Stvari koje ne mogu / neću da zaboravim

[Urwald]

Neka iskustva ostaju urezana u naš identitet, dok neka sećanja biramo da sami urežemo - i to čini neku srž našeg identiteta.

Da li postoje događaji koje bi voleo/la da zaboraviš, ali ne možeš?
Postoji li razlika između ne mogu i neću da zaboravim? Kako ih tumačite?
Da li ste nekada "urezali" neko sećanje u sebe? Ako jeste žašto?

 

[BoyanV]

Nije stvar zaboraviti ili pamtiti na svoju ili tuđu štetu, već naučiti kako se uravnoteženo nositi sa time, prošlost se desila ne možeš je promeniti. Ne treba da budeš rob svojim sećanjima i da ti ona vode život, to nikada na dobro ne izađe. Što više, treba uzeti dobre pouke iz njih ako je to u mogućnosti.

 

[jolemisa]

Ima dosta dogadjaja iz decijih dana,koje ne mogu zaboraviti.Ima i iz tinejdzerskih dana,koje nikad necu zaboraviti.

 

[Džudi S]

Da li postoje događaji koje bi voleo/la da zaboraviš, ali ne možeš?

Da, postoji jedan.

Postoji li razlika između ne mogu i neću da zaboravim? Kako ih tumačite?

Ne mogu znači da želim da zaboravim, ali i posle dugog vremena, ne mogu.

Neću da zaboravim sve lepe trenutke u životu, neka draga lica, lepe događaje.


Postoje nevoljena sećanja. ona su ostavila dubok trag, ožiljak na duši, i uprkos želji da zaboravimo ne možemo.

Bilo bi dobro da svi koji su doživeli neku jaku traumu, odu na vreme kod lekara, i on će ih uputiti ili kod psihologa ili kod psihijatra ( ako sećanje ometa svakodnevno funkcionisanje ).

Pored tih ružnih i strašnih sećanja, postoje pozitivna i lepa sećanja.

Ta sećanja treba pamtiti, jer ponekad pomognu ukoliko imamo neki loš dan..

Da li ste nekada "urezali" neko sećanje u sebe? Ako jeste žašto?

Jedno ružno sećanje mi je ostalo, iako želim da ga zaboravim. Nisam imala hrabrosti da razgovaram ni sa najbližim osobama o tome.