Evo price... posto ja imam decaka, napisala sam je tako da se tice decaka, ali je mozete promeniti i prilagoditi devojcicama. Ako vam se prica bude dopala, mogu da vam je prilagodim za male princeze... Mozda ce vam se uciniti da je duga, ali ako uz malo gestikulacije i unosenja u ulogu docarate svojoj deci temu, videcete da ce upaliti...
Mesec i decak
Ne morate da mi verujete, ali ovo se zaista dogodilo! I to davno, davno, tako davno da je tada Mesec bio mnogo blizi zemlji, dani kraci, a noci duge, duge, toliko duge da deca nisu htela toliko da spavaju!
Bunila su se: - E, bas necu da spavam! Zasto moram da spavam kada imam pametnija posla!? Da se igram, na primer, da pravim nered u svojoj sobi, da nerviram mamu, tati da sakrijem naocare, a dedi lulu! Ili da komsinici lupam o zid!
Ili... - Jaoj, sto volim da prevarim mamu, kao, dodji mama molim te, da mi procitas pricu, a onda joj na pola njenog citanja skocim u krilo i kazem a hajde sada malo da se igramo! A ona onda poludi!
Mame, a ponekad i tate, nisu znali sta da rade sa svojom decom koju nije zanimalo da odu na spavanje. Nervirali su se, neke mame su cak i plakale, tate odlazile kod komsije samo da ne cuju tu buku pred spavanje, isprobavali da na razne nacine smeste decu u krevet, ali nista... I tako je to trajalo danima, nedeljama, mesecima... Ma sta mesecima, GODINAMA! Sve dok se Mesec nije opasno naljutio i resio da stvar preuzme u svoje ruke. I to bas onda kada je Ognjen, vatra ziva, dobio nov bicikl. A znate zašto? Zato što ga je mnogo nerviralo da gleda kako deca nece uvece da spavaju. Ne verujete mi?! E pa onda slusajte sta se dogodilo, pa cete mozda i poverovati...
Dakle, bio jednom jedan decak po imenu Ognjen. Zvali su ga vatra ziva jer nije imao mira ni jednu sekundu. Stalno je skakao, trcao, bacao igracke po stanu, igrao bi se pet minuta, a onda pokusavao da nadje sa necim drugim da se zanima, ali uzalud. Sve bi ga kratko interesovalo i opet bi skako, trcao, jurcao, penjao se po namestaju, klupama u parku, drvecu. A imao je samo tri godine... Zamislite njegovu mamu kako jurca za njim sa kasikom u rukama i moli ga »Hajde Ogi, pojedi ovo« ili »Ogi, nemoj da skaces, povredices se« ili »Smiri se Ognjene, dosli su nam gosti, ne prevrci se preko glave«. A kada dodje vece, e to je onda postajala prava nocna mora. Ognjen bi ugasio svetlo, legao u krevet, pozeleo mami laku noc i pretvarao se da je zaspao. A onda bi odjednom skocio i dozivao mamu: »Mama, mama, dosla je vestica da me odvede!«. Kao i svaka majka, ona bi skakala iz kreveta dolazila kod njega sa namerom da ga utesi, a on bi poceo da se smeje i uz skakutanje da vice: »Prevario sam te!«. Skakanje i vriskanje bi se nastavaljalo, cak i onda kada bi ga majka ponekad i malo lupila po guzi da se smiri, ali to bi onda opet trajalo nekoliko minuta i tako svake veceri...
Mesec je sve to ozbiljno posmatrao sa visine i svake veceri redovno obilazio decu u komsiluku da bi se uverio da su otisla na spavanje. Jer, pobogu, pao je mrak, mesec je na nebu izasao da pravi drustvo zvezdicama i donese deci mirne snove, a to je znacilo da se mora polako u krevet. Jer, samo kada spavaju deca rastu, postaju pametnija i lepsa. Jer, samo kad spavaju i to zaista spavaju, onako zatvore oci i dok slusaju mamu kako im cita pricu tonu u san, Mesec ih nagradi necim. Cokoladom, bombonama, omiljenom zvakom ili cipsom, a ponekad kada su mnoooogo dobri dobiju i po neku igracku. I to onu koju bas najvise zele! Napokon, deca su morala da idu na spavanje da bi sakupila dovoljno snage da sutradan opet mogu da skacu, jurcaju i nerviraju roditelje!
Međutim, Ognjen je jedno vece obecao mami da ce uredno ici na spavanje ako mu kupi bicikl. Njegova mama je, verujuci mu na rec, otisla u prodavnicu, kupila divan plavi bicikl i »parkirala« pored kreveta. Kada je Ogi video poklon bio je veoma veseo, ali se okrenuo i rekao svojoj mami: - »Sad opet ne moram da spavam, kada si mi kupila bicikl!«. Njegova mama je bila ocajna! Mislila je da ce Ognjen odrzati rec, bas kao sto je i ona, ali je on nastavio po starom: jurcao je, glupirao se, nije hteo na spavanje i tako svako vece...
A onda se jedno vece, dok je Mesec obilazio decu i kroz prozore njihove sobe svojim zracima ulazio u sobu i proveravao da li zaista spavaju, desilo nesto vrlo cudno. Zaista, vrlo, vrlo cudno! Ognjenov bicikl je nestao! Svuda su ga trazili, ali od njega ni traga ni glasa! Sledece vece, posto opet nije hteo da ide da spava, iz njegove kutije sa igrackama nestao je njegov omiljeni crveni rendzer, a sledece vece kada je pozvao mamu da mu procita njegovu omiljenu pricu, saznao je da je nestala i knjiga! Kakav uzas!? Iz njegove sobe su svako vece nestajale igracke, kao da ih neko odnosi ko zna gde... Ognjen je bio sve zabrinutiji, jer jednog dana nije imao sta da razbacuje po sobi i pitao svoju mamu:
- Mama, da li znas gde su sve moje igracke i knjige?
- Znam, rekla je ozbiljno mama
- Pa gde su, kazi mi? – bio je uporan Ogi.
- Odneo ih je Mesec jer ti nisu potrebne – odgovorila je mama, jos ozbiljnija.
- Ali zasto? Zasto mi nisu potrebne? – nastavio je Ognjen, vatra ziva.
- Zato sto ne umes sa njima da se igras, kada nesto obecas, ne odrzis datu rec, a nocu neces da ides na spavanje pa se Mesec toliko naljutio na tebe da je odlucio da te kazni!
- A ako obecam da cu spavati i da necu praviti probleme, hoce li mi vratiti moje igracke? – pitao je.
- Ne znam. Moramo da vidimo, ako svako vece odlazis lepo i bez problema na spavanje i STVARNO spavas, a ne da se pretvaras i pokazes da to stvarno zelis, mozda ce ih i vratiti – objasnila mu je mama i predlozila da to i probaju.
Za divno cudo, Ognjen je uvece odlazio na spavanje bez problema, poljubio bi mi mamu i tatu, odslusao pricu koju bi mu mama ispricala, jer je knjige sa bajkama odneo Mesec, zatvorio cvrsto oci (eto, bas tako kao i ti), smirio se i zaspao. Trebalo je da prodje tri veceri da se Mesec uveri da Ogi ne folira i da mu donese prve igracke. Bile su to one koje on najvise voli, ali ne i bicikl. Tek posle nedelju dana, pored njegovog kreveta osvanuo je plavi bicikl i pismo od Meseca koje mu je mama procitala. U njemu je kratko pisalo:
»Dragi Ognjene, vatro živa!
Posto si pokazao da mozes da slusas i da zelis da budes dobar i spavas uvece, vracam ti tvoje igracke i bicikl. Ali znaj da cu svaki put, kada budes pravio problema, doci i odneti ti bas onu igracku koju najvise volis! Ne zaboravi, deca kada spavaju rastu, postaju pametnija i lepsa, bolja i zdravija. Zato moras da odlazis tacno na vreme svako vece u tvoj krevet. A ako budes dobar i pokazes mi da si svako vece lepo spavao i jos lepse sanjao, ostavicu ti neko iznenadjenje ispod tvog jastuka! Ne verujes mi? Proveri sta ima ispod jastuka...
Tvoj Mesec«
Ognjen je zavukao ruku ispod jastuka i pronasao ogromnu cokoladu, bas onakvu kakvu najvise voli! Svoju pricu, Ogi je ispricao svojim drugarima kojima su isto tako nestajale igracke i knjige. Od tada Mesec je, posto su postali dobri i odlazili na spavanje bez problema, noc skratio, da traje krace. Kada nisu hteli da spavaju, igracke bi im nestajale, a kada su bili dobri, dobijali bi slatka iznenadjena...
Ne verujes mi?! Pogledaj kroz svoj prozor kako Mesec gleda u tvoju sobu i bas u tvoj krevet. A ako veceras budes lepo spavao i jos lepse sanjao, ujutro kada se probudis zavuci ruku pod jastuk i proveri sta ces tamo naci...
Eto... pa probajte
) i volim sa njima da se igram i da radim, pa zato sam uvek inspirisana da ili napisem neku pricu ili da smislimo neku igru! nego kako tvoje dete sada, jel uspevas da je uspavas?
