Kant - Sintetično jedinstvo apercepcije

[oziman]

Neko na internetu se setio da ovom slikom ilustruje jedno saznanje koje mnogi previdjaju a koje moze pojasniti Kantovo ucenje o sinteticnom jedinstvu aprecepcije koje je samo parafraza Barklijeve korelativnosti subjekta i objekta. Kant je to izneo svojim zamrsenim stilom o koji se svaka glava zeljna znanja moze samo frustirano sudariti pokusavajuci da uhvati poentu. Ali u sustini, kao sto rekoh, to je parafraza Barklija ili isto ono ucenje koje je Sopenhauer nazvao "O cistom subjektu saznanja".
A i znanje iza ovoga je sustinsko. Ono nam otvara kao knjigu uvid u sustinu ovoga sveta izvan pojave.

Sinteticko jedinstvo apercepcije, cisti subjekt saznanja ili jednostavno receno "JA" jeste nematerijalna tacka ka kojoj ceo objekivni svet konvergira. To je tacka "trougla" koji prilikom svakog opazanja empiriskih objekata mora da postoji.
Dakle umesto ovog coveculjka na isto mesto postavite apstraktnu nematerjalnu tacku.
Tu tacku koju niko nikada nije opazio, samim ti ni spoznao, ni mi ne mozemo opaziti jer ako je opazimo to nece biti ta tacka subjekat, vec objekat naspram drugog subjekta koji ostaje nepoznat. Opaziti subjekat je kontradikcija. Kao sto oko ne moze samo sebe da vidi. Dakle 'TO" mora biti prisutno prilikom svakog opazanja. To je korelat celog opazajnog sveta. Subjekat i objekat su korelati. Objekat ne moze egzistirati kao takav, kao objekat, ako nema te tacke napsram koga je.
A ako nesto mozemo nazvati "JA" to je ta nikada spoznata tacka koja posmatra...koja je uslov svakog objekta kao cista NASPRAMNOST.
I trazeci sustinu izvan pojave, okrecuci glavu sa senki na zidu pecine , mi zapravo pokusavamo da ugledamo subjekat..tu tacku "sintetickog jedinstva apercepcije" .
Pri tome se uvek suocavamo sa objektom naspram nas, a subjkat nam izmice kao fatamorgana.
Ali postoji drugaciji nacin da se barem delimicno priblizimo njemu. Nacin koji nije saznanje, vec intuicija. Intuicija nedeljivog trajanja i volje. Svojevrsno mnostvo kvalitativne mnozine. Mala vrata u sustinu izvan pojave. Mala vrata koja vode unutar Sopstva koje samo po sebi niti je subjekat , niti objekat , niti tacka, niti trougao (sve su to forme prostornog sveta) vec nesto razlicito od toga.... transcendentno. ... a opet tako blisko. Ono sto zovemo "JA"

"Ovo "Ja mislim" mora moci da prati sve moje predstave" citat Kant.

Da li pod "Ja" zamisljte svoje telo. I da li ste svesni "homunukulusa" koga niko nikada nije video a koji sve vidi i koga zovemo "subjekat" jer "gviri" kroz tacku trougla? A sta je on je izvan mogucnosti saznanja Iako svako kada kaze "JA" pre svega misli na to , pa makar toga i ne bio svestan na ovaj nacin.

 

[gost 202584]

кад је сидарта схватио престао је да прича о богу, буда јесте. кад је исус схватио одвојио се од религије, христос јесте.
филозофи покушавају да смишљањем питања побегну. без одговора, измисле реч која није.

 

[jelen.co]

E ne mogu da verujem da se zaluđujete ovim prevaziđenim filozofima.......

 

[System Shaker]

Kada "ja" mislim "ja" ili neki drugi subjekat koji nije i ne moze biti predmet javlja se beskonacano veliki rascep "sveobuhvatnog" koji nas sprecava ,laicki receno, da spoznamo subjekat sa druge strane rascepa. Inace Kant nije prevazidjen niti ce biti dok postoji filozofija jer je u svoja 3 dela (posebno kritici cistog uma) dao konacne odgovore na pitanja koja su se postavljala od samog pocetka.

 

[oziman]

Фишерман је поставио питање шта је "ја" на новој теми иако има гомила истих тема, међу којима је и ова. Зато ћу одговорити овде јер увидни пост умногоме даје одгвор на то питање. А писао сам о томе и на овом блогу:
Ко сам ја
http://forum.krstarica.com/entry.php/4952-Ko-sam-JA

Дакле, оно што зовемо "ЈА" јесте ствар непосредног искуства и ЈЕДИНО непосредног искуства. Тај духовни ентитет је корелат целог појавног ткз. "реалног света" . Имамо ја као субјекат, и појавни спољашњи свет као објекат. То су корелати . Па ипак, то ЈА иако је суштински услов сваког опажаја, сваке слике, сваке представе ,сваког предмета, само није ништа од тога. "Ја" никада није опажено нити виђено, нити мишљено. Када кажемо "ја" имамо посла са својеврсном егзистенцијом непреводивом у речи. Она је јасна непосредно. Али није исказива.

Филозофијa je зато умногоме скренула са правог пута у оном тренутку када је Фихте узео "ЈА" као нешто што се може анализирати. Узео га је као ствар. А тај правац следи и цела психологијаа до данас. Она узима "ја" као нешто што може анализрати. Делити га на стања и износити закључке и разне теорије. А истина је да је ЈА метафизички ентитет кога непосредно сазнајемо а кога не можемо анализирати ни на који начин.

 

[gost 304860]

кад је сидарта схватио престао је да прича о богу, буда јесте. кад је исус схватио одвојио се од религије, христос јесте.
филозофи покушавају да смишљањем питања побегну. без одговора, измисле реч која није.

filozofi ne smisljaju pitanja

filozofi te vode u svet maste gde tvoja kreativnost moze da dodje do izrazaja kao retko kad a ovo sto si napisao je dokaz da i ti to mozes iako si se nalupetao... ako stignem ranije nocas malo cu da prosirim

 

[ranjeni Zoro]

momci - ćao ozimane, kako si?
oziman - kako to mislite?
momci - pa ono..šta se radi de si kako si..hehe
oziman - misliš, kako sam Ja, kao ja, ili Ja kao ono što ti sada vidiš i opažaš?
momci - mm...a?
oziman - pazi, vas dvojica mislite da smo mi sada ovde, jel tako?
momci - .......?
oziman - stvar je u tome da to sve nije tačno
momci - nije..?
oziman - c!
momci (zgledaju se) - nego..?
oziman - radi se o tome da ni mi ne možemo opaziti jedan drugoga jer ono što opazimo nećemo biti mi, kao subjekti, već samo objketi naspram drugog subjekta koji ostaje nepoznat. Opaziti subjekat je kontradikcija. Kao što oko ne može samo sebe da vidi. Dakle 'TO" mora biti prisutno prilikom svakog opažanja! To je korelat celog opažajnog sveta. Subjekat i objekat su korelati. Objekat ne može egzistirati kao takav, kao objekat, ako nema te tačke napsram koga je...razumete?

momci (gledaju u ozimana sa divljenjem i klimaju glavama brzo)
oziman - stoga..mi smo fatamorgana..JA sam fatamorgana, VI ste fatamorgana..Pozdravljam vas fatamorgani !! hahahaaa..(odlazi ponosno smejući se)

momci - šta bi ovo brate..jel ovaj lud?
prvi momak - ne serri kretenu šta ti znaš bre o ovim stvarima ! Vidiš da čovek zna znanje..
drugi momak - pa ok..on jeste..samo
prvi momak - (klepa drugog po glavi i odlaze obojica na pivo)

oziman, ulazi u svoje kuće, skida cipele, prvo jednu, pa drugu..malo se zamisli, a onda ih poređa tako da stoje jedna NASPRAM druge.
ulazi u sobu gde zidom dominira portert Bergsona, zagleda se u njega, uzdahne i ispusti jedno "sve su to fatamorgane dragi moj.." uzdah..i stade da radi vezani set trbušnjaka, sklekova i čučnjeva od po 3 serije..

 

[EnjoytheSilence]

kralju

 

[fisherman1]

Ja sam na Ozijevoj strani,samo da skapiram gde je ta strana,tačka u kojoj se fokusira svet kao predstava i iz koje Šopi
kibi durbinom u zvezde,a nas buraniju ni za ić...
Na žalost željnih besmrtnosti i rajskih vrtova pa čak i pakla,ali samo da je večno-mora se reči da je mozak samo jedan REFLEKSIVNI ORGAN
čovekovog tela...Istina,veoma složen,ali samo organ...E sad koje konstruktivne slile su delovale da se uvijaju fraktalne DNK i pravilni
neuronski procesi-to je več pitanje svih pitanja,ali i dalje tvrdim da je eventualni bog samo sekundaran u svemu tome...Ne mnogo značajniji od čoveka
(mogući dalji rođak?)...

 

[oziman]

Ja sam na Ozijevoj strani,samo da skapiram gde je ta strana,tačka u kojoj se fokusira svet kao predstava i iz koje Šopi
kibi durbinom u zvezde,a nas buraniju ni za ić...
Na žalost željnih besmrtnosti i rajskih vrtova pa čak i pakla,ali samo da je večno-mora se reči da je mozak samo jedan REFLEKSIVNI ORGAN

Као што кажеш треба да скапираш шта је та тачка Кантовог синтетичког јединства аперцепције тј, оно што је познатије као "ја" или субјекат.

Видиш, на жалост тебе и сличних материјалиста та тачка није мозак. Мозак је објеакат ,слика, у простору тако да тај објекат у себи може садржати само неки други објекат а не субјекат.
Оно јесте да си ти навикао да свему што мислиш мораш наћи место у простору, па тако и пред ЈА гледаш око себе на све стране како би нашао место томе ЈА. Како би видео где је. И ето, закључио си да је та тачка синтетичког јединстав аперцепције у мозгу. Јер узимаш мозак априри делом реалног света, који као такав постоји изван свести. Дакле полазиш од сировог реализма.
То је оно погрешно и управо место које пред овим знањима идеализма многи не успевају прећи.

Ја или субјекат није НИГДЕ У ПРОСТОРУ. То је матафизички ентитет. Ако сместиш то ЈА у мозак начинио си га тиме објектом. То није тада више оно ја којенепосредно налазимо у себи и које је услов и корелат опажајног света. До њега дкале долазимо непосредним искуством. Заборави оно што си фиксирао као основу твог мишљења тј научни метод. тАЈ МЕТОД ПРЕД ја нема шта да тражи.

Али очито да је овакава контемплација многима непојмљива.

 

[krinka5]

Ja sam na Ozijevoj strani,samo da skapiram gde je ta strana,tačka u kojoj se fokusira svet kao predstava i iz koje Šopi
kibi durbinom u zvezde,a nas buraniju ni za ić...
Na žalost željnih besmrtnosti i rajskih vrtova pa čak i pakla,ali samo da je večno-mora se reči da je mozak samo jedan REFLEKSIVNI ORGAN
čovekovog tela...Istina,veoma složen,ali samo organ...E sad koje konstruktivne slile su delovale da se uvijaju fraktalne DNK i pravilni
neuronski procesi-to je več pitanje svih pitanja,ali i dalje tvrdim da je eventualni bog samo sekundaran u svemu tome...Ne mnogo značajniji od čoveka
(mogući dalji rođak?)...

To je zapravo mozak koji upravlja telom a nalazi se u stomaku . Mnogi ljudi misle da se nalazi u glavi ali ne, to je obična predstava , njegova lokacija je u stomaku :

Spojler

 

[fisherman1]

Као што кажеш треба да скапираш шта је та тачка Кантовог синтетичког јединства аперцепције тј, оно што је познатије као "ја" или субјекат.

Видиш, на жалост тебе и сличних материјалиста та тачка није мозак. Мозак је објеакат ,слика, у простору тако да тај објекат у себи може садржати само неки други објекат а не субјекат.
Оно јесте да си ти навикао да свему што мислиш мораш наћи место у простору, па тако и пред ЈА гледаш око себе на све стране како би нашао место томе ЈА. Како би видео где је. И ето, закључио си да је та тачка синтетичког јединстав аперцепције у мозгу. Јер узимаш мозак априри делом реалног света, који као такав постоји изван свести. Дакле полазиш од сировог реализма.
То је оно погрешно и управо место које пред овим знањима идеализма многи не успевају прећи.

Ја или субјекат није НИГДЕ У ПРОСТОРУ. То је матафизички ентитет. Ако сместиш то ЈА у мозак начинио си га тиме објектом. То није тада више оно ја којенепосредно налазимо у себи и које је услов и корелат опажајног света. До њега дкале долазимо непосредним искуством. Заборави оно што си фиксирао као основу твог мишљења тј научни метод. тАЈ МЕТОД ПРЕД ја нема шта да тражи.

Али очито да је овакава контемплација многима непојмљива.

Pa da ,dalje nisi smeo da citiraš jer nemaš pojma šta je to materijalno,energetsko...Nemam ni ja baš,ali o tome mnogo više nego o "stvari po sebi"...Eteričnost materijalno -energetskog vas idealiste plaši jer govori o vašoj
konačnosti-smrtnosti.Naravno jer u materijalnom svetu dominira entropija...A ko vam garantuje da ne "izjeda" i vaše ideje?I to sam u par navrata prikazao-smrt duhovnog...
A taj Kopernikanski obrt,u pravu si-to je Berkli prvi pokapirao,nije ništa drugo do refleksivni način perceptiranja...Po tebi su svi neurolozi budale i mogu se razići-pedala,štuka,voz...
Na onoj slici nije prikazano kako mozak vešto okreče slike koje senzori perceptiraju i izokreču za 180 stepeni...Nema veze...
Ti jednostavno zaključuješ da mi koji ne delimo tvoj introvertni (okrenut u sebe),ideološki filozofski razbor,da smo glupi i neumni... Pa mogu da te obavestim da možeš takvima
da zahvališ na ovoj komunikaciji i mnogo čemu ,ali i da nas (inženjere-graditelje) kudiš jer smo bezglavo srljali-međutim-kako mi koji kreiramo i gradimo da zovemo takve neproduktivne koji pozivaju čak druge
na defetizam? Neću biti grub-tvoje je pravo da misliš i iznosiš mišljenje,ali nije ni tvoje ponašanje i mišljenje van kritike...Štaviše...

 

[oziman]

Pa da ,dalje nisi smeo da citiraš jer nemaš pojma šta je to materijalno,energetsko...Nemam ni ja baš,ali o tome mnogo više nego o "stvari po sebi"...Eteričnost materijalno -energetskog vas idealiste plaši jer govori o vašoj
konačnosti-smrtnosti.Naravno jer u materijalnom svetu dominira entropija...A ko vam garantuje da ne "izjeda" i vaše ideje?..

Гарантује то што идеје нису део матерјалног света, самим тим ни његове ентропије. Ма шта била ствар по себи, јер не знамо штао она јесте, знамо апсолутно шта није. Није просторна, није објективна, самим тим ни ентропија нема важења у томе. То је оно што је Платон описивао речима "нити настаје, нити нестаје."

То је егзсистенција која не подразумева даље трајање (трајање у смислу времена линије) и као таква потпуно непојмљива сазнању. Али не и интуцији. Интуиција такву егзистенцију налази у себи непосредно. То је сама суспстанција свега. То је оно што појму време" ДАЈЕ ЗАНЧЕЊЕ. Што даје значење појму ЈА.

Као што видиш, нема ту неких наивних утеха као у неким црквама. Ради се о чињеницама. Хтео не хтео, не можеш из себе негирати трајање, јер је то метафизичка основа севга. Таква каква је. Изван свих катеогрија разума и свега што важи за просторни свет

Наравно, као што рекох, друга је ствар што је многима тако нешто затворена књига. А што су многи филозофи са чуђењем приметили. Међу њима и Бергсон.

Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije.
Bergson

 

[krinka5]

Гарантује то што идеје нису део матерјалног света, самим тим ни његове ентропије. Ма шта била ствар по себи, јер не знамо штао она јесте, знамо апсолутно шта није. Није просторна, није објективна, самим тим ни ентропија нема важења у томе. То је оно што је Платон описивао речима "нити настаје, нити нестаје."

То је егзсистенција која не подразумева даље трајање (трајање у смислу времена линије) и као таква потпуно непојмљива сазнању. Али не и интуцији. Интуиција такву егзистенцију налази у себи непосредно. То је сама суспстанција свега. То је оно што појму време" ДАЈЕ ЗАНЧЕЊЕ. Што даје значење појму ЈА.

Као што видиш, нема ту неких наивних утеха као у неким црквама. Ради се о чињеницама. Хтео не хтео, не можеш из себе негирати трајање, јер је то метафизичка основа севга. Таква каква је. Изван свих катеогрија разума и свега што важи за просторни свет

Наравно, као што рекох, друга је ствар што је многима тако нешто затворена књига. А што су многи филозофи са чуђењем приметили. Међу њима и Бергсон.

Ne znamo apsolutno šta nije i ne radi se o činjenicama. To uporno pokušavaš da nam nametneš.

 

[oziman]

Ne znamo apsolutno šta nije i ne radi se o činjenicama. To uporno pokušavaš da nam nametneš.

Не ми, већ ти не знаш апсолутно шта ствар по себи није, зато што очито, још увек, ниси непосредно увидео Барклијеву корелативност субјекта и објекта, нити на исти начин схватио право време трајање а које није линија у простору.
Да јеси. Знао би да ствар по себи није, нити може бити просторна. Јер,ако уклонимо субјекат како би дошли до ствари по себи, са њиме уклањамо и сваку просторност, сваку објективност.

Такође, оно што налазимо у себи и што је право трајање, јесте својеврсна егзистенција која није дељива, која није поређаност ствари једних до других у простору. Та егзистенција није просторна по својој суштини. И то је то. Факт! Он се констатује као такав непосредно без потребе неких посредних доказа, који се не могу мерити са непосредношћу..

Из тога закључујемо да иако не знамо шта ствар по себи јесте, апсолутно знамо шта није. Није просторна. Није објективна. Нема ништа истинитије од тога.

 

[krinka5]

Не ми, већ ти не знаш апсолутно шта ствар по себи није, зато што очито, још увек, ниси непосредно увидео Барклијеву корелативност субјекта и објекта, нити на исти начин схватио право време трајање а које није линија у простору.
Да јеси. Знао би да ствар по себи није, нити може бити просторна. Јер,ако уклонимо субјекат како би дошли до ствари по себи, са њиме уклањамо и сваку просторност, сваку објективност.

Такође, оно што налазимо у себи и што је право трајање, јесте својеврсна егзистенција која није дељива, која није поређаност ствари једних до других у простору. Та егзистенција није просторна по својој суштини. И то је то. Факт! Он се констатује као такав непосредно без потребе неких посредних доказа, који се не могу мерити са непосредношћу..

Из тога закључујемо да иако не знамо шта ствар по себи јесте, апсолутно знамо шта није. Није просторна. Није објективна. Нема ништа истинитије од тога.

Sve je to lepo ali postoji još jedan prost uvid (da prostiji ne može biti).

Da li ti je poznata ova rečenica ? :


"Svako onaj ko ima zrnce filozofskog razbora i minimum zdravog razuma moze zakljuciti da objekat koga niko ne opaza ne moze zamisliti."

Meni je nešto poznata , čini mi se da ju je izrekao neki poznati filozof ?

Istina ona je korišćena u jednom drugom smislu a može se upotrebiti i na sledeći način;


Kako objekat , zapravo svet objekata (prostornosti, kauzalnost , vreme posmatrano kao prostor) može biti zamišljen ako nije opažen ? Drugačije rečeno ; kako objekat može biti predstava(zamisao) ako ne pripada "svetu" stvari po sebi ?
Evo na treći način da formulišem jedno te isto pitanje ; kako subjekt može zamisliti nešto novo (prostornost, kauzalnost) što niije opazio i što ne pripada "svetu" stvari po sebi ?

 

[oziman]

Sve je to lepo ali postoji još jedan prost uvid (da prostiji ne može biti).

Da li ti je poznata ova rečenica ? :
"Svako onaj ko ima zrnce filozofskog razbora i minimum zdravog razuma moze zakljuciti da objekat koga niko ne opaza ne moze zamisliti."

Јесте, и ту нема ништа спорно.

Istina ona je korišćena u jednom drugom smislu a može se upotrebiti i na sledeći način;
Kako objekat , zapravo svet objekata (prostornosti, kauzalnost , vreme posmatrano kao prostor) može biti zamišljen ako nije opažen ?

То нема везе са горе реченим. Оbjekat , zapravo svet objekata (prostornost, kauzalnost , vreme posmatrano kao prostor) ЈЕСУ опажени. То је и сва њихова суштина. Ако опажаш, опажаш објекте који су просторни.
Самим тим оно што се опажа, може се и замислити. А оно што се не опажа, што самим тим није објекат испред субејекта,, не може се ни замислити.

Drugačije rečeno ; kako objekat može biti predstava(zamisao) ako ne pripada "svetu" stvari po sebi ?

Објекат и представа јесу једно исто и они су опажени као такви. А ствар по себи није објекат и није опажена.

Evo na treći način da formulišem jedno te isto pitanje ; kako subjekt može zamisliti nešto novo (prostornost, kauzalnost) što niije opazio i što ne pripada "svetu" stvari po sebi ?

На трећи начин да ти одгворим:
Питаш "како"? Оно што субјекат није опазио не може замислити никако. А субјекат није опазио ствар по себи. Самим тим је не може ни замислити.

До ствари по себи долазимо другим путевима него што је опажање и замишљање.

 

[krinka5]

Јесте, и ту нема ништа спорно.



То нема везе са горе реченим. Оbjekat , zapravo svet objekata (prostornost, kauzalnost , vreme posmatrano kao prostor) ЈЕСУ опажени. То је и сва њихова суштина. Ако опажаш, опажаш објекте који су просторни.
Самим тим оно што се опажа, може се и замислити. А оно што се не опажа, што самим тим није објекат испред субејекта,, не може се ни замислити.



Објекат и представа јесу једно исто и они су опажени као такви. А ствар по себи није објекат и није опажена.



На трећи начин да ти одгворим:
Питаш "како"? Оно што субјекат није опазио не може замислити никако. А субјекат није опазио ствар по себи. Самим тим је не може ни замислити.

До ствари по себи долазимо другим путевима него што је опажање и замишљање.

Ovo podvučeno ;

Rekli smo da je stvar po sebi nešto što postoji a da je svet objekata tj. da su objekti slike u svesti spoznajućeg subjekta. Znači svet objekata je zamisao i on izvan subjekta ne postoji .
E sad , kako vlastita zamisao može da se opazi ? " Opazio sam svoju zamisao" - apsurd !! Pa valjda treba " zamislio sam " ili "stvorio sam zamisao" . Može da se opazi samo nešto što postoji i što je izvan subjekta.

Vratimo se nazad na onaj prost uvid koji glasi ; " Objekt koga niko ne opaža ne može se zamisliti"
Ako subjekt ne opaža stvar po sebi (znači nešto što postoji) onda on ne može ni zamisliti objekte jer kako zamisliti nešto tako novo ako ono nije opaženo izvan u stvarnosti (što postoji).

 

[ranjeni Zoro]

to da objekti ne postoje bez čovekovog opažaja, je egoistična budalaština.

pa svaki fosil star milijardu godina je postojao pre postojanja bilo kog čoveka i njegovih "zamišljaja"

 

[krinka5]

to da objekti ne postoje bez čovekovog opažaja, je egoistična budalaština.

pa svaki fosil star milijardu godina je postojao pre postojanja bilo kog čoveka i njegovih "zamišljaja"

Ko je ovde pomenuo čoveka ? I čovek je objekt ?

 

[ranjeni Zoro]

Ko je ovde pomenuo čoveka ? I čovek je objekt ?

ne mora čovek - može bilo koji subjekt koji zamišlja
koji god da je - mora da se suoči sa predmetima koji govore o svom postojanju pre njega i njegovih zamišljaja.

 

[oziman]

to da objekti ne postoje bez čovekovog opažaja, je egoistična budalaština.

pa svaki fosil star milijardu godina je postojao pre postojanja bilo kog čoveka i njegovih "zamišljaja"

Постојао је, то нико не спори, али не онакав каквим га опажаш.

http://3.***************/_rO8tDv4JpAk/TBocqC32w4I/AAAAAAAAABs/CZeSA_lWktM/s320/fosil.jpg

Ако овом фосилу одузмеш све оно субјективно што му је додала наша свест. Значи, све осете боје, чврстоће, мириса, укуса итд. Ако му одзумеш облик и просторност, Оно што остаје је једно велико ништа за наше сазнање а све и свја као ствар по себи. Порбелм је што ствар по себи није сазнајна и нимало не личи на ту слику коју замишљаш о свету пре милајрду година.

 

[oziman]

Ko je ovde pomenuo čoveka ? I čovek je objekt ?

Схавташ како су се осећали сви они филозофи који су дошли до открића идеализма а онда се непрестано суочавали са оваквим мишљењима попут Рањеног Зороа. Четристо година је прошло од Барклија а вероватно 99%процената човечанства о томе нема никакве везе.

 

[krinka5]

Постојао је, то нико не спори, али не онакав каквим га опажаш.

http://3.***************/_rO8tDv4JpAk/TBocqC32w4I/AAAAAAAAABs/CZeSA_lWktM/s320/fosil.jpg

Ако овом фосилу одузмеш све оно субјективно што му је додала наша свест. Значи, све осете боје, чврстоће, мириса, укуса итд. Ако му одзумеш облик и просторност, Оно што остаје је једно велико ништа за наше сазнање а све и свја као ствар по себи. Порбелм је што ствар по себи није сазнајна и нимало не личи на ту слику коју замишљаш о свету пре милајрду година.

Ako oduzmeš prostornost, oduzimaš i mogućnost kauzaslnog mišljenja tako da nikako ne možeš doći do zaključka o nekom živom biću koje je živelo pre ihahaj godina.

 

[oziman]

Ovo podvučeno ;

Rekli smo da je stvar po sebi nešto što postoji a da je svet objekata tj. da su objekti slike u svesti spoznajućeg subjekta. Znači svet objekata je zamisao i on izvan subjekta ne postoji .

Свет објеката није замисао већ је управо опажај, слика, објекат.

E sad , kako vlastita zamisao može da se opazi ? " Opazio sam svoju zamisao" - apsurd !!

Тачно. Замисао се не опажа.

Vratimo se nazad na onaj prost uvid koji glasi ; " Objekt koga niko ne opaža ne može se zamisliti"
Ako subjekt ne opaža stvar po sebi (znači nešto što postoji) onda on ne može ni zamisliti objekte jer kako zamisliti nešto tako novo ako ono nije opaženo izvan u stvarnosti (što postoji).

Објекати постоје као такви, као објекти који су опажени. И самим тим могу се и замислити. То је јасно. Ствар по себи је нешто трансцендентно Толико непојмљиво сазнању да јој не можемо доделити нити атриубуте постоји, нити не постоји.

То је егзистенција која не подразумева трајање, простор! Па како за то можеш рећи да постоји. Али не можеш рећи ни да не постоји. Зато је то трансцендентно питање које превазилази све наше појмове.