Кина је потпуно друга цивлизација. Мого тога што је добро за човека западне Европе, смртоносно је за Кинеза, и обратно. Ништа се, у том смислу не може тако поједностављивати. Кинез може да постане милијарер, али ако је нмилијардер не може да се бави потлитиком. Другим речима, у Кини се неће и не може догодити да велике корпорације воде државу и одрежују политчки правац државе.
Они и срећу и несрећу виде другчије него Европљани. Још више кад су у питању западни европљани. И то је јасно и њима и једном делу европљана. На жалост не свима. Они срећу виде у другачијим стварима, и далеко су више посвећени заједници него европски човек. У неким стварима, стотину пута у суровији него Европљани. Негују једну врсту тихог шовнизма према осталим азијским народима.. Заправо то негују мање више сви азијски народи једни према другима. Србија се налази на новом путу свиле, и то же вероватно бити највећа светска инвестиција у 21. веку. То за нас може бити и добро, али и погубно. Све зависи од онога шта ће мо ми стипулисати као наш интерес. Обзиром ко треба да стипулише наш интерес, морам рећи да сам крајње забринут. Према западним народима се за сад понашају попустљиво, и наравно, хоће да учествују у глобализацији, тако што ће на њој зарадити. Дакле, ако је потребно да праве масовно панеле за добијање електричне енергије, али их код себе неће много поставити и неће напуштати нуклеарну енергију јер им не пада на памет да себе доведу у било какву несигурност. А обновиљиви извори енергије су само п себи несигурни и нестабилни, што смо видели сви.
Кина је велики инвеститор у западној Европи и ја мислим да је Европа драстично технолошки зависна од Кине. У Енглеској, Кина је један од великих ивеститора у тржишту некретнина. Уз то, власници су једне никлеарне ентрале, коју су они и изградили, а продат им је и један огроман ланац пицерија и ресторана. У Италји и Грчкој, Шпанији, такође су велики инвеститор. Једноставно, они су постали незаменљиви и с њима се мора рачунати. Сад, сасвим је друго питање, што ће у сарадњи с њима неке земље добро проћи, а неке најебати, што зависи од оних који тим зремљама управљају.
