Kant - Sintetično jedinstvo apercepcije

[oziman]

Ako oduzmeš prostornost, oduzimaš i mogućnost kauzaslnog mišljenja tako da nikako ne možeš doći do zaključka o nekom živom biću koje je živelo pre ihahaj godina.

Па ко је и донео такав закључак? Ако одузмемо просторнсот одузели смо и оно што зовемо време( јер је то ништа друго него линија у простору подељена на три дела прошлост садашњост и будућност) Изван свести, нема нити протора нити времена, нити милијарди година. Па ни нешто што би личило на ово живо биће горе. То се тако указује у нашој представи а само по себи је непојмљиво сазнању.

 

[krinka5]

Па ко је и донео такав закључак? Ако одузмемо просторнсот одузели смо и оно што зовемо време( јер је то ништа друго него линија у простору подељена на три дела прошлост садашњост и будућност) Изван свести, нема нити протора нити времена, нити милијарди година. Па ни нешто што би личило на ово живо биће горе. То се тако указује у нашој представи а само по себи је непојмљиво сазнању.

Subjekt je doneo taj zaključak i on (zaključak) je deo je svesti tog subjekta . Samo sam potvrdio ono što si napisao.

 

[fisherman1]

Neko na internetu se setio da ovom slikom ilustruje jedno saznanje koje mnogi previdjaju a koje moze pojasniti Kantovo ucenje o sinteticnom jedinstvu aprecepcije koje je samo parafraza Barklijeve korelativnosti subjekta i objekta. Kant je to izneo svojim zamrsenim stilom o koji se svaka glava zeljna znanja moze samo frustirano sudariti pokusavajuci da uhvati poentu. Ali u sustini, kao sto rekoh, to je parafraza Barklija ili isto ono ucenje koje je Sopenhauer nazvao "O cistom subjektu saznanja".
A i znanje iza ovoga je sustinsko. Ono nam otvara kao knjigu uvid u sustinu ovoga sveta izvan pojave.

Sinteticko jedinstvo apercepcije, cisti subjekt saznanja ili jednostavno receno "JA" jeste nematerijalna tacka ka kojoj ceo objekivni svet konvergira. To je tacka "trougla" koji prilikom svakog opazanja empiriskih objekata mora da postoji.
Dakle umesto ovog coveculjka na isto mesto postavite apstraktnu nematerjalnu tacku.
Tu tacku koju niko nikada nije opazio, samim ti ni spoznao, ni mi ne mozemo opaziti jer ako je opazimo to nece biti ta tacka subjekat, vec objekat naspram drugog subjekta koji ostaje nepoznat. Opaziti subjekat je kontradikcija. Kao sto oko ne moze samo sebe da vidi. Dakle 'TO" mora biti prisutno prilikom svakog opazanja. To je korelat celog opazajnog sveta. Subjekat i objekat su korelati. Objekat ne moze egzistirati kao takav, kao objekat, ako nema te tacke napsram koga je.
A ako nesto mozemo nazvati "JA" to je ta nikada spoznata tacka koja posmatra...koja je uslov svakog objekta kao cista NASPRAMNOST.
I trazeci sustinu izvan pojave, okrecuci glavu sa senki na zidu pecine , mi zapravo pokusavamo da ugledamo subjekat..tu tacku "sintetickog jedinstva apercepcije" .
Pri tome se uvek suocavamo sa objektom naspram nas, a subjkat nam izmice kao fatamorgana.
Ali postoji drugaciji nacin da se barem delimicno priblizimo njemu. Nacin koji nije saznanje, vec intuicija. Intuicija nedeljivog trajanja i volje. Svojevrsno mnostvo kvalitativne mnozine. Mala vrata u sustinu izvan pojave. Mala vrata koja vode unutar Sopstva koje samo po sebi niti je subjekat , niti objekat , niti tacka, niti trougao (sve su to forme prostornog sveta) vec nesto razlicito od toga.... transcendentno. ... a opet tako blisko. Ono sto zovemo "JA"

"Ovo "Ja mislim" mora moci da prati sve moje predstave" citat Kant.

Da li pod "Ja" zamisljte svoje telo. I da li ste svesni "homunukulusa" koga niko nikada nije video a koji sve vidi i koga zovemo "subjekat" jer "gviri" kroz tacku trougla? A sta je on je izvan mogucnosti saznanja Iako svako kada kaze "JA" pre svega misli na to , pa makar toga i ne bio svestan na ovaj nacin.

I onda Šef pritisne prekidač i ugasi svetlo i projektor...Ode čika Imanuel da meriše cveće ODOZDO...S a sve sintetičkim jedinstvom apercepcije koju pogasio šef baš kao i najobičniju
objektivističku percepciju...Kakogod da je nazvao-ne odaziva mu se...

 

[oziman]

I onda Šef pritisne prekidač i ugasi svetlo i projektor...Ode čika Imanuel da meriše cveće ODOZDO...S a sve sintetičkim jedinstvom apercepcije koju pogasio šef baš kao i najobičniju
objektivističku percepciju...Kakogod da je nazvao-ne odaziva mu se...

Знам да су такви сирови материјластички апсурди утувљени у главе људи као догме а не као истине. Ето, теби када се изнесе доказ о томе да објекиван свет не може постојати као такав изван свести , а што је нешто најистинитије на овом свету. Ти у то гледаш бело, заслепљен марксистичким небулозама о материјализму које су ти утувљне у главу.

Није Кант нигде отишао. Ово место у Немачкој чува само његов тело које је објекат а не субјекат који је метафизички ентитет и не налази се у овом бетону нити се налази игде:.

Spojler

Изван свести нема више појавног света. Када би свако свесно биће нестало нестало би са њим и објективног света кога ти зовеш "реалност". Али не морамо ићи тако далеко. Ствар по себи је заправо одмах ту "иза" тебе. Јер све оно што се не опажа јесте ствар по себи. Нешто сазнању непојмљиво.

У то спада и субјекат јер он никада није опажен. Он није ствар. За њега атрибути постојање и нестајање немају важења. Тако да се не мораш мрштити на Кантову судбину коју му је доделио "шеф". Пре је истина ,метафорички речено, да је Кант после смрти, стопивши се са ствари по себи, схватио да је он био тај шеф.

Kao sto je svako potajni pozorisni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada nasim stvarnim zivotom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je nasa sopstvena , ali koja je medjutim ipak ovde gde nastupa kao sudbina , delovala iz jednog regiona koji lezi visoko iznad nase predstavljacke svesti." Sopenhauer
Parerga i paralipomena 1..

 

[fisherman1]

Знам да су такви сирови материјластички апсурди утувљени у главе људи као догме а не као истине. Ето, теби када се изнесе доказ о томе да објекиван свет не може постојати као такав изван свести , а што је нешто најистинитије на овом свету. Ти у то гледаш бело, заслепљен марксистичким небулозама о материјализму које су ти утувљне у главу.

Није Кант нигде отишао. Ово место у Немачкој чува само његов тело које је објекат а не субјекат који је метафизички ентитет и не налази се у овом бетону нити се налази игде:.

Spojler

Изван свести нема више појавног света. Када би свако свесно биће нестало нестало би са њим и објективног света кога ти зовеш "реалност". Али не морамо ићи тако далеко. Ствар по себи је заправо одмах ту "иза" тебе. Јер све оно што се не опажа јесте ствар по себи. Нешто сазнању непојмљиво.

У то спада и субјекат јер он никада није опажен. Он није ствар. За њега атрибути постојање и нестајање немају важења. Тако да се не мораш мрштити на Кантову судбину коју му је доделио "шеф". Пре је истина ,метафорички речено, да је Кант после смрти, стопивши се са ствари по себи, схватио да је он био тај шеф.

Neka hvala,bili su nam na vratima aktivisti Jehovinih svedoka,pa smo se i njima zahvalili...
A ti slobodno veruj u to da na mitingu čutologa (groblju)trilioni pokojnih pletu venac od stvari po sebi i da su svi bogovi...
Mada,nadajmo se -biće-"kad sve ovo prođe"...
A inače,moj "materijalizam i objektivizam" su daleko ezoteričniji i tajanstveniji od te Kopernikanske izokrenutosti (naivno iskorištena refleksivnost uma koja običnim komparacijama
pokazuje objektivnost!).Jer tajne materijalnog i objektivnog ,energetskog te time i objektivno duhovnog su ogromne tajne kojima se svesrdno i to stotinama nauka,bavi čovečanstvo!
Ne zabijajući glavu u pesak več širom otvorenih očiju i uma za nova shvatanja,grabi napred razjašnjavajući ovo objektivno postojanje.
Ne smeta imati u vidu i taj pogled u sebe i u "svoje predstave",ali se ne treba zamajavati da je ljudska volja baš ta stvar po sebi te alfa i omega postojanja...To je već
preterivanje u misticizmu i šamanizmu koji jesu mogući koliko je OBJEKTIVNO moguća korelacija subjekta i objekta (ili subjekta takođe)...Nadam se da češ biti
svedok novih tehnologija komunikacija baš na toj osnovi! I biće neobično par godina poput mobilne telefonije...
No ja sam zapazio tvoje kvalitetne postove u nekim konkretnim temama-njima i treba da se baviš jer imaš potencijala za to,pa ako ne drukčije-kao igrom uma,
svojevrsnim plesom na žici ili kakogod nazvao ovu aktivnost...

 

[oziman]

Neka hvala,bili su nam na vratima aktivisti Jehovinih svedoka,pa smo se i njima zahvalili...
A ti slobodno veruj u to da na mitingu čutologa (groblju)trilioni pokojnih pletu venac od stvari po sebi i da su svi bogovi...
Mada,nadajmo se -biće-"kad sve ovo prođe"...

Такве изливе мишљења заробљеног утврђеним "истинима" сачувај за себе ако ниси у стању изнети аргумент за и против. Подела на појаву и ствар по себи није ничија вера, већ истина са којом се ниједна научна истина изведена простом индикцијом (која је заправо обична претпоставка), не може мерити.
Ако ниси у стању ту истину негирати аргументима, онда немој ни износити те квазиаргументе управо сличне "аргуементима" Јеховиних сведока, које спомињеш. При чему, не разум, него вера у неки ауторитет који је нешто рекао да је истина..бива истина.
То што су те учили у школи о материјализиму и реалзиму а што си ти фиксирао као истине, није тачно. Може ли се то некако пробити до твоје свести?

A inače,moj "materijalizam i objektivizam" su daleko ezoteričniji i tajanstveniji od te Kopernikanske izokrenutosti (naivno iskorištena refleksivnost uma koja običnim komparacijama
pokazuje objektivnost!).Jer tajne materijalnog i objektivnog ,energetskog te time i objektivno duhovnog su ogromne tajne kojima se svesrdno i to stotinama nauka,bavi čovečanstvo!
Ne zabijajući glavu u pesak več širom otvorenih očiju i uma za nova shvatanja,grabi napred razjašnjavajući ovo objektivno postojanje.

Болдовано. Управо тако. Наука разјашњава објективно постојање, тј, појаву. Бивајући еонима удаљена од ствари по себи или суштине света и живота. Твоја наука бави се сенкама на зиду Платонове пећине. Везан си у ланце научног метода мислићи да ћеш проучавајући сенке доћи до метафизичких истина.

Ne smeta imati u vidu i taj pogled u sebe i u "svoje predstave",ali se ne treba zamajavati da je ljudska volja baš ta stvar po sebi te alfa i omega postojanja..

Ко је и спомињао људску вољу? Индивидуална воља коју налазимо у себи само је оно најближе што ствари по себи можемо прићи. Ма шта била ствар по себи она је блиска вољи. И она судбина која руководи нашим животом блиска је дакле вољи иако то није ова индивидуална воља. Цитираћу опет ове речи:

Kao sto je svako potajni pozorisni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada nasim stvarnim zivotom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je nasa sopstvena , ali koja je medjutim ipak ovde gde nastupa kao sudbina , delovala iz jednog regiona koji lezi visoko iznad nase predstavljacke svesti." Sopenhauer
Parerga i paralipomena 1..

 

[fisherman1]

Такве изливе мишљења заробљеног утврђеним "истинима" сачувај за себе ако ниси у стању изнети аргумент за и против. Подела на појаву и ствар по себи није ничија вера, већ истина са којом се ниједна научна истина изведена простом индикцијом (која је заправо обична претпоставка), не може мерити.
Ако ниси у стању ту истину негирати аргументима, онда немој ни износити те квазиаргументе управо сличне "аргуементима" Јеховиних сведока, које спомињеш. При чему, не разум, него вера у неки ауторитет који је нешто рекао да је истина..бива истина.
То што су те учили у школи о материјализиму и реалзиму а што си ти фиксирао као истине, није тачно. Може ли се то некако пробити до твоје свести?



Болдовано. Управо тако. Наука разјашњава објективно постојање, тј, појаву. Бивајући еонима удаљена од ствари по себи или суштине света и живота. Твоја наука бави се сенкама на зиду Платонове пећине. Везан си у ланце научног метода мислићи да ћеш проучавајући сенке доћи до метафизичких истина.



Ко је и спомињао људску вољу? Индивидуална воља коју налазимо у себи само је оно најближе што ствари по себи можемо прићи. Ма шта била ствар по себи она је блиска вољи. И она судбина која руководи нашим животом блиска је дакле вољи иако то није ова индивидуална воља. Цитираћу опет ове речи:

Ti Ozi jedenostavno ne razumeš dovoljno ni Šopenhauera...On se slepo drži kauzalnosti,ali uz tu invalidnost mišljenja dobro "oseća razumom" (intuicija) nazivajući takvo razmišljanje filozofskim razborom i
shvata da svet nije skučen njegovim umom šta je kod tebe slučaj...
Čak i Šopenhauer koji izlazi iz solipsizma je u svojoj kauzalnoj konstrukciji pogrešan.Jer svet (ma bio i predstava) ne funkcioniše kauzalno i Jung je pokazao.neznajući za
teoriju struna,nekauzalnu sinhronizaciju...
Ja sam više puta ukazivao na matematički problem artikulisanja vektorskih dejstava...Donekle je moguće algoritamski i verovatnoćom PRIKAZIVATI dejstva kosmoloških sila,
trajektorije "kretanja"(pazi kad Parmenid bude konačno "u pravu"-delovanje sila je naš privid kretanja...)itd...
Matematika se obogaćuje,ali konačno će virtuelizacija i konkretizacija preuzeti primat,ona(matematika)će ostati za ilustracije...
A Kant,Šopenhauer,pa čak i Rasel,Vitgenštajn i svekoliki pričljivci-idu u muzeje umnosti...
A ovakvi forumi treba da budu hobi sklonima umetnosti pametne reči...

 

[oziman]

Zacijelo, Kantovo razlikovanje prirodnoga i transcendentalnoga srušeno je Darwinovom evolucijom. Neodrživa je njegova dioba duše na jedan dio podvrgnut prirodnim zakonima i drugi transcendentan i besmrtan. No filozofi su tvrdoglavi u održavanju svojih spekulacija, prema onoj Hegelovoj izreci: ako se činjenice protive mojoj teoriji, tim gore po činjenice! Vjerni Kantovi sljedbenici, neuzdrmani nikakvim znanstvenim spoznajama, zaštitili su se apriornošću u svem našem mišljenju, tako da i misliti evoluciju ne možemo drukčije negoli kroz svoje kategorije uma.

Кант је настојао да избегне Барклијев идеализам и да се позове на корелативност субјекта и објекта као највећи аподиктичи доказ поделе на појаву и ствар по себи,(уместо тога извео је антиномије које су обични софизими) и тиме је изложио своју филозофију нападима и неразумевању које ето траје и дан данас што можемо видети из овог цитата.

 

[Dragoljub69]

A šta misliš da nas posete neki vanzemaljci koji imaju od čula samo prefinjena
čula gravitacije? I liče na oblake fine prašine?
Kako bi oni razmišljali?
Gde su njima aposteriorni,a gde apriorni sudovi,a o antinomijama da ne pričamo...
Pošto ne znaju za Kopernika -nisu ni obrnuti ni izvrnuti već kapiraju samo to koliko
i kako smo teški u uslovima ove planete...
I šta bi oni mislili o stvarima po sebi?
A hiper inteligentni...

 

[oziman]

"Naš život je mikroskopska vrsta. On predstavlja nedeljivu tačku koju mi uvećavamo preko jakih sočiva, vremena i prostora, i koju posmatramo tek kada je uvećamo".

Šopenhauer

 

[oziman]

"Ево једног система слика који ја називам мојом перцепцијом универзума, који се преокреће од дна до врха због лаких промена једне извесне привилеговане слике, мог тела. Ова слика заузима центар; према њој се управљају све друге; на сваки од његових покрета све се мења, као да се обрнуо какав калеидоскоп."

citat Anri Bergson

Ове Бергсонове речи из "Материје и меморије" подсетиле су ме на Кантово "синтетичко јединство аперцепције" или Шопенахауров "чист субјект сазнања".

Обратите пажњу на свет око вас кога сматрате реалним. Ради се о скупу слика у вашој свести, зар не? Ако се померите напред, цео тај "реалан свет" се повећава. Ако се удаљите корак назад цео се смањује. Па шта се то повећава и смањује? Зар нешто друго него слике у вашој свести које сте нацртали на "менталном платну" и које чине вашу представу.
То је једноставна чињеница која се лако схвати али попут многих других филозофских истина одмах после неколико тренутака заборави. Али како год, обратимо пажњу на исту за тих неколико тренутака и додајмо још једно "мало" запажање. Јер међу свим тим сликама оно што је важно схватити јесте и да је тело слика. Чудно звучи када се о томе на тај начин размишља, али тако је. Сопствено тело је такође нацртана слика у свести која се такође повећава и смањује мењањем положаја?!

Дакле, док нисте то још заборавили запитајте се ко сте онда ви? Да ли та слика окружена сликама, или пак она недељива нематерјална тачка ка којој све слике, укључујући тело, конвергирају.

"Naš život je mikroskopska vrsta. On predstavlja nedeljivu tačku koju mi uvećavamo preko jakih sočiva, vremena i prostora, i koju posmatramo tek kada je uvećamo".

Šopenhauer

 

[Liskica]

Neko na internetu se setio da ovom slikom ilustruje jedno saznanje koje mnogi previdjaju a koje moze pojasniti Kantovo ucenje o sinteticnom jedinstvu aprecepcije koje je samo parafraza Barklijeve korelativnosti subjekta i objekta. Kant je to izneo svojim zamrsenim stilom o koji se svaka glava zeljna znanja moze samo frustirano sudariti pokusavajuci da uhvati poentu. Ali u sustini, kao sto rekoh, to je parafraza Barklija ili isto ono ucenje koje je Sopenhauer nazvao "O cistom subjektu saznanja".
A i znanje iza ovoga je sustinsko. Ono nam otvara kao knjigu uvid u sustinu ovoga sveta izvan pojave.

Sinteticko jedinstvo apercepcije, cisti subjekt saznanja ili jednostavno receno "JA" jeste nematerijalna tacka ka kojoj ceo objekivni svet konvergira. To je tacka "trougla" koji prilikom svakog opazanja empiriskih objekata mora da postoji.
Dakle umesto ovog coveculjka na isto mesto postavite apstraktnu nematerjalnu tacku.
Tu tacku koju niko nikada nije opazio, samim ti ni spoznao, ni mi ne mozemo opaziti jer ako je opazimo to nece biti ta tacka subjekat, vec objekat naspram drugog subjekta koji ostaje nepoznat. Opaziti subjekat je kontradikcija. Kao sto oko ne moze samo sebe da vidi. Dakle 'TO" mora biti prisutno prilikom svakog opazanja. To je korelat celog opazajnog sveta. Subjekat i objekat su korelati. Objekat ne moze egzistirati kao takav, kao objekat, ako nema te tacke napsram koga je.
A ako nesto mozemo nazvati "JA" to je ta nikada spoznata tacka koja posmatra...koja je uslov svakog objekta kao cista NASPRAMNOST.
I trazeci sustinu izvan pojave, okrecuci glavu sa senki na zidu pecine , mi zapravo pokusavamo da ugledamo subjekat..tu tacku "sintetickog jedinstva apercepcije" .
Pri tome se uvek suocavamo sa objektom naspram nas, a subjkat nam izmice kao fatamorgana.
Ali postoji drugaciji nacin da se barem delimicno priblizimo njemu. Nacin koji nije saznanje, vec intuicija. Intuicija nedeljivog trajanja i volje. Svojevrsno mnostvo kvalitativne mnozine. Mala vrata u sustinu izvan pojave. Mala vrata koja vode unutar Sopstva koje samo po sebi niti je subjekat , niti objekat , niti tacka, niti trougao (sve su to forme prostornog sveta) vec nesto razlicito od toga.... transcendentno. ... a opet tako blisko. Ono sto zovemo "JA"

"Ovo "Ja mislim" mora moci da prati sve moje predstave" citat Kant.

Da li pod "Ja" zamisljte svoje telo. I da li ste svesni "homunukulusa" koga niko nikada nije video a koji sve vidi i koga zovemo "subjekat" jer "gviri" kroz tacku trougla? A sta je on je izvan mogucnosti saznanja Iako svako kada kaze "JA" pre svega misli na to , pa makar toga i ne bio svestan na ovaj nacin.

Cao. Mozes da mi objasnis zasto Kant porice uzrok-posledica odnos kad su to cinjenice?

 

[oziman]

Cao. Mozes da mi objasnis zasto Kant porice uzrok-posledica odnos kad su to cinjenice?

Зато што баш и нису чињенице какве на први поглед изгледају. Јер однос узрока и последице осим шеме која указује да се ради о форми нашег сопственог интелекта заправо нам ништа не каже о суштини посматране појаве.

На пример, ако дуне јачи ветар (узрок) видећемо да јабука пада са гране због тога (последица) и на основу тога ћемо креирати однос узрока и последице ткз. "индукцију" то јест закључивање из појединачног о општем, јер ако је јабука због ветра пала данас, а такође је падала и јуче, из тога ћемо индукцијом из два појединачна случаја закључити о општости то јест претпоставити да ће јабука падати са гране на земљу и сутра. Али обрати пажњу, само претпоставити, не можемо бити апсолутно сигурни. Можда сутра јабуке почну летети у небо када падну са гране. Не можемо имати апсолутну сигурност да ако се нешто дешавало јуче, дешаваће се тако и сутра. Да ће бити тако, само претпостављамо, или боље рећи верујемо.
Први који је на ово јасно указао био је Дејвид Хјум. Кант се на то само надовезао и заправо неспретно и погрешно доказивао априорност каузалитета, а на шта је указао Шопенхауер у својим критикама Кантове филозофије.
Како год, чињеница је да је однос узрока и последице, каузалитет, далеко од објашњења суштине посматране појаве.

 

[Steinadler]

Зато што баш и нису чињенице какве на први поглед изгледају. Јер однос узрока и последице осим шеме која указује да се ради о форми нашег сопственог интелекта заправо нам ништа не каже о суштини посматране појаве.

На пример, ако дуне јачи ветар (узрок) видећемо да јабука пада са гране због тога (последица) и на основу тога ћемо креирати однос узрока и последице ткз. "индукцију" то јест закључивање из појединачног о општем, јер ако је јабука због ветра пала данас, а такође је падала и јуче, из тога ћемо индукцијом из два појединачна случаја закључити о општости то јест претпоставити да ће јабука падати са гране на земљу и сутра. Али обрати пажњу, само претпоставити, не можемо бити апсолутно сигурни. Можда сутра јабуке почну летети у небо када падну са гране. Не можемо имати апсолутну сигурност да ако се нешто дешавало јуче, дешаваће се тако и сутра. Да ће бити тако, само претпостављамо, или боље рећи верујемо.
Први који је на ово јасно указао био је Дејвид Хјум. Кант се на то само надовезао и заправо неспретно и погрешно доказивао априорност каузалитета, а на шта је указао Шопенхауер у својим критикама Кантове филозофије.
Како год, чињеница је да је однос узрока и последице, каузалитет, далеко од објашњења суштине посматране појаве.

Ozi, uz dužno poštovanje, ne bih se složio da primjer sa jabukom poriče teoriju uzroka i posledice.
Navešću ti logičane propozicije sada u vezi s tim pa probaj poreći.

1. Ti upravo pričaš o uzroku i posledici, tj. o padu jabuke, samim tim potvrdjuješ princip postojanja uzroka i posledice.
2. To što nismo sigurni da će sutra jabuka pasti na zemlju, uopšte se ne odnosi na princip uzroka i posledice, već na samu indukciju u okviru logičkog zaključivanja odnosno ti navodiš primjere kako je indukcija logički nepouzdana metoda tj. može biti tačna ili netačna.
3. To što je indukcija takva zbog oganičenosti podataka, šta god sutra da se desi sa jabukom, desiće se upravo po logičnom uzročno posledičnom principu, a to što mi ne znamo tačno šta će se desiti sutra, to je samo naša nemogučnost da ovladamo i shvatimo sve podatke i parametre, što nema nikakve veze sa poricanjem teorije uzroka i posledice.
4. Ako poričeš uzrok i posledicu, ti poričeš samo postojanje kojeg si svjestan, što je paradoks.

 

[oziman]

Ozi, uz dužno poštovanje, ne bih se složio da primjer sa jabukom poriče teoriju uzroka i posledice.
Navešću ti logičane propozicije sada u vezi s tim pa probaj poreći.

1. Ti upravo pričaš o uzroku i posledici, tj. o padu jabuke, samim tim potvrdjuješ princip postojanja uzroka i posledice.
2. To što nismo sigurni da će sutra jabuka pasti na zemlju, uopšte se ne odnosi na princip uzroka i posledice, već na samu indukciju u okviru logičkog zaključivanja odnosno ti navodiš primjere kako je indukcija logički nepouzdana metoda tj. može biti tačna ili netačna.
3. To što je indukcija takva zbog oganičenosti podataka, šta god sutra da se desi sa jabukom, desiće se upravo po logičnom uzročno posledičnom principu, a to što mi ne znamo tačno šta će se desiti sutra, to je samo naša nemogučnost da ovladamo i shvatimo sve podatke i parametre, što nema nikakve veze sa poricanjem teorije uzroka i posledice.
4. Ako poričeš uzrok i posledicu, ti poričeš samo postojanje kojeg si svjestan, što je paradoks.

Нико ни не пориче постојање узрочно последичних веза између слика наше представе јер је каузалитет форма наше сопствене моћи сазнања. Тако да ће у мојој представи слику звану "удар ветра" сменити слика звана "пад јабуке", и то је чињеница која се дешава и сав каузалитет који се дешава. Нема некаквог скривеног и непознатог следа догађаја тамо негде у дубинама који је нама непознат. Очито си помешао ове филозофске чињенице засноване на идеализму тј. на подели на појаву и "ствар по себи" са оном "теоријом хаоса" у физици која је експериментом такође дошла до закључка о непоузданости каузалитета, али онда својим убогим знањем заснованим на сировом реализму и позитивизму покушала да то објасни управо на начин како ти чиниш.

Дакле, ако пођеш од сировог реализма можеш маштати о некаквим скривеним узроцима и последицама, али ако пођеш од истине да је свет наша представа и да нема објективног света изван исте, онда су закључци о каузалитету сасвим друкчији.
Али и у једном и у другом случају чињеница је да је каузалитет са којим имаш посла у свом сазнању, и који даје заправо сво значење том појму, непоуздан, претпоставка или буквално вера, и у томе је поента.

 

[oziman]

1. To što nismo sigurni da će sutra jabuka pasti na zemlju, uopšte se ne odnosi na princip uzroka i posledice, već na samu indukciju u okviru logičkog zaključivanja odnosno ti navodiš primjere kako je indukcija logički nepouzdana metoda tj. može biti tačna ili netačna.
2. To što je indukcija takva zbog oganičenosti podataka, šta god sutra da se desi sa jabukom, desiće se upravo po logičnom uzročno posledičnom principu, a to što mi ne znamo tačno šta će se desiti sutra, to je samo naša nemogučnost da ovladamo i shvatimo sve podatke i parametre, što nema nikakve veze sa poricanjem teorije uzroka i posledice.

Само да конкретно одговорим на ово.
Узмимо да је наша индукција савршена, да смо успели неким чудом да добијемо увид у узрочно последичне везе до најмањих делића материје, то јест да смо сазнали све могуће акције и реакције и да није остало ништа непознато. И у том случају видећемо да су све те интеракције као свој резултат довеле до пада јабуке после удара ветра.
И? Шта се ту променило? И тада једино можемо констатовати да то што су сви ти узроци, у овом случају комплетни, довели до последице такве каква је, не значи да ће и сутра тако бити. Претпостављамо да хоће, или боље рећи верујемо.
Као што видиш ништа ти ту ниси негирао.

Хјумово откриће није некаква хипотеза, некаква играрија, то је заправо аподиктичка чињеница која је у његово време довела до рушења свих претензија научног метода на спознање суштине света и живота. Јер индукција једноставно то није у стању, а одузми науци индукцију, шта јој остаје?

Друга је ствар што је све ово људима непознато па о филозофским проблемима данас питају научнике уместо филозофе.

 

[Liskica]

Ozimane mozes da mi objasnis ovo:
"Logički povratak" u izvornu suvremenu povijesnu situaciju, situaciju beskrajne diferencije, topos je ontološkog pitanja. Ono ne započinje originarnošću razumijevanja ontološke diferencije (Hajdeger), nego u naslovu na Kantovu tezu jedinstva transcendentalne apercepcije-jedinstvom u diferenciji, jedinstvom identiteta i diferencij, ontološkim identitetom.

 

[Liskica]

Milenko Perovic

 

[Ateista5]

Али обрати пажњу, само претпоставити, не можемо бити апсолутно сигурни. Можда сутра јабуке почну летети у небо када падну са гране. Не можемо имати апсолутну сигурност да ако се нешто дешавало јуче, дешаваће се тако и сутра. Да ће бити тако, само претпостављамо, или боље рећи верујемо.

Kako naprduje eksperiment sa ispustanjem kamena? Dokle si stiogo? Koliko je puta do sada kamen poleteo prema nebu?

 

[oziman]

Ozimane mozes da mi objasnis ovo:
"Logički povratak" u izvornu suvremenu povijesnu situaciju, situaciju beskrajne diferencije, topos je ontološkog pitanja. Ono ne započinje originarnošću razumijevanja ontološke diferencije (Hajdeger), nego u naslovu na Kantovu tezu jedinstva transcendentalne apercepcije-jedinstvom u diferenciji, jedinstvom identiteta i diferencij, ontološkim identitetom.

Ово ти је појашњење.

Najveća šteta od Kantovog mestimično nejasnog i mutnog izlaganja sastoji se u tome da je on poslužio kao exemplar, kao dozvola za zloupotrebe. Publika je bila prisiljena da shvati da nejasno i mutno nije uvek i besmisleno, pa se besmisleno odmah stalo prikrivati iza nejasnoga izlaganja. Fihte je bio prvi koji je prihvatio taj privilegij, i mnogo se njime koristio. Šeling nije iza njega izostajao, pa je onda čitava vojska gladnih piskaraia bez duha i poštenja ubrzo prevazišla obojicu. Pa ipak, najdrskiji u tome gomilanju čistog besmisla u škrabanju besomučnih sukoba reči bez ikakvog značenja, koje su se dotle mogle čuti samo u ludnicama, bio je Hegel, koji je tako postao orude najgrublje opšte mistifikacije koja je ikad nastala, sa uspehom koji će potomstvu izgledati neverovatan .

цитат: Шопенхауер

Синтетичко јединство аперцепеције није некаква фантазмагорија коју ћемо описивати реченичким конструкцијама попут ових које си цитирала, већ се ради о практичном знању које додирује у саму суштину света и живота.

Ово је синтетичко јединство аперцепеције како сам га раније описао у ових неколико реченица:

Указујем овде на ову назовимо "вежбу" која нас слично сећању на Зенонов парадокс исто тако бар на један кратак тренутак, пре него што се активирају механизми створени да нас од таквих увида "штите", подсети на идеалитет онога што зовемо "реалност".

smanjiti (српски, ћир. смањити)
Глагол
smanjiti,

Значења:
учинити нешто мањим
(значење изведено преко синонима) stišati ( jačinu, intenzitet), utišati, opasti, splasnuti, umanjiti, popustiti, jenjati
свести на мању меру

Ако неко није до сада знао, из овога може да научи шта значи глагол "смањити".

Сада, ако одмакнем руку од себе видећу да се она тиме смањила. Дакле, глагол "смањити" у опису тог догађаја померања руке постоји. Он је ту постојећи међу осталим глаголима и описује чињеницу да се у нашем видном пољу тим померањем руке нешто смањило. Факт.

И једноставно питање је шта се ту смањило? Да ли се смањила "рука" или "слика руке"?

Наравно, одговор је да се смањила "слика руке". Али онда је то што видимо испред себе слика?! зар не?
И она је испред главе, а не у глави?! опет зар не?

Видиш ли разлику између тога што си цитирала и овога?
Наравно, већина људи ће и у ово моје објашњење гледати бело, али они коју разумеју могу после тога рећи попут оног човека из библије:
"Знам да бејах слеп, а сад видим."

Али пустимо то. Изгледа да теби треба баш тумачење тога што си цитирала. Ево ти ове Шопенхаурове мисли о Кантовом синтетичком јединству аперцепције па покушај нешто извући из тога.

Pošto je Kant počinio tako krupne greške u prvim osnovnim crtama svoje teorije o moći predstavljanja, dospeo je do mnogobrojnih, vrlo složenih hipoteza. Tu spada, na prvom mestu, sintetično jedinstvo apercepcije, što je vrlo čudna stvar, vrlo čudno prikazana. ,,Ja mislim mora moći da prati sve moje predstave”. Mora moći! To je ono što se zove problematično apodiktični iskaz. Na nemačkom, to mu je jedna rečenica koja jednom rukom uzima što drugom rukom daje. A šta je u stvari smisao te rečenice tako dvosmislene? Da je svako predstavljanje misao? Ne, na sreću, ona to ne znači; jer u tom slučaju postojali bi samo apstraktni pojmovi, a pre svega ne bi bilo slobodne intuicije, bezvoljne, bez refleksije, intuicije kao što je intuicija lepog, kao što je najdublje shvatanje istinske suštine stvari, što će reći njenih ideja u platonovskom smislu te reči. Osim toga, tada bi i životinje ili morale takođe misliti kao ljudi, ili pak ne bi mogle imati ni predstava. Ili pak ta rečenica treba da znači da nema objekta bez subjekta? Ali to bi onda njome bilo vrlo loše izraženo, i bilo bi i suviše kasno rečeno. Ako sažmemo Kantova izlaganja, naći ćemo da ono što on shvata kao jedinstvo apercepcije jeste u neku ruku centar sfere svih naših predstava, tačka bez dimenzija prema kojoj konvergiraju svi njeni radijusi. To je ono što ja nazivam subjektom saznanja, korelatom svih predstava, a u isti mah to je ono što sam ja u glavi XXII drugog sveska ovog dela podrobno opisao i razložio kao žižu prema kojoj konvergiraju zraci delatnosti mozga. Da se ne bih ponavljao, upućujem čitaoca na taj tekst.

Шопенхауер "Свет као воља и представа 1"

 

[Liskica]

Mene zanima odnos Kanta i Hegela

 

[Liskica]

Koliko se Hegel oslanja na Kanta, i sta mu zamera?

 

[jovan bronzousti]

Oslanjao se podosta na njega a zamero mu je što nije teo snjim da pije zaječarca i jede prase ispod šatre u belotiću

 

[Liskica]

Oslanjao se podosta na njega a zamero mu je što nije teo snjim da pije zaječarca i jede prase ispod šatre u belotiću

Ko je tebe sta pitao

 

[jovan bronzousti]

Ko je tebe sta pitao

Pa ti
I nema potrebe za takvim tonem,srami se,ja sam čuveni svetac i iscelitelj!