Kardinal Bozanić u Jasenovcu

[Marty Misterija]

Herman Nojbaher:

Рецепт за православне, који је примио усташки вођа и поглавник, председник Независне Државе Хрватске, Анте Павелић, подсећа на најкрвавије религиозне ратове: 'Једна трећина мора да постане католичка, једна трећина мора да напусти земљу, а једна трећина мора да умре. Последња тачка програма била је и спроведена у дело. Када усташке вође причају о томе да су заклали милион православних Срба - укључујући бебе, децу, жене и старце то је онда, по мени, претеривање и самохвалисање. На основу извештаја који су стигли до мене, процењујем да број невиних, ненаоружаних, закланих Срба износи око 750 000. Када сам, по ко зна који пут, у Главном штабу ставио на дневни ред извештаје о истински ужасним стварима које се одвијају у Хрватској, Хитлер ми је овако одговорио: 'И ја сам поглавнику казао да није могуће само тако искоренити ту мањину, јер је она, једноставно, превелика. - Да, када би човек тачно знао где је граница уништавања једног народа"!

 

[Marty Misterija]

Писмо генерала Александра Лузана Мусолинију

"Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) - сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, кад се то прочује, околни Срби поново да се узнемире. Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и невина реч - то је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И, таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији. Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом, убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре! На вечну срамоту наше, римске цркве - и један божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд: нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истога дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку, и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!"

 

[Marty Misterija]

Дела хрватска:

Обавезно погледати. Документовани злочини усташа над Србским Православним, Јеврејским и Циганским становништвом.

Дучићева песма...

Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно,
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ' му химне, бестидно и гласно.

Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек'о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас'о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.

Покажи ми редом витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.

С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.

Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у недрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.

Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.

У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку објесит о 'раме,
Ко најбоље уме да ти командује.

 

[Marty Misterija]

МАСАКР НАД СРБИМА У ВЕЛЕБИТУ (Лика) 1993. год.

О масакру на Велебиту 1993. још није покренута истрага

Исјечене главе Срба бацали на гомилу

Некадашњи командир вода Војске Републике Српске Крајине Стеван Веселиновић прије годину и по дана дао је изјаву и видео-запис Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије о масакру припадника Војске Републике Хрватске 1993. године над 22 заробљена српска војника и медицинара Војске Републике Српске Крајине на Велебиту, који је тада био заштићена зона УН, али Тужилаштво о томе још ћути. Веселиновић је ишао и у Канцеларију Хашког суда у Београду и нудио им исти запис на којем се виде унакажене жртве, али они уопште нису били заинтересовани за овај случај.

Веселиновић, који је из Голубића код Грачаца, наводи да се масакр догодио на планини Велебит 22. јануара 1993. године, када су хрватски војници мучили, заклали и побили 22 особе српске националности, од којих и једну медицинску сестру. Веселиновић је те 1993. године био командир вода у српској Војсци Републике Српске Крајине на Велебиту и преко земљаног телефона слушао је како злочинци муче његове саборце.

- Хрвати су им препрјечили једини пут којим би тај дио српске војске могао да напусти регион. Посље тога су заузели и везе комуникација и преко њих јавили нашим војницима да има рањеника којима је неопходна помоћ. Не знајући шта им се спрема група од око 30 војника, међу којима је била и медицинска екипа, са два камиона кренула је као испомоћ и упала у замку ујутро око 9.30 - свједочи Стеван.

Српски камиони су упали у замку између двије базе Унпрофора, базе на Матрасу-Свети Рок и Малог Алана. Осам војника је успјело да побегне и преживи, а њих 22 су заробљена и масакрирана.

- Чим нам је јављено да су нападнуте јединице на Велебиту кренули смо у њихово ослобађање и стигли на 100 до 200 метара од њих, али даље нисмо могли због јаких хрватских снага. Хрвати су отворили пољске телефонске везе и ми смо могли да слушамо крике наших сабораца које су звјерски мучили.

- Можемо само да замислимо какве су болове, муке и понижење у том тренутку преживљавали. Касније, када смо преузели њихова тела, видели смо шта су им све радили - прича Стеван. Посље 10-15 дана хрватска војска се вратила на своје првобитне положаје и вод Стевана Веселиновића је успјео да стигне до мјеста масакра.


- Затекли смо људе исјечених глава набацане на гомилу, а лица су им била толико измасакрирана да нисмо могли да их препознамо. Међу њима су била два моја брата од стрица и нећак. Неки су имали само прострелну рану кроз ногу или руку, а неки су имали поврједе главе и тијела од сјекире. Поред тијела нашли смо и крваве крампове и лопате којима су их мучили - наводи Стеван.

Веселиновић је инсистирао да агенција Сина на свом сајту (њњњ.сина.орг.yу) објави снимак измасакрираних и убијених Срба, који је направила некадашња српска Телевизија из Книна да би свјетска јавност могла то да види и да се заложи да се злочинци пронађу и казне пред судом.

- Имате моју дозволу да пустите видео-запис у потпуности. Породице жртава, међу њима и ја, желимо да свјетска јавност види како је хрватска војска поступала са српским заробљеницима и заложи се да злочинци одговарају пред лицем правде. Док они не одговарају породице и ја нећемо стати, а жртве неће наћи мир - каже Веселиновић, који је овај видео-запис умножио и дијели пријатељима да се овај злочин никада не заборави.

-------------------------

МАРКАЧЕВ ПОТПИС НА ЖРТВАМА

Директор документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац каже да је Тужилаштво Србије за ратне злочине у договору са хрватском страном преузело овај случај и да су већ разговарали са неким свједоцима. "Када Тужилаштво из Србије изгради случај требало би да га преда Хрватима, међутим, ако они ништа не учине Тужилаштво у Србији има право да поново преузме случај на себе. Проблем је и у томе што се више пажње посвећује случајевима у којима су убијани цивили", рекао је Штрбац и додао да је овај масакр препознатљив стил хрватске специјалне полиције којом је у то време командовао Младен Маркач. Маркач се тренутно налази у Хагу и оптужен је за злочине у операцији "Олуја".

ГРАЧАЦ ЗАВИЈЕН У ЦРНО

Припаднци Хрватске војске на звјерски начин су убили и измасакрирали 22 жртве, међу којима је најмлађи имао 20 година, а најстарији 52 године:

Душан (Раде) Јованчевић (20),
Никола (Тодора) Јелача (40),
Ђорђе (Светка) Колунџић (22),
Ђуро (Јове) Јалача (48 ),
Ђорђе (Илије) Ђурић (39),
Милан (Тодора) Веселиновић (52),
Душан (Јове) Будимир (40),
Ђоко (Николе) Јелача (37),
Радован (Јове) Седлан (33),
Богдан (Стевана) Грозданић (34),
Бошко (Миле) Станисављевић (41),
Миодраг (Марка) Драгичевић (21),
Младен (Драгана) Марјановић (23),
Жељко (Ивана) Јокић (30),
Дарко (Љубана) Веселиновић (27),
Дане (Лазе) Бркљач (46),
Станко (Тоде) Своња (18 ),
Миленко (Петра) Мандић (23),
Милан (Јована) Драгичевић (28 ),
Драган (Неђе) Трифковић (19),
Душанка (Милоша) Гаћеша (26),
Бошко (Љубана) Веселиновић (37).

Дејан Баић