Kas ljubav predje u bolest...

[struja]

bezi... ***** ti bolest

 

[Nevenaa]

za pocetak prestanes da pijes i da se drogiras....i odmah ti se otvara sasvim novi svet !

To nikako...ne volem sive svetove

 

[gost 39034]

Da li vam se ikada desilo da u afektu, potpuno pomracene svesti izgovorite i uradite stvari kojih ste se vec nakon pola sata stideli...da lupate samare, pretite samoubistvom, tresete se, davite u suzama...
I sta posle?
Sta kada nastupi kajanje, a posle svega voljena osoba vas ipak ne ostavlja...
Ostaviti je za njeno dobro, jer ste i sami svesni da vasa ljubav prerasta u bolest, i da upadate sve cesce u afekte, nakon cega ste sami sebi gnusni...
Ili ostati tu gde jeste i iznova i iznova se truditi da se promenite?
I kako uopste traziti i dobiti oprostaj za tako nesto?
Od voljene osobe...ali i od sebe...

nije mi se nikada desilo "pomracenje svesti" inicirano necim u vezi, samo poslovno, kada sam govorila svasta i nisam se kajala posle toga, u ljubavi uvek imam neku internu kontrolu sta treba reci i uraditi, jer prosto, pre3ko nekih stvari se mnogo tesko prelazi, kad ih voljena osoba izgovori, ili uradi
desilo mi se da ih druga strana izgovori ("ubicu se, ako me ostavis"), ili uradi (bila sam udarena) i nisam mogla da predjem preko njih

 

[dive]

ne bih ja to povezivala sa ljubavlju.

postoje osobe koje iz nas izvlace ono najbolje i postoje one koje provociraju ono najgore.
postoje odnosi gde racio dominira, i oni drugi gde reagujemo primitivno, nagonski.

sami biramo i sebi zivot uredjujemo.

i sutra kad se okrenemo za proslim - ne treba nikog da krivimo..

samo sebe.

za lose ili dobre odluke.

 

[guest 135511]

kod mene je prošle noći prešla u bolest
bukvalno
(i još traje, čak i opravdanje do petka imam)
sa sve temperaturom od 40 i halucinacijama da je umro
pa sam pretila samoubistvom ako se ne javi
ali to sam više pretila sebi
jer je on, jel te, bio nedostupan

 

[mimus]

mislim da je pravo pitanje zasto dolazi do takvih situacija i ko je zasluzan za to!

 

[Golub]

Da li vam se ikada desilo da u afektu, potpuno pomracene svesti izgovorite i uradite stvari kojih ste se vec nakon pola sata stideli...da lupate samare, pretite samoubistvom, tresete se, davite u suzama...
I sta posle?
Sta kada nastupi kajanje, a posle svega voljena osoba vas ipak ne ostavlja...
Ostaviti je za njeno dobro, jer ste i sami svesni da vasa ljubav prerasta u bolest, i da upadate sve cesce u afekte, nakon cega ste sami sebi gnusni...
Ili ostati tu gde jeste i iznova i iznova se truditi da se promenite?
I kako uopste traziti i dobiti oprostaj za tako nesto?
Od voljene osobe...ali i od sebe...

Psiholog, to je za strucnu osobu , jer mislim da je to vec ozbiljniji problem i da treba da se poprica sa nekim...

Rade to i matori, da ne poverujesh...
Kopaju jedno drugom ochi do duboke starosti i nijedan ne odustaje te ostaju zajedno....

Jok psiholog.
Psihijatar.
Da ne bi do starosti mučili jedno drugo i na kraju se pitali u šta vam ode život.