kako zaboraviti?

Neki ljudi iz našeg okruženja, pre svega mislim na naše ljubavi, neke ljubavi, postaju naše uspomene. Najbolje je patnju za nekim pretvoriti u stvaralačku energiju...mada ta sreća nije svima data. Niko i nije rekao da je svakom živom stvoru sve u životu potaman, i da smo u svakom trenu okruženi istom količinom sreće. Lepo je da čovek ima i svoje uspomene, ma kako ponekad bolne bile.
 
naterasi:
nekoga?
Kliknite za proširenje...

Naterasi,
Zašto malo ne proširimo ovu diskusiju - nadam se da neće smetati.

Kada ne bi bilo zaljubljivanja ostajali bismo kao tvrda gruda ili, još gore, kao kremen kamen. Na sreću svako od nas ima unutarnju, ugradjenu, potrebu za većom ispunjenošću i srećom. Kako je naša otvorenost, duhovna razvijenost, još nedovoljna a to znači i naš kapacitet da potpunije volimo ali sa time i prihvatamo ljubav to mi projektujemo na drugu osobu baš one kvalitete koji nam nedostaju tj. koje nismo dovolno razvili (retko kada pronadjemo osobu koja ih ima baš takve kakvim nam nedostaju. Baš zbog toga mi se počnemo osećati, u društvu te osobe (ako je neko od nas homoseksualac ili lezbijka onda je to istopolna osoba) potpunim i srećnijim no ikada ranije.
Sa vremenom, bolje je ako je to pre nego započnemo brak, otkrivamo da naš ideal i nije idealna osoba kakvom smo je videli. Počinje naše budjenje i razočaranje u tu osobu. Ne shvatamo da je to ustvari naše razočaranje u našu nekompletnost i neumeće da sagledamo i ispravljamo tu ličnu nekompletnost. Retko ko od nas želi da se suoči sa svojom nekompletnošću i nedovoljnom duhovnom otvorenošću ili razvijenošću pa baš zbog toga, neretko, uvek nalećemo na osobe istog tipa. Još gore, tragamo baš za istim osobama.

Koliko je osoba medju nama koje nije osetilo isti ukus bola i razočaranja u tu "drugu" osobu? Ako neko i nije u ovom životu taj ih je sigurno iskusio mnogo u ranijim. Na kraju, svako od nas oseti jednako patnje, boli i radisti i ushićenja na putu svog duhovnog razvitka.

Jesam li ja bio izuzetak? Ne nisam. U moje vreme bilo je onih koji su slušali pesme "žalopojke" ili bar ja tako zovem. Drugi su znali potegnuti za čašicom ili bi se povlačili iz aktivnog života za izvesno vremem. Ja sam navalio na knjigu i prionuo na studije.
Dvadeset godina kasnije, ta moja velika ljubav me nazvala telefonom a opnda smo se i videli nekoliko puta. Otkrio sam da ljubav nikada u životu ne nestaje prema svim onim ljudima prema kojima je razvijemo ali sam takodje shvatio da sam dobro učinio svojevremeno što sam se od nje okrenuo i otišao svojim putem. Ne, ovo nije rečenica koja bi rekla ja sam bio džek, ne. Jednostavno sam shvatio da naša veza ne zaslužuje da bude realizovana brakom nezavisno što mi se tada činilo da je to vrhunac moje ljubavi i da više nikada neću voleti.
Ako umemo voleti, ali sitinski voleti, bez posesivnosti, onda ćemo uvek imati oko sebe neku osobu kojoj možemo dati svoju ljubav i primiti uzvraćenu. Naš oporavak od razočaranja uvek zavisi od naše lične adaptabilnosti i lične sposobnosti da otvoreno volimo ljude a ne samo lične potrebe da nam se neko povinuje i ispunjava naše potrebe koje mi sami moramo ispuniti. Mi prvi moramo naučiti da dovoljno volimo sebe da bismo mogli voleti druge. Ako toga nema onda živimo u iluziji ljubavi.

Pogledaj ovu temu sa bloga uz napomenu da bez razočaranja, uspona i padova mi nikada ne bismo evoluirali na našem duhovnom putu u uzvišenije humano ili duhovno biće.

http://forum.krstarica.com/entry.php/20063-ZALJUBLJIVANJE-ROMANTIČNA-I-PRVA-LJUBAV
 
imam ja jedan savet, tacnije to je neka moja metoda za "zaboravljanje" tj za brze oporavljanje od nemilih dogadjaja koji stvaraju neprijatan osecaj. iskreno sto seljubavnih problema tice nisam nikad patila posle veze, uglavnom je patnja bila u vezi :lol:
kad bi mi se desilo nesto neprijatno, bolno ja bih pokusavala sto vise puta u sto kracem roku da izvrtim film tog nemilog dogadjaja. tako bi se nekako taj neprijatan osecaj koji se javlja pri secanju na isti nekako "istrosio". kao da emcije imaju rok trajanja ...zvuci sasavo :lol: ali eto meni pomaze. inace metodu nisam sprovodila vec duze vreme jer takve dogadjaje koji su mi ranije stvaralio neke neprijatne emocije ne dozivljavam kao bitne. i kad pogledam to i jeu neke manje bitne stvari koje su mi se tada cinile velike, ne verujem da bi ovaj metod bio delotvoran u nekim ekstremnim situacijama.
jel neko ima slican metod? :lol:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Urwald
Kako oprostiti?
2
Odgovora
37
Pregleda
730
Zelena milja
Zelena milja
Nina
Kako da se smirite
Odgovora
16
Pregleda
325
faraonn
faraonn
Džudi S
Kako pobeđujem depresivne epizode
Odgovora
12
Pregleda
573
Džudi S
Džudi S

Back
Top