Omiljeno dete u porodici

[Nina]

Nepisano je pravilo da svu decu treba voleti i tretirati jednako. Zašto se događa da roditelju favorizuju jedno svoje dete? Razlozi za nastanak „omiljenog deteta” mogu biti različiti – od reda rođenja, preko ličnih iskustava i prepoznavanja sopstvenih osobina u detetu, pa sve do asocijacija na drage osobe iz prošlosti.

Jedna od stvari koja utiče na to je red rođenja. Omiljeno dete može da bude prvo, ali je više od polovine ispitanika u psihološkom istraživanju odgovorilo da favorizuje svoje najmlađe dete. Omiljeno dete u porodicama sa troje dece je veoma retko ono srednje. Postoji i poznati sindrom srednjeg deteta, kada se ono oseća izolovano i zanemareno.

 

[Nina]

 

[Nina]

Posledice po decu

Favorizovanje jednog deteta u porodici ponekad ostavlja duboke posledice na sve uključene. Dete koje je omiljeno često razvija „naduvan” ego, potrebu za stalnim divljenjem i osetljivost na kritiku, što kasnije može da oteža njegovo snalaženje u životu i odnosima.
Sa druge strane, manje voljena deca se suočavaju sa niskim samopouzdanjem, smanjenim ambicijama i motivacijom, osećajem odbačenosti i potrebom za dokazivanjem. Ova emocionalna neravnoteža može narušiti ne samo porodične odnose, već i uticati na njihove buduće veze i percepciju sopstvene vrednosti.
Pored toga, i među decu može da se razvije rivalstvo i nezdravo takmičenje za roditeljsku ljubav. To može da poremeti poverenje i povezanost unutar porodice.

 

[Nina]

Postoji još jedna teorija za koju roditelji verovatno nisu ni svesni.
Od dvoje dece više vole mladje dete iz razloga što podsvesno
znaju da ce sa tim detetom provesti manje godina nego da starijim

 

[Nina]

Koliko je tacno ovo sto piše u tekstu o nejednakoj ljubavi roditelja prema deci.?
Licno ne verujem u ovakve teorije iz razloga što mislim da roditelji podjednako vole svoju decu

 

[Neda]

E pa @Nina nisi u pravu, a evo i zašto. U mojoj porodici, iako sam ja jedinica, je bio favorizovan najstariji sin mamine rođene sestre. Prvi se rodio, a u to vreme su svi živeli zajedno i naravno da je bio i ostao razmaženi prvenac koga su svi obožavali, bukvalno svi. Tetka je imala i mlađeg sina koji je bio potpuno marginalizovan i zanemaren.
Kako se koje dete rađalo po familiji je dobijalo status u odnosu na prvenca, pa smo na taj način bili podeljeni u količini pažnje koju smo dobijali. On je bio i ostao zvezda našeg porodičnog kruga. Mojoj mami je bio važniji od mene i to nije prazna priča. Moji uspesi i neuspesi su uvek upoređivani s njegovim a samim tim je moje samopouzdanje išlo na dole. Vremenom mi je prestalo biti bitno da se trudim da postignem bilo šta jer nikad nije bilo dovoljno, nije bilo savršeno kao ON.
Deluje smešno kad ovo pišem, dečija ljubomora, nesigurnost koju prebacujem na nekog drugog. Kad je mama umirala tražila je da ga zovem da ga vidi poslednji put, zvala sam ga četiri puta, obeća i ne dođe. Otišla je sa neispunjenom željom.
Favoritizam je jeziva stvar koju roditelji, ne razmišljajući o posledicama, čine. Svako dete u porodici je osoba za sebe, zato zaslužuje pažnju koja ga čini jačim, boljim, spremnijim za život. Usmeriti se samo na jedno a drugima kako bude je greška koja se plaća celog života jer nas položaj u porodici usmerava na položaj u društvu i načinu na koji se socijalizujemo. Ne vole se deca sva na isti način i ne posvećuje im se ista pažnja.

 

[Џорџи]

Slabasnije

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

kod nas nije bilo omiljenog, al na meni kao najstarijiem su se sva koplja lomila, sto je moja mama rekla zao mi je prve dece, na njima se uci a oni propate

 

[maybell]

obicno najmladje