Kao da ne postojim...

[setmefree]

To su te crne misli na koje sam mislila.

I ne savetujem ti ružičasti optimizam, nije realan već zrelije razmišljanje.

Kad te uhvati crnjak odgovori mu tako što ćeš smanjiti idealne slike kojima težiš (a i jesu previše lepe -. kao - svi su srećni ja nisam, svima je lako... - mnogi umiru od raka, imaju teške psihičke bolesti ili su veći čudaci od tebe),

drugo seti se da je svakome za važne stvari u životu potrebno vreme i mnogo truda - a pronaći odgovarajuće osobe i uspostaviti odnos sa njima je najvažnija stvar.

Uostalom, lakše je pasti u crnjak i kukati...

Ne daj se!

Trudicu se. Obecavam. Povodom toga sto si napisala da ima i gore, definitivno ima, ali nije da me to bas dotakne... Znam da ima i gore, ali ja sam uvek tezio da se uporedim i stremim ka boljem. Jer sam se plasio da ako pocnem da govorim sebi ''vidi ovome je gore'' ili'' ovaj je losiji od mene'', ostacu u mestu i necu napredovati bilo na poslu ili u zivotu. Ja bih vise voleo da sam najgori u najboljem drustvu, nego najbolji u najgorem... Ne znam da li sam jasan. Na primer, vise bih voleo da sam najgori fudbaler Real madrida, pa da treniram i da se borim da budem kao oni, nego da sam ziva legenda Partizana ili Carvene Zvezde.

- - - - - - - - - -

Mogu ti reći da ih ima više, DALEKO više nego što možeš da zamisliš. Samo što ljudi to kriju u sebi, ne otvaraju se, boje se reakcije... Komunikacija je danas ubijena zbog tehnologije i raznoraznih sprava, a iznenadio bi se koliko postoji ljudi sličnih tebi.

@tema: Brate, skoro pa kao i da ja sâm sebe opisujem, osim za teretanu i Slayer. Tako da mi ti problemi nisu strani. Za početak zapitaj sebe šta ti u stvari želiš od sebe, od života, pa pokušaj da napraviš i razradiš neki plan, ili barem njegovu početnu fazu, kako da taj cilj ostvariš ili stekneš uslove da kreneš s tim.

Hvala na podrsci!

 

[gost 382857]

Trudicu se. Obecavam. Povodom toga sto si napisala da ima i gore, definitivno ima, ali nije da me to bas dotakne... Znam da ima i gore, ali ja sam uvek tezio da se uporedim i stremim ka boljem. Jer sam se plasio da ako pocnem da govorim sebi ''vidi ovome je gore'' ili'' ovaj je losiji od mene'', ostacu u mestu i necu napredovati bilo na poslu ili u zivotu. Ja bih vise voleo da sam najgori u najboljem drustvu, nego najbolji u najgorem... Ne znam da li sam jasan. Na primer, vise bih voleo da sam najgori fudbaler Real madrida, pa da treniram i da se borim da budem kao oni, nego da sam ziva legenda Partizana ili Carvene Zvezde.

Nije isto napredovati u poslu ili nekoj veštini i dati duši ono što traži da bi imao podršku od nje i dobro se osećao bez obzira na to šta ti se spolja dešava.

Takmičenje ne važi u duševnim stvarima. Duša ne nazaduje, napreduje, ne gubi, ne pobeđuje...

Kako možeš da nazaduješ ako realno sagledaš da su mnogi ljudi imali manje sreće od tebe? To nije tešenje, već činjenica.

I da li taj što je imao manje sreće je lošiji? U čemu lošiji ili lošiji čovek?

Ako hoćeš da te ideje o tome da li si bolji ili lošiji od nekoga ne pritiskaju (a to su tuđe ideje, spolja ušle u tvoj um), razmisli i sebi definiši: šta znači biti bolji, lošiji, u čemu oba ta, šta ti želiš (pogotovo zašto) i suprotstavi to onome što ti je zaista potrebno.

Videćeš da je ono što želiš velikim delom usađeno u um televizijom i sl., i ne bi te zadovoljilo ni da se ostvari, a ono što ti je potrebno je i realno ostvarivo i uvek plodonosno kad se dogodi.

Skoro svi ljudi koje poznajem su uspešno prošli kroz nešto slično.

Nisu samo oni koji su nastavili da se drže nerealnih fantazija i zanemarivali su ono što su zaista mogli da dobiju...

 

[setmefree]

Nije isto napredovati u poslu ili nekoj veštini i dati duši ono što traži da bi imao podršku od nje i dobro se osećao bez obzira na to šta ti se spolja dešava.

Takmičenje ne važi u duševnim stvarima. Duša ne nazaduje, napreduje, ne gubi, ne pobeđuje...

Kako možeš da nazaduješ ako realno sagledaš da su mnogi ljudi imali manje sreće od tebe? To nije tešenje, već činjenica.

I da li taj što je imao manje sreće je lošiji? U čemu lošiji ili lošiji čovek?

Ako hoćeš da te ideje o tome da li si bolji ili lošiji od nekoga ne pritiskaju (a to su tuđe ideje, spolja ušle u tvoj um), razmisli i sebi definiši: šta znači biti bolji, lošiji, u čemu oba ta, šta ti želiš (pogotovo zašto) i suprotstavi to onome što ti je zaista potrebno.

Videćeš da je ono što želiš velikim delom usađeno u um televizijom i sl., i ne bi te zadovoljilo ni da se ostvari, a ono što ti je potrebno je i realno ostvarivo i uvek plodonosno kad se dogodi.

Skoro svi ljudi koje poznajem su uspešno prošli kroz nešto slično.

Nisu samo oni koji su nastavili da se drže nerealnih fantazija i zanemarivali su ono što su zaista mogli da dobiju...

Opet i da sagledam cinjence da su mnogi imali manje srece od mene, ne uticu na mene. Cesto mi se u glavi mota misao da su takvi ljudi samo slabiji od mene.

Moj mozak se sa tim bori tako sto u momentu mene postavi u njihovu kozu i ponudi resenje problema ili kako bi se to moglo resiti. Npr, neko ko je daleko bilo tesko bolestan, ja ne znam sta je tim ljudima u glavi, ali ja,bar iz ove prespektive, a i iz ranijih iskustava sa sobom usled nekih situacija slicnih, verovatno bih presudio sebi pre nego da zivim takvim zivotom. Jos nisam naisao na slucaj koji me je naterao da kazem "uuu pa dobar sam ja vidi ovo". A naisao sam na 100000 suprotnih. Valjda je to i normalno.

U sustni i znam sta bih zeleo i sta bi me cinilo srecnim. Problem je u tome sto ne uspevam da pronadjem drustvo slicno meni (bar ovde u ovoj zemlji) jer su mi interesovanja na svim stranama i za vecinu ljudi "cudna".

Tacno je da su mnoge ideje o sreci usadjene sa strane.Cini se daje neizbezno da te neka ne uhvati. Ali ramisljao sam, sta je realno danas. Sta je sve moguce ostvariti a sta je fantazija. Ne mislim da je nerealno postati milioner, ili zavrsiti 5 fakulteta, ili ne znam sta sve jos. A te kratke pobede,one svakodnevne, cesto zanemarujem ( znam, greska) ali upravo ono sto sam pre napisao. Da ne bih stao. I nije da sam stao, samo se tesko taj teret nosi. A sve to radim sve u nadi da cu jednog dana mozda izaci na svetlo i moci sebu da kazem "uspeo si u svemu tome".

Iako mi je ta linija izmedju pada potpunog i zelje za borbom sve tanja... Ne znam da li sam uspeo da objasnim sve kako sam zamislio.

Hvala ti za posveceno vreme i za savete. Dobro su i teraju me da se preispitam.

 

[Sukhoi t-50]

Dobro, to što ti se malo šta dopada je razumljivo, bar što se estetike tiče Srbi su stvarno propali u ovom veku. To se vidi i kod onih "normalnih" što su kao urbani, nije to samo Guča i turbofolk. Atmosfera u gradovima, tržnim centrima, medju ljudima, ugledanje na neku zapadnjačku opuštenost i razuzdanost a u srpskoj režiji, sve je to loše i slabo. I sve deluje kao loša kopija zapadne dekadencije, ili kao loša kopija one zaista slavne Srbije iz prošlosti kroz neke kafane, navodnu "boemštinu", tipove što se opiju pa se hvale time da bi se osećali posebno i slično. Balkan je generalno estetski i atmosferno gledano vrlo slabo mesto, mi smo u stvari seljačka geografska jedinica, svi zajedno. Sad ima manje seljaka fizički ali mentalno je to taj odnos, plus kad na to dodaš ovaj pokušaj vesternizacije tog seljaštva, onda to stvarno ispadne urnebesno. Srbija danas je neki vrlo loš spoj stare patrijarhalnosti i površnog pravoslavlja, turskog, jugonostalgije, komunizma, tranzicije i novousvojenih zapadno-prosvetiteljskih "vrednosti" slobode, ljudskih prava, sveopšteg prava na mišljenje, insistiranja na modernoj zapadnjačkoj zabavi (ali na srpski narodni način) i slično.

Normalno kad sve to pomešaš dobiješ ovaj džumbus što ga imamo danas.

E sad tvoja greška po meni je što ti zapravo imaš neki obzir prema svemu oko tebe, u smislu da želje drugih takodje razmatraš iako tvoje lične želje i prohtevi nisu ispunjeni. Znači treba da odeš ako ti se odlazi, ti si sad u nekoj poziciji čoveka slično onim likovima što su muško, a osećaju se kao žensko, pa hoće da iskoče iz svoje kože. Ti si mentalno zapadnjak, skandinavac, ti ljudi ti prijaju, ta atmosfera te radi, i što duže budeš lagao sebe i potiskivao to "zbog drugih ljudi" biće ti sve gore i gore. Znači treba da odrediš sebi jasan cilj, i da ga slediš potpuno bezobzirno i nemilosrdno, ne obazirući se ni na koga i ni na šta oko tebe. I veruj mi, stići ćeš nekud, uradićeš nešto, promenićeš svoj život.

Ti si možda malo introvertniji i povučeniji od proseka, iskren si vrlo i ne voliš laž kolko vidim, a Balkan i naročito srpske okolnosti umeju da budu dosta surovi prema takvim individuama, u smislu da ovde vlada neka preterana i ničim tražena neposrednost, seljačka podozrivost, lažna ljubaznost na kojoj se insistira, društvenost po svaku cenu (makar i sa klošarima, samo da se družiš), nema razumevanja preterano za takve ljude. Kroz to ili plivaš ili ne plivaš, ili si borac ili nisi.
Mislim možeš ti i da sretneš i upoznaš nekog ko ti odgovara, ali na tog jednog dodje deset njih drugačijih, a često se i taj jedan pod pritiskom povije i promeni, pa drži slovo o tome kako je to "pravi put" i nešto vredno.

 

[setmefree]

Dobro, to što ti se malo šta dopada je razumljivo, bar što se estetike tiče Srbi su stvarno propali u ovom veku. To se vidi i kod onih "normalnih" što su kao urbani, nije to samo Guča i turbofolk. Atmosfera u gradovima, tržnim centrima, medju ljudima, ugledanje na neku zapadnjačku opuštenost i razuzdanost a u srpskoj režiji, sve je to loše i slabo. I sve deluje kao loša kopija zapadne dekadencije, ili kao loša kopija one zaista slavne Srbije iz prošlosti kroz neke kafane, navodnu "boemštinu", tipove što se opiju pa se hvale time da bi se osećali posebno i slično. Balkan je generalno estetski i atmosferno gledano vrlo slabo mesto, mi smo u stvari seljačka geografska jedinica, svi zajedno. Sad ima manje seljaka fizički ali mentalno je to taj odnos, plus kad na to dodaš ovaj pokušaj vesternizacije tog seljaštva, onda to stvarno ispadne urnebesno. Srbija danas je neki vrlo loš spoj stare patrijarhalnosti i površnog pravoslavlja, turskog, jugonostalgije, komunizma, tranzicije i novousvojenih zapadno-prosvetiteljskih "vrednosti" slobode, ljudskih prava, sveopšteg prava na mišljenje, insistiranja na modernoj zapadnjačkoj zabavi (ali na srpski narodni način) i slično.

Normalno kad sve to pomešaš dobiješ ovaj džumbus što ga imamo danas.

E sad tvoja greška po meni je što ti zapravo imaš neki obzir prema svemu oko tebe, u smislu da želje drugih takodje razmatraš iako tvoje lične želje i prohtevi nisu ispunjeni. Znači treba da odeš ako ti se odlazi, ti si sad u nekoj poziciji čoveka slično onim likovima što su muško, a osećaju se kao žensko, pa hoće da iskoče iz svoje kože. Ti si mentalno zapadnjak, skandinavac, ti ljudi ti prijaju, ta atmosfera te radi, i što duže budeš lagao sebe i potiskivao to "zbog drugih ljudi" biće ti sve gore i gore. Znači treba da odrediš sebi jasan cilj, i da ga slediš potpuno bezobzirno i nemilosrdno, ne obazirući se ni na koga i ni na šta oko tebe. I veruj mi, stići ćeš nekud, uradićeš nešto, promenićeš svoj život.

Ti si možda malo introvertniji i povučeniji od proseka, iskren si vrlo i ne voliš laž kolko vidim, a Balkan i naročito srpske okolnosti umeju da budu dosta surovi prema takvim individuama, u smislu da ovde vlada neka preterana i ničim tražena neposrednost, seljačka podozrivost, lažna ljubaznost na kojoj se insistira, društvenost po svaku cenu (makar i sa klošarima, samo da se družiš), nema razumevanja preterano za takve ljude. Kroz to ili plivaš ili ne plivaš, ili si borac ili nisi.
Mislim možeš ti i da sretneš i upoznaš nekog ko ti odgovara, ali na tog jednog dodje deset njih drugačijih, a često se i taj jedan pod pritiskom povije i promeni, pa drži slovo o tome kako je to "pravi put" i nešto vredno.

Hvala zaista na ovako iskrenoj i opsirnoj poruci. Imamo zaista slican pogled na stanje i mesto u kome zivimo. I zaista se vec osecam bolje kada vidim da ipak ima ljudi koji misle svojom glavom i bude u meni ono malo nade sto je ostalo da se borim. Veliki pozdrav!

 

[cave man]

evo drug bandar ima savet

 

[L DJ S P N P Z]

 

[Lollol]

Nisi jedini postavljacu, ali niko ne kaze da moras da budes tipicni Srbin.
Ajde da si u unutrasnjosti, malo mesto, konzervativna sredina pa si satanista, narkoman, heder, ako ne slusas Sabana, vec te cupave narkomane i satansticki zapad.

Ti si kako kapiram u Bg ili nekom vecem gradu, valjda ima ljudi slobodnijih shvatanja koji se ne uklapaju u tipicno srpski mentalitet, sta znam.
I meni te skandinavske zemlje deluju jako primamljivo, ali iz skromnog iskustva sa stranicima i tim severnijim mentalitetom mogu reci da se osecam se kao neki divljak medju njima.

Sad ne znam sta te zanima u zivotu, ali u vecim gradovima, posebno BG, ima svakojakih aktivnosti, lupam, od zombi setnje do Star Wars konvencija, tako da nadje se nesto za outsidere uvek.

 

[setmefree]

Nisi jedini postavljacu, ali niko ne kaze da moras da budes tipicni Srbin.
Ajde da si u unutrasnjosti, malo mesto, konzervativna sredina pa si satanista, narkoman, heder, ako ne slusas Sabana, vec te cupave narkomane i satansticki zapad.

Ti si kako kapiram u Bg ili nekom vecem gradu, valjda ima ljudi slobodnijih shvatanja koji se ne uklapaju u tipicno srpski mentalitet, sta znam.
I meni te skandinavske zemlje deluju jako primamljivo, ali iz skromnog iskustva sa stranicima i tim severnijim mentalitetom mogu reci da se osecam se kao neki divljak medju njima.

Sad ne znam sta te zanima u zivotu, ali u vecim gradovima, posebno BG, ima svakojakih aktivnosti, lupam, od zombi setnje do Star Wars konvencija, tako da nadje se nesto za outsidere uvek.

U pravu si za vecinu stvari. Ali i suvise je komplikvano da bi se svelo samo na to... Postoji mnogo drugih faktora sa strane. U svakom slucaju hvala ti na odgovoru i savetu! Veliki podrav za tebe!

 

[Anannuki]

Hvala unapred svima koji ce odgovoriti.

Ne znam kako bih dao naziv temi, pa izabrah ovaj. Ali pokusacu da objasnim.

Ova zemlja, ovi ljudi, ova muzika, ova televizija, ovaj Beograd, ovi studenti,politicari i ne znam sta sve jos definise pojam ove zemlje... Kao da nije moje. Ponekad dok setam ulicom mrzim sve sto vidim. Ne navijam za Novaka, ne volim cetnike, ne volim crkvu, popove i obicaje.

Prijatelje gubim, ne prilagodjavam se. Ne izlazim, jer kad izadjem uzasno se osecam. Kao da nije to to. Na svadbi kod najboljeg druga, osecao sam se uzasno i postidjeno. Svi su "igrali" oko mene, u nadi da ce me pokrenuti, ali ne. Sve manje komuniciram sa ljudima. Jedino sa roditeljima, sto se mora. Jedina istinska radost su mi macke. Kao da se sa njima najbolje razumem. I opet sam kritikovan zbog toga... A sve to iz godine u godinu postaje sve vise izrazenije.

Imam strah da necu uspeti da pronadjem devojku, da sacuvam bar nekog prijatelja. Imam utisak da me zaobilazi sve. Da me ne primecuju, da sam kao biljka za druge ljude. I kad uspem da kao pronadjem nekog ko me razume, ubrzo sve propadne. Izludjuje me i moja profesija, generalno zivot...

Imam ogromnu zelju da odem odavde, i isao sam, putovao, odgovara mi skandinavski mentalitet ljudi. A opet paradoks, jako mi je zao sto se u svojoj zemlji ne osecam kao svoj. Sto nisam taj tipicni srbin. Sto moram da budem drugaciji i to me kosta... A jace je od mene.
U momentima besa smiruje me nekada hrana, dizanje tegova u teretani, i zestoki metal (muzika) Slayer. I to uglavnom tekstovi koji su njima svojstveni, o odbacensoti, suicidu, praznoci zivota...

Jos jedna stvar koja me plasi jeste i da ukoliko odem negde da zivim, mozda se opet budem slicno osecao. Imam 24 godine, a osecam kao da sam uzasno star... i mislim da sam jedini na svetu ovakav.

Ti misliš da su u Americi ljudi kao na serijama to je problem..

- - - - - - - - - -

Ljudi su isti na svakom mjestu