i pronađu kompromisno rešenje. Oni su svima neprijatelji.
Lepo rečeno. U principu se, sa pomenutom ekstremizacijom društava, ekstremizovalo i shvatanje slobode govora, kao samo jednog u nizu ljudskih prava. Skoro sva ljudska prava podležu ograničenjima, možda čak i sva (ako se uzme da se može lišiti života vojnik neprijateljske strane u ratu, bez ikakvih posledica, ako naravno nije položio oružje). Ali hajde da definišemo ovo pravo. Sloboda govora nije pravo osobe da svima kaže sve, već pravo osobe da bude zaštićena ako slobodno izražava svoje mišljenje kojim se ne vređaju ljudska prava drugih ljudi ili čini drugo kažnjivo delo. Praktično, zaštita koju ti daje država u odnosu na druge, kao i zaštita od same te države. Otuda su sloboda govora i sloboda štampe dve najbitnije tekovine demokratije. A demokratija je dobra. Diktature i cenzure nisu. U diktaturama je sloboda govora, kao i biračko pravo, samo simulakrum, pa njih ne bismo ni trebali da uzimamo u razmatranje kad se govori o ljudskim pravima.
 
Lepo rečeno. U principu se, sa pomenutom ekstremizacijom društava, ekstremizovalo i shvatanje slobode govora, kao samo jednog u nizu ljudskih prava. Skoro sva ljudska prava podležu ograničenjima, možda čak i sva (ako se uzme da se može lišiti života vojnik neprijateljske strane u ratu, bez ikakvih posledica, ako naravno nije položio oružje). Ali hajde da definišemo ovo pravo. Sloboda govora nije pravo osobe da svima kaže sve, već pravo osobe da bude zaštićena ako slobodno izražava svoje mišljenje kojim se ne vređaju ljudska prava drugih ljudi ili čini drugo kažnjivo delo. Praktično, zaštita koju ti daje država u odnosu na druge, kao i zaštita od same te države. Otuda su sloboda govora i sloboda štampe dve najbitnije tekovine demokratije. A demokratija je dobra. Diktature i cenzure nisu. U diktaturama je sloboda govora, kao i biračko pravo, samo simulakrum, pa njih ne bismo ni trebali da uzimamo u razmatranje kad se govori o ljudskim pravima.
Država može imati određene zakone, ali i zajednica ima svoja pravila. Recimo, po zakonu smeš govoriti loše o svom narodu i svojoj zemlji. Ali, narod ne voli ljude koji to rade. Država te ne sankcioniše - možeš pisati i govoriti šta hoćeš. Ali društvo, pripadnici tvog naroda, tvoja zajednica odluči da te zbog toga što radiš jednostavno - isključi. Ako si glumac - niko ne želi da gleda filmove u kojima glumiš, pa te onda više niko ni ne zapošljava, jer ne želi da bude na materijalnom gubitku ili da im pripišu tvoje stavove ("s kim si - takav si"), ako si pevač - niko više ne ide na tvoje koncerte, ne poziva te u emisije, itd. Neka društva su ovome više, a neka manje sklona. Niko ne krši zakon, pa opet - osoba biva - kenselovana. Umesto ovog primera (govoriti loše o svom narodu i zemlji), možemo uzeti bilo koji drugi.
 
Država može imati određene zakone, ali i zajednica ima svoja pravila. Recimo, po zakonu smeš govoriti loše o svom narodu i svojoj zemlji. Ali, narod ne voli ljude koji to rade. Država te ne sankcioniše - možeš pisati i govoriti šta hoćeš. Ali društvo, pripadnici tvog naroda, tvoja zajednica odluči da te zbog toga što radiš jednostavno - isključi. Ako si glumac - niko ne želi da gleda filmove u kojima glumiš, pa te onda više niko ni ne zapošljava, jer ne želi da bude na materijalnom gubitku ili da im pripišu tvoje stavove ("s kim si - takav si"), ako si pevač - niko više ne ide na tvoje koncerte, ne poziva te u emisije, itd. Neka društva su ovome više, a neka manje sklona. Niko ne krši zakon, pa opet - osoba biva - kenselovana. Umesto ovog primera (govoriti loše o svom narodu i zemlji), možemo uzeti bilo koji drugi.
To je tačno, ali to je socijalna inteligencija ili prosto odluka pojedinca da ne sledi pravila društva kojim je okružen. To su lične odluke. Ljudska prava, kao što je sloboda govora, su ustavom i zakonima zaštićena i ti se zakoni u demokratijama poštuju.
A opet, ako je društvo nazadno, da li takvo društvo uopšte može da rodi demokratiju? A i društvo se menja i sazreva, pa nekada nazadna društva danas jesu demokratije, a druga su diktature.
 
Da li je woke kultura u stvari moderna verzija inkvizicije?

U sutini se svodi na isto?
Sad samo umesto prave lomace imamo lomacu na drustvenim mrezama i sudove gde razapinju i pale one koji nisu u modernom kalupu.

Svaki ekstremizam je debilana.
Woke je zapocet kao ideja prihvatanja razlicitosti, i to je okej, a prerastao je u nesto nenormalno zbog ekstremista.

Primer je sad sto ne smes da kritikujes los film ili seriju, jer je jednostavno lose uradjeno, odmah ce ti dezurni idioti nakace da ti smeta sto su protagonisti gejevi/crnci/zene/kogod.

Kao kada je body shaming postao out, jer i treba da bude, ali je doslo do toga da lekar ne sme da kaze pacijentu "moras da smrsas", jer je zdravlje ugrozeno. Zena skoro imala neprijatnost, operisala diskus herniju nekoj zeni od 130kg, i rekla joj da ako ne smanji telesnu tezinu i ne povede racuna, da operacija nece vredeti.
Ova otisla kod nacelnika i napravila cirkus kako je diskriminise i vredja.

Sreca pa je sef normalan covek pa se tu i zavrsilo.
 
To je tačno, ali to je socijalna inteligencija ili prosto odluka pojedinca da ne sledi pravila društva kojim je okružen. To su lične odluke. Ljudska prava, kao što je sloboda govora, su ustavom i zakonima zaštićena i ti se zakoni u demokratijama poštuju.
A opet, ako je društvo nazadno, da li takvo društvo uopšte može da rodi demokratiju? A i društvo se menja i sazreva, pa nekada nazadna društva danas jesu demokratije, a druga su diktature.
Samo sam navela primer o tome kako nastaje kenselovanje. Države imaju zakone i garantuju slobodu govora, ali šta to znači pojedincu koga će zajednica rastrgnuti ili naprosto odbaciti zbog nepopularnih stavova? Nikakvu utehu neće imati od uverenja da živi "među nazadnim ljudima". Nebitno je koji su stavovi u pitanju. Danas konzervativni, sutra liberalni... To se uveliko dešava, a pogotovo na društvenim mrežama.
 
Samo sam navela primer o tome kako nastaje kenselovanje. Države imaju zakone i garantuju slobodu govora, ali šta to znači pojedincu koga će zajednica rastrgnuti ili naprosto odbaciti zbog nepopularnih stavova? Nikakvu utehu neće imati od uverenja da živi "među nazadnim ljudima". Nebitno je koji su stavovi u pitanju. Danas konzervativni, sutra liberalni... To se uveliko dešava, a pogotovo na društvenim mrežama.
Društvene mreže su posebna tema, nažalost. Ne vidim više nijednu njihovu prednosti, a mana na sve strane. Cela ta priča o cancel culture je zapravo toliko amplifikovana zbog društvenih mreža. Imaš farme botova koje kreiraju zapaljiv sadržaj i onda se on širi brzinom munje. Sa druge strane, algoritam favorizuje ekstremne opcije jer one pogoduju najnižim ljudskim porivima.
A ako uzmeš bilo koju drugu realnu ljudsku zajednicu, npr. stambenu zgradu - ljudi su, čini mi se, manje skloni da nekog na keca kenseluju. Imamo svi nekog alkosa, nekog ludaka, nekog galamdžiju, i sl. u zgradi, pa ipak baš neko mora da mnogo sra*nja napravi, da bi se na vajber grupi, koja je ipak drugačija aplikacija od tiktoka ili tvitera, pokrenulo pitanje kenselovanja.
 
Društvene mreže su posebna tema, nažalost. Ne vidim više nijednu njihovu prednosti, a mana na sve strane. Cela ta priča o cancel culture je zapravo toliko amplifikovana zbog društvenih mreža. Imaš farme botova koje kreiraju zapaljiv sadržaj i onda se on širi brzinom munje. Sa druge strane, algoritam favorizuje ekstremne opcije jer one pogoduju najnižim ljudskim porivima.
A ako uzmeš bilo koju drugu realnu ljudsku zajednicu, npr. stambenu zgradu - ljudi su, čini mi se, manje skloni da nekog na keca kenseluju. Imamo svi nekog alkosa, nekog ludaka, nekog galamdžiju, i sl. u zgradi, pa ipak baš neko mora da mnogo sra*nja napravi, da bi se na vajber grupi, koja je ipak drugačija aplikacija od tiktoka ili tvitera, pokrenulo pitanje kenselovanja.
Mislim da je društvo prilično tolerantno prema običnim ljudima.

Međutim, kada osoba postane javna ličnost (a to može biti i samoproklamovana javna ličnost, npr. na Instagramu ili TikToku) - odnos prema njoj se odmah menja.

Dok svako od nas među svojim poznanicima može da priča štagod hoće, dotle onaj koji pretendira da bude javna ličnost - mora mnogo više da vodi računa o javnom mnjenju, trenutnim trendovima u društvu i slično. Njega celo društvo procenjuje i prihvata ili odbacuje.
 
Mislim da je društvo prilično tolerantno prema običnim ljudima.

Međutim, kada osoba postane javna ličnost (a to može biti i samoproklamovana javna ličnost, npr. na Instagramu ili TikToku) - odnos prema njoj se odmah menja.

Dok svako od nas među svojim poznanicima može da priča štagod hoće, dotle onaj koji pretendira da bude javna ličnost - mora mnogo više da vodi računa o javnom mnjenju, trenutnim trendovima u društvu i slično. Njega celo društvo procenjuje i prihvata ili odbacuje.
Da, to je uobičajeno. Čak i zakoni posebno definišu sve ovo za javne ličnosti.
 
Ako kažem Muhamed je pedofil, Hristos je ovakav ili onakav naravno da je to uvreda.
Zavisi o kome se radi.
Ovde na krsti se recimo ne smatra uvredom ako neko za Vučića tvrdi da je
pheder, ludak, žvalavi izdajnik, mentalni bolesnik i slično.
Ako se, ne daj Bože, neko pobuni zbog toga, odmah je SNS botina, sendvičar i slično.
I onda ta ista gomila nezaposlenih socijalnih slučajeva odmah krene da ga
napada kao hijene, lajkuju jedan drugog, računajući da će da ga zaplaše,
da nikad više neće smeti da napiše svoje mišljenje.
I naravno, kao i u svom propalom životu, obično se debelo zahebu (po običaju)...
 
Evo ti drugi primer. Transrodne osobe. Neko će reći da je to poremećaj i da se može lečiti (kako neki psihijatri govore), a oni će se naći uvređeni. Sad ti ne smeš reći istinu jer to pogađa njihova osećanja? Sutra ne smemo reći da je pedofilija poremećaj jer to vređa njih? Tako to ide, malo po malo.
Dok kažeš da je to poremećaj ne vrijeđaš. Ako napišeš da su to mentalni bolesnici koje treba ubiti, pretući šta već naravno da je uvreda.
Pa kao da ne prozivam po niku
Opušteno :D
Svaki ekstremizam je debilana.
Woke je zapocet kao ideja prihvatanja razlicitosti, i to je okej, a prerastao je u nesto nenormalno zbog ekstremista.

Primer je sad sto ne smes da kritikujes los film ili seriju, jer je jednostavno lose uradjeno, odmah ce ti dezurni idioti nakace da ti smeta sto su protagonisti gejevi/crnci/zene/kogod.

Kao kada je body shaming postao out, jer i treba da bude, ali je doslo do toga da lekar ne sme da kaze pacijentu "moras da smrsas", jer je zdravlje ugrozeno. Zena skoro imala neprijatnost, operisala diskus herniju nekoj zeni od 130kg, i rekla joj da ako ne smanji telesnu tezinu i ne povede racuna, da operacija nece vredeti.
Ova otisla kod nacelnika i napravila cirkus kako je diskriminise i vredja.

Sreca pa je sef normalan covek pa se tu i zavrsilo.
Ok je poštovanje različitosti. Nije ok da sad smeta Brzi Gonzales jer eto stvara pogrešnu sliku o Meksikancima. Ili da u knjizi pisanoj prije 100 godina brišeš izraz crnac.
Zavisi o kome se radi.
Ovde na krsti se recimo ne smatra uvredom ako neko za Vučića tvrdi da je
pheder, ludak, žvalavi izdajnik, mentalni bolesnik i slično.
Ako se, ne daj Bože, neko pobuni zbog toga, odmah je SNS botina, sendvičar i slično.
I onda ta ista gomila nezaposlenih socijalnih slučajeva odmah krene da ga
napada kao hijene, lajkuju jedan drugog, računajući da će da ga zaplaše,
da nikad više neće smeti da napiše svoje mišljenje.
I naravno, kao i u svom propalom životu, obično se debelo zahebu (po običaju)...
Ne bi se baš složio.
 
Ako je ovo woke

Screenshot_20240703_225434.jpg



Onda bi se moglo odnositi baš na sve, uključujući npr položaj većinske grupacije a ne samo manjine, šta god se nađe da je problem o tome se može javno govoriti i upozoriti.

E sad, ako su neke stvari zastupljene asimetrično, i na to treba upozoravati, pa bi i ova tema spadala u staywoke takođe .
 
U suštini oni i Britanci najviše i pretjeruju.
Ali to nije za šalu. To je postalo ne samo nedozvoljavanje da ti kažeš nešto, to je otišlo do te mere da ti oduzimaju dete ako se ti protiviš. U Kanadi imaš slučaj gde je dete (tinejdžer) reklo kako je on transžena i hoće hormonsku terapiju. Otac je bio protiv toga, nije hteo to da dozvoli. Centar za socijalno mu uzeo dete. To su užasne stvari. Idemo korak dalje. Imaš mnogo primera gde dečak ulazi u wc za devojčice i onda siluje neku devojčicu. Dolazi otac da se žali školi, oni kazne njega, a ne dečaka koji je to počinio. E, to je bolest i monstruozno ponašanje.
 

Back
Top