Kako su se voleli komunisti i ustaše

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Nina

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
388.205
Screen-Shot-2024-09-26-at-12.21.44.jpg

Glavni neprijatelji partizana u Narodno oslobodilačkoj borbi nisu bili Nemci i ustaše već četnici.
Komunisti su smatrali da će na vlast doći samo ako pobede četnike u čijim redovima su uglavnom bili Srbi – najbrojniji narod na prostoru Kraljevine Jugoslavije.

Osim toga, komunisti su sa ustašama najmanje dve decenije pre početka Drugog svetskog rata imali veoma blisku saradnju. Ona se zasnivala na zajedničkom
cilju a to je bio rušenje Kraljevine Jugoslavije. I ustaše i komunisti su smatrali da je velikosrpska buržoazija porobila druge narode i uskratila im državnu samostalnost.

Komunisti pozdravljaju ustaški ustanak
Na primer, nakon neuspešnog Velebitskog ustanka 1932. godine, Komunistička partija Jugoslavije je podržala tu oružanu akciju ustaša.
U partijskom listu „Proleter” istaknuto je da Komunistička partija Jugoslavije „pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”.

„U poslednje vreme počinje da se širi posebno u Lici i severnoj Dalmaciji ustaški pokret protiv srpskih okupatorskih vlasti. Bilo je više sukoba između naoružanih ustaša i žandara. Između Šibenika i Benkovca ustaše su digle u vazduh četiri žandarske kasarne. U sukobima u Lici zarobili su pet žandara i odveli ih sa sobom kao taoce.
Vlada je, da uguši pokret proglasila opsadno stanje u tim krajevima, poslala 1.400 žandara, tri bataljona vojske, dva konjička odreda i jednu brdsku bateriju”

U novembru 1932. godine, u tekstu objavljenom u zvaničnom glasilu Komunističke partije Jugoslavije, sekretar CK KPJ Milan Gorkić je kritikovao komunističke vođe
iz Dalmacije jer se nisu pridružile ustašama tokom Velebitskog ustanka.

Tokom ustanka koji je propao jer su se ustanici razišli kućama, žandari su kod sela Jadovna ubili pripadnika ustaškog pokreta Stepana Devčića. U znak osvete ustaše
su po dolasku na vlast upravo na tom mestu formirali koncentracioni logor Jadovno. Za 132 dana postojanja, od 11. aprila do 21. avgusta 1941. godine tamo su na naj surovije načine likvidirane 40.123 osobe.

Da se vratimo na saradnju komunista i ustaša. Većina učesnika Velebitskog ustanka pobegla je u Zadar, koji je bio u sastavu Italije. Ipak, neki od ustanika su uhapšeni i osuđeni na višegodišnju robiju. To je bio slučaj sa jednim od pomoćnika Andrije Artukovića, Jurajem– Jucom Rukavinom. On je osuđen na smrtnu kaznu, koja je preinačena u kaznu doživotne robije. Tokom tamnovanja u Lepoglavi Rukavina se upoznao sa istaknutim komunistom, Milovanom Đilasom. To poznanstvo je kasnije omogućilo određene kontakte tokom rata, a Rukavini je žalbu za pomilovanje sastavio profesor Sima Marković, jedan od prvih sekretara KPJ.

Marko Lakić
Politika
 
Ovo je komedija od teme :lol:
- Cekaj partizani tu na pragu Zagreba ?
-Partizana imas i u samom Zagrebu, ovde ilegalci nicu ko pecurke posle kise. Znas li ti da se Nemci i ustase jos nisu dobro ni smestili u Zagrebu, a vec su ih decki poceli tuci na ulicama bombama i revolverima. Onaj napad u Vrbanicevoj ulici, bezalo se kroz Zagreb ko bez glave. Gde su tek sabotaze ? Postu su digli u zrak, radio staniu minirali, stadion u Maksimiru je igoreo do temelja. Dva najbolja ustaska agenta Tiljak i Majnhof, ubijeni su na ulici usred bela dana. Je , je dragi moj ovde se puca naveliko.
untitledmmmmo.png

Zagreb - grad heroj​

Zagreb je s okolicom u početku rata imao oko 300.000 stanovnika. Svaki šesti, odnosno njih 50.000 učestvovalo je u Narodnooslobodilačkoj borbi. Od tog broja poginulo ih je, u gradu na ulicama, u zatvorima i logorima ili u partizanskim jedinicama više od 20,000. Među poginulim Zagrepčanima bilo je 4.000 članova KPJ i SKOJ-a.

Osamdeset i devet Zagrepčana proglašeno je narodnim herojima. Šest stotina Zagrepčana nosioci su Partizanske spomenice 1941. godine.

Uručujući Orden narodnog heroja gradu 16. septembra 1975. godine predsednik SFRJ, Josip Broz Tito, koji je takođe jedan od glavnih nosilaca revolucionarnog pokreta ovoga grada, rekao je:

Wikiquote „Orden narodnig heroja kojeg predajem Zagrebu simbolizira priznanje svim učesnicima revolucionarnih zbivanja, svim akoji su doprinijeli našoj pobjedi i izgradnji socijalizma, a posebno onima koji su u toj borbi hrabro i nesebično dali svoje živote“
(―)
Zagreb Nepokoreni grad, koji se suprotstavio Nemcima i ustasama od 1941, grad je platio veliku cenu , ali se nije pomirio da ga gazi ustaska i nemacka cizma.
Neke od akcije izvrsene u Zagrebu od komunista
1619367_1563273877257992_6556041716972434814_n.jpg

Godine 1942, udarne grupe izvele su niz uspešnih napada na formacije neprijateljskih vojnika i atentata na pojedine okupatorske funkcionere:[2]

  • Provala u vlak s eksplozivom na kolodvoru Sava, 30. mart
  • Diverzija na električnom transformatoru na Glavnom železničkom kolodvoru , 22. april
  • Sabotaža u fabrici „Vojna odjeća“, sredina aprila
  • Napad na aerodrom kod Svete Nedelje, 17. avgust
  • Diverzija na glavnom električnom vodu Zagreb–Karlovac u Vrapču, 17. oktobar
  • Napad na domobransku reflektorsku stanicu s prislušnim spravama za otkrivanje aviona u Svetoj Klari, oktobar
  • Akcija na uredske prostorije radio-stanice u Dugoj ulici 12 (danas Radićeva ulica), a u njima zaplenjeni materijali prebačeni su na oslobođenu teritoriju, decembar
Godine 1943, najznačajnije akcije bile su:[2]

 
Nikita Kulganov:
Zagreb je s okolicom u početku rata imao oko 300.000 stanovnika. Svaki šesti, odnosno njih 50.000 učestvovalo je u Narodnooslobodilačkoj borbi.
Kliknite za proširenje...
Уххх, ако на тих 50 000 Загребчана додаш Далматинце, а неоспорно је да је Сплит био далеко више народно самосвестан од Загреба, па Хрватска би имала барем 70 000 бораца против Хитлера, не рачунајући Србе, који су узгред били у то време око 80 посто људства за борбу против Немаца. Кад све ово узмеш у обзир, или су Загреб и Сплит били 'српски' градови, или је Хрватска имала око пола милиона побуњеника. С толиким бројем, хајде, можда не би могли у Берлин да уђу, али у Беч, онако, без да се се заморе.
 
Nina:
Pogledajte prilog 1617942
Glavni neprijatelji partizana u Narodno oslobodilačkoj borbi nisu bili Nemci i ustaše već četnici.
Komunisti su smatrali da će na vlast doći samo ako pobede četnike u čijim redovima su uglavnom bili Srbi – najbrojniji narod na prostoru Kraljevine Jugoslavije.

Osim toga, komunisti su sa ustašama najmanje dve decenije pre početka Drugog svetskog rata imali veoma blisku saradnju. Ona se zasnivala na zajedničkom
cilju a to je bio rušenje Kraljevine Jugoslavije. I ustaše i komunisti su smatrali da je velikosrpska buržoazija porobila druge narode i uskratila im državnu samostalnost.

Komunisti pozdravljaju ustaški ustanak
Na primer, nakon neuspešnog Velebitskog ustanka 1932. godine, Komunistička partija Jugoslavije je podržala tu oružanu akciju ustaša.
U partijskom listu „Proleter” istaknuto je da Komunistička partija Jugoslavije „pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”.

„U poslednje vreme počinje da se širi posebno u Lici i severnoj Dalmaciji ustaški pokret protiv srpskih okupatorskih vlasti. Bilo je više sukoba između naoružanih ustaša i žandara. Između Šibenika i Benkovca ustaše su digle u vazduh četiri žandarske kasarne. U sukobima u Lici zarobili su pet žandara i odveli ih sa sobom kao taoce.
Vlada je, da uguši pokret proglasila opsadno stanje u tim krajevima, poslala 1.400 žandara, tri bataljona vojske, dva konjička odreda i jednu brdsku bateriju”

U novembru 1932. godine, u tekstu objavljenom u zvaničnom glasilu Komunističke partije Jugoslavije, sekretar CK KPJ Milan Gorkić je kritikovao komunističke vođe
iz Dalmacije jer se nisu pridružile ustašama tokom Velebitskog ustanka.

Tokom ustanka koji je propao jer su se ustanici razišli kućama, žandari su kod sela Jadovna ubili pripadnika ustaškog pokreta Stepana Devčića. U znak osvete ustaše
su po dolasku na vlast upravo na tom mestu formirali koncentracioni logor Jadovno. Za 132 dana postojanja, od 11. aprila do 21. avgusta 1941. godine tamo su na naj surovije načine likvidirane 40.123 osobe.

Da se vratimo na saradnju komunista i ustaša. Većina učesnika Velebitskog ustanka pobegla je u Zadar, koji je bio u sastavu Italije. Ipak, neki od ustanika su uhapšeni i osuđeni na višegodišnju robiju. To je bio slučaj sa jednim od pomoćnika Andrije Artukovića, Jurajem– Jucom Rukavinom. On je osuđen na smrtnu kaznu, koja je preinačena u kaznu doživotne robije. Tokom tamnovanja u Lepoglavi Rukavina se upoznao sa istaknutim komunistom, Milovanom Đilasom. To poznanstvo je kasnije omogućilo određene kontakte tokom rata, a Rukavini je žalbu za pomilovanje sastavio profesor Sima Marković, jedan od prvih sekretara KPJ.

Marko Lakić
Politika
Kliknite za proširenje...
Никита да прочита чланак више пута.
 
Jos o ''ljubavi'' komunista i ustasa

Напад на усташку свеучилишну чету августа 1941. у Загребу​

Дана 4. августа 1941. у центру Загреба, у Руњаниновој улици код Ботаничког врта група омладинских активиста КПХ и СКОЈ-а извела је напад бомбама и револверима на једну чету усташког свеучилишног батаљона.

Напад је изведен након десетодневних припрема, у непосредној организацији Покрајинског комитета СКОЈ-а. У том периоду провођена је партијска линија одлучног и тренутног преласка на бескомпромисну оружану борбу, а међу активистима КПХ и СКОЈ-а владало је убеђење да је могуће водити оружану борбу против режима НДХ и окупатора и у градовима.
У згради студентског дома у Руњаниновој улици након окупације и успостављања НДХ разместила се усташка „свеучилишна бојна“ (батаљон). Активисти су уочили да се сваког дана у исто време, у 11:45 пре подне, једна чета овог батаљона постројава испред зграде у непосредној близини ограде Ботаничког врта. Та чета би затим продужила парадним кораком према Хрватском народном казалишту и даље Франкопанском улицом у Горњи град, као смена страже пред Павелићевом резиденцијом и осталим министарствима и институцијама НДХ. На основу овог запажања разрађена је замисао напада.

У то време, секретар универзитетске организације био је Вицко Распор. Истовремено је био и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а. Заједно са Славком Комаром, Миланом Борошаком, Твртком и Драгом Сељаном и другим студентима-комунистима израдио је план напада. За вођу напада одредили су Славка Комара. Тада су Распор и Комар целокупни план изложили Влади Поповићу који се усагласио, па се могло приступити извршењу.[1]

За напад је одређена група од 12 омладинаца, коју су чинили студенти Славко Комар, Милан Борошак, Твртко Сељан, Драго Сељан и Љубо Марковић, раднички омладинци Анђелко Бериславић, Перо Рукавина и Иво Глухак, средњошколци Душан Видаковић и Крешо Ракић и још двојица омладинаца којима се не знају имена. У самом нападу бомбама и револверима учествовали су Комар, Твртко и Драго Сељан, Видаковић и Глухак. Остали су били распоређени на осигурања.[1] Према плану, шесторица су наоружана ручним бомбама и револверима, а остала шесторица само револверима. Након бацања бомби, планирано је да се на усташе отвори ватра из револвера. Акција је заказана за 4. август, а време од 26. јула до 3. августа искоришћено је за увежбавање и утврђивање детаља плана.
4. августа у 11:45, према утврђеном плану, четири омладинца из Ботаничког врта и двојица из Руњанинове улице бацили су бомбе на постројену усташку чету. Многе усташе попадале су по тргу. Међутим, тада је на нападаче отворена митраљеска ватра из стражарског митраљеског гнезда са зграде студентског дома, које нападачи претходно нису приметили. Услед тога, није било могуће извести други део плана и револверима напасти уздрмане усташе, већ се одмах морало почети са извлашењем утврђеним правцима.
Напад је изазвао велику узбуну и конфузију. У непосредној близини затекла се чета полувојничког фашистичког удружења „Хрватски радиша“, па ударна група није успела да спречи затварање врата Ботаничког врта, тако да су тројица чланова групе ухваћена на лицу места. Остали су се успели извући са места догађаја, пролазећи кроз многе напете сусрете и узбудљиве ситуације.
Усташка власт драстично је реаговала на овај напад. Већ 5. августа објављено је како су стрељана четворица нападача. „Осим тога су осуђени на смрт по сенату покретног пријеког суда као саучесници и интелектуални зачетници тог нападаја 98 Жидова и комуниста, те су стријељани."[2] Сутрадан, 6. августа, објављено је стрељање додатних "87 Жидова и комуниста“ као „даљи саучесници и интелектуални зачетници“ овог напада.[3] Овој акцији била је посвећена и емисија Радио-Москве. У тој емисији наводило се да је непријатељ за одмазду стрељао 305 људи.[1]

У својим саопштењима, усташка власт објавила је да је у нападу рањено 28 усташа, али се у неким изворима спомиње и већи број мртвих.[2] Према каснијем извештају Раде Кончара, смртно су страдала двојица усташа, а рањених је било осамнаест.[4]

Током прва два дана у руке усташа пало је 5 учесника у нападу и неколико сарадника. Од 12 учесника у нападу 4. августа 1941. само су Славко Комар и Драган Сељан дочекали ослобођење, док је осталих 10 погинуло у борби.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Напад_на_усташку_свеучилишну_чету_августа_1941._у_Загребу
Славко Комар описао је овај догађај у зборнику "Револуционарни омладински покрет у Загребу".[5]

​

 

Prilozi

  • Slavko_Komar.jpg
    Slavko_Komar.jpg
    73,4 KB · Pregleda: 4
АнаиванГорд:
Уххх, ако на тих 50 000 Загребчана додаш Далматинце, а неоспорно је да је Сплит био далеко више народно самосвестан од Загреба, па Хрватска би имала барем 70 000 бораца против Хитлера, не рачунајући Србе, који су узгред били у то време око 80 посто људства за борбу против Немаца. Кад све ово узмеш у обзир, или су Загреб и Сплит били 'српски' градови, или је Хрватска имала око пола милиона побуњеника. С толиким бројем, хајде, можда не би могли у Берлин да уђу, али у Беч, онако, без да се се заморе.
Kliknite za proširenje...
Gde su ti dokazi da za vreme Drugog svetskog rata nije opaljen jedna metak u Zagrebu, i da nije ubijen niko ?
 
Nikita Kulganov:
Jos o ''ljubavi'' komunista i ustasa

Напад на усташку свеучилишну чету августа 1941. у Загребу​

Дана 4. августа 1941. у центру Загреба, у Руњаниновој улици код Ботаничког врта група омладинских активиста КПХ и СКОЈ-а извела је напад бомбама и револверима на једну чету усташког свеучилишног батаљона.

Напад је изведен након десетодневних припрема, у непосредној организацији Покрајинског комитета СКОЈ-а. У том периоду провођена је партијска линија одлучног и тренутног преласка на бескомпромисну оружану борбу, а међу активистима КПХ и СКОЈ-а владало је убеђење да је могуће водити оружану борбу против режима НДХ и окупатора и у градовима.
У згради студентског дома у Руњаниновој улици након окупације и успостављања НДХ разместила се усташка „свеучилишна бојна“ (батаљон). Активисти су уочили да се сваког дана у исто време, у 11:45 пре подне, једна чета овог батаљона постројава испред зграде у непосредној близини ограде Ботаничког врта. Та чета би затим продужила парадним кораком према Хрватском народном казалишту и даље Франкопанском улицом у Горњи град, као смена страже пред Павелићевом резиденцијом и осталим министарствима и институцијама НДХ. На основу овог запажања разрађена је замисао напада.

У то време, секретар универзитетске организације био је Вицко Распор. Истовремено је био и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а. Заједно са Славком Комаром, Миланом Борошаком, Твртком и Драгом Сељаном и другим студентима-комунистима израдио је план напада. За вођу напада одредили су Славка Комара. Тада су Распор и Комар целокупни план изложили Влади Поповићу који се усагласио, па се могло приступити извршењу.[1]

За напад је одређена група од 12 омладинаца, коју су чинили студенти Славко Комар, Милан Борошак, Твртко Сељан, Драго Сељан и Љубо Марковић, раднички омладинци Анђелко Бериславић, Перо Рукавина и Иво Глухак, средњошколци Душан Видаковић и Крешо Ракић и још двојица омладинаца којима се не знају имена. У самом нападу бомбама и револверима учествовали су Комар, Твртко и Драго Сељан, Видаковић и Глухак. Остали су били распоређени на осигурања.[1] Према плану, шесторица су наоружана ручним бомбама и револверима, а остала шесторица само револверима. Након бацања бомби, планирано је да се на усташе отвори ватра из револвера. Акција је заказана за 4. август, а време од 26. јула до 3. августа искоришћено је за увежбавање и утврђивање детаља плана.
4. августа у 11:45, према утврђеном плану, четири омладинца из Ботаничког врта и двојица из Руњанинове улице бацили су бомбе на постројену усташку чету. Многе усташе попадале су по тргу. Међутим, тада је на нападаче отворена митраљеска ватра из стражарског митраљеског гнезда са зграде студентског дома, које нападачи претходно нису приметили. Услед тога, није било могуће извести други део плана и револверима напасти уздрмане усташе, већ се одмах морало почети са извлашењем утврђеним правцима.
Напад је изазвао велику узбуну и конфузију. У непосредној близини затекла се чета полувојничког фашистичког удружења „Хрватски радиша“, па ударна група није успела да спречи затварање врата Ботаничког врта, тако да су тројица чланова групе ухваћена на лицу места. Остали су се успели извући са места догађаја, пролазећи кроз многе напете сусрете и узбудљиве ситуације.
Усташка власт драстично је реаговала на овај напад. Већ 5. августа објављено је како су стрељана четворица нападача. „Осим тога су осуђени на смрт по сенату покретног пријеког суда као саучесници и интелектуални зачетници тог нападаја 98 Жидова и комуниста, те су стријељани."[2] Сутрадан, 6. августа, објављено је стрељање додатних "87 Жидова и комуниста“ као „даљи саучесници и интелектуални зачетници“ овог напада.[3] Овој акцији била је посвећена и емисија Радио-Москве. У тој емисији наводило се да је непријатељ за одмазду стрељао 305 људи.[1]

У својим саопштењима, усташка власт објавила је да је у нападу рањено 28 усташа, али се у неким изворима спомиње и већи број мртвих.[2] Према каснијем извештају Раде Кончара, смртно су страдала двојица усташа, а рањених је било осамнаест.[4]

Током прва два дана у руке усташа пало је 5 учесника у нападу и неколико сарадника. Од 12 учесника у нападу 4. августа 1941. само су Славко Комар и Драган Сељан дочекали ослобођење, док је осталих 10 погинуло у борби.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Напад_на_усташку_свеучилишну_чету_августа_1941._у_Загребу
Славко Комар описао је овај догађај у зборнику "Револуционарни омладински покрет у Загребу".
Kliknite za proširenje...
Никита да обрати пажњу на време на које се односи чланак, тако да не поставља комунистичке бајке са википедије и то за време пошто су нацисти већ напали СССР.
 
Лекизан:
Никита да обрати пажњу на време на које се односи чланак, тако да не поставља комунистичке бајке са википедије и то за време пошто су нацисти већ напали СССР.
Kliknite za proširenje...
Naslov clanka je

'' Kako su se voleli komunisti i ustaše''​

Kada su se to ''voleli'' komunisti i ustase ? To je falsifikat
Originalni izvori iz NDH su sada ''komunisticke bajke'' i to jos sa wikipedije.
Znaci nije ni zapaljen stadion u Maksimiru, nije posta odletela u vazdhuh, nisu ubijane ustase po Zagrebu.....
 
Комунистичке новине поздравављају усташки покрет и њихову идеологију уништења Срба:
1727679164158.jpeg


Споразум комуниста и усташа о заједничком деловању са циљем да униште све Србе:
1727679272997.jpeg


Партизани и усташе Црне Легије позирају пред заједничку битку против четника, јединих правих ослободиоца :


1727679010785.jpeg

Још фотографија комуниста и усташа:

1727679326130.jpeg


Све то је одлично документовано у овој књизи:

1727679399843.jpeg
 
Nikita Kulganov:
Naslov clanka je

'' Kako su se voleli komunisti i ustaše''​

Kada su se to ''voleli'' komunisti i ustase ? To je falsifikat
Originalni izvori iz NDH su sada ''komunisticke bajke'' i to jos sa wikipedije.
Znaci nije ni zapaljen stadion u Maksimiru, nije posta odletela u vazdhuh, nisu ubijane ustase po Zagrebu.....
Kliknite za proširenje...
А сад прочитај о чему се ради у њему па изнеси примедбу везано за то.
 
dulesrbenda:
Комунистичке новине поздравављају усташки покрет и њихову идеологију уништења Срба:
Pogledajte prilog 1618197

Споразум комуниста и усташа о заједничком деловању са циљем да униште све Србе:
Pogledajte prilog 1618198

Партизани и усташе Црне Легије позирају пред заједничку битку против четника, јединих правих ослободиоца :


Pogledajte prilog 1618195
Још фотографија комуниста и усташа:

Pogledajte prilog 1618199

Све то је одлично документовано у овој књизи:

Pogledajte prilog 1618201
Kliknite za proširenje...
I kako je kulminirala ta navodna saradnja? Ljudi su gledali kako da prežive pa su se snalazili na terenu. Juče sam gledao dokumentarac gde su nacisti i Sovjeti ramenjivali dobra po podrumima Staljingrada. Znači Sovjetska vojska je bila saradnik nacističke armije? Ne verujem da je baš tako.
 
dulesrbenda:
Споразум комуниста и усташа о заједничком деловању са циљем да униште све Србе:
Pogledajte prilog 1618198
Kliknite za proširenje...
Дуле, тај документ је фалсификат. И то прилично очигледан фалсификат, подвала са сврхом компромитовања грађе кроз коју имамо примјере и сарадње и блиских погелда комуниста и усташа. Између кпмуниста и усташког покрета љубави није било, међуттим ујединила их је борба против заједничког "непријатеља", великосрпског хегемонизма како су тада звали и заједнички циљ, уништење краљевине Југославије.
 
Meliot:
I kako je kulminirala ta navodna saradnja? Ljudi su gledali kako da prežive pa su se snalazili na terenu. Juče sam gledao dokumentarac gde su nacisti i Sovjeti ramenjivali dobra po podrumima Staljingrada. Znači Sovjetska vojska je bila saradnik nacističke armije? Ne verujem da je baš tako.
Kliknite za proširenje...
У Источној Босни на пример, усташе и партизани су заједно напали четнике Мајора Дангића, о чему сведоче немачки документи. Имаш о томе у књизи ,,Михајловић према немачким документима", где је објављен извештај Бадера,немачког команданта, о томе како партизани и усташе нападају на четнике.
 
Khal Drogo:
Дуле, тај документ је фалсификат. И то прилично очигледан фалсификат, подвала са сврхом компромитовања грађе кроз коју имамо примјере и сарадње и блиских погелда комуниста и усташа. Између кпмуниста и усташког покрета љубави није било, међуттим ујединила их је борба против заједничког "непријатеља", великосрпског хегемонизма како су тада звали и заједнички циљ, уништење краљевине Југославије.
Kliknite za proširenje...
Па то и пишем, они су хтели да сатру Србе и једни и други.
А ово није оригинални документ, већ препис истог.
Ко је доказао да је то фалсификат?
 
dulesrbenda:
У Источној Босни на пример, усташе и партизани су заједно напали четнике Мајора Дангића, о чему сведоче немачки документи. Имаш о томе у књизи ,,Михајловић према немачким документима", где је објављен извештај Бадера,немачког команданта, о томе како партизани и усташе нападају на четнике.
Kliknite za proširenje...
I pođimo od pretpostavke da je to tačno šta ti deluje uverljivije: da je to odluka na lokalu između malog broja ljudi ili je to bila strategija Tita i Vrhovnog štaba? Možda je taj četnik bio loš vojnik i ko zna šta je radio? Misliš da su partizani smeli da sarađuju nacistima, ustašama i fašistima kada im je jedina slamka spasa bila Sovjetski Savez? A oni sigurno na to ne bi gledali blagonaklono nego bi ih sve pobili na licu mesta kada bi za sve to saznali.
 
Meliot:
I pođimo od pretpostavke da je to tačno šta ti deluje uverljivije: da je to odluka na lokalu između malog broja ljudi ili je to bila strategija Tita i Vrhovnog štaba? Možda je taj četnik bio loš vojnik i ko zna šta je radio? Misliš da su partizani smeli da sarađuju nacistima, ustašama i fašistima kada im je jedina slamka spasa bila Sovjetski Savez? A oni sigurno na to ne bi gledali blagonaklono nego bi ih sve pobili na licu mesta kada bi za sve to saznali.
Kliknite za proširenje...
Тито је знао за ту сарадњу и прећутно је одобравао. Такође, имамо и италијанске извештаје о састанцима Тита и Павелићевог министра Рушиновића, које је пронашла и објавила Смиља Аврамов.

Циљ те сарадње је сламање кичме Србима јер су Срби били главна препрека бољпевизацији Балкана .

Додуше, СССР није одобравао ти политику, чак је био против Титове политике сукоба са четницима, али Тито није слушао.
 
Meliot:
I pođimo od pretpostavke da je to tačno šta ti deluje uverljivije: da je to odluka na lokalu između malog broja ljudi ili je to bila strategija Tita i Vrhovnog štaba? Možda je taj četnik bio loš vojnik i ko zna šta je radio? Misliš da su partizani smeli da sarađuju nacistima, ustašama i fašistima kada im je jedina slamka spasa bila Sovjetski Savez? A oni sigurno na to ne bi gledali blagonaklono nego bi ih sve pobili na licu mesta kada bi za sve to saznali.
Kliknite za proširenje...
А да не помињем сада овде мартовске преговоре, када Титова делегација у Загребу изјављује да признаје НДХ и да је спремна са Немцима и усташама да се бори против четника.
 
dulesrbenda:
А да не помињем сада овде мартовске преговоре, када Титова делегација у Загребу изјављује да признаје НДХ и да је спремна са Немцима и усташама да се бори против четника.
Kliknite za proširenje...
I kako je prošla NDH i ustaše sa njom posle oslobođenja Srbije? Čuo li si ti za blef i foliranje? "Ispoštovali" su partizani ustaše na kraju.
 
Meliot:
I kako je prošla NDH i ustaše sa njom posle oslobođenja Srbije? Čuo li si ti za blef i foliranje?
Kliknite za proširenje...
Хрватска уоште није кажњена за своје злочине. Док је Србија подељена на покрајине. Тито је сакатио Србе колико је год стигао, док су усташе масовно прелазиле у партизане.
Screenshot_2024-09-30-15-49-32-887_com.facebook.katana.jpg
 
dulesrbenda:
Хрватска уоште није кажњена за своје злочине. Док је Србија подељена на покрајине. Тито је сакатио Србе колико је год стигао, док су усташе масовно прелазиле у партизане.
Pogledajte prilog 1618385
Kliknite za proširenje...
Odakle znaš da je taj vojnik bio iz Vražije divizije? Kako je uspeo da se vrati iz pakla Staljingrada?
dulesrbenda:
Хрватска уоште није кажњена за своје злочине.
Kliknite za proširenje...
Prošetaj se do Blajburga još se tamo ustaše okupljaju da prežale svoje saborce.
 
Meliot:
Odakle znaš da je taj vojnik bio iz Vražije divizije? Kako je uspeo da se vrati iz pakla Staljingrada?
Kliknite za proširenje...
Ниси упознат? Па многи су се вратили. Најпознатији је Марко Месић, усташа и комадант те дивизије који се преобукао у партизанску униформу и постао ,,ослободилац".
Meliot:
Prošetaj se do Blajburga još se tamo ustaše okupljaju da prežale svoje saborce.
Kliknite za proširenje...
То су они који нису хтели да пређу. Сви који су хтели, прешли су без проблема.
Док су четнике стрељали на лицу места. Наравно, јер је главни циљ свега био сламање Срба!
 
dulesrbenda:
Ниси упознат? Па многи су се вратили. Најпознатији је Марко Месић, усташа и комадант те дивизије који се преобукао у партизанску униформу и постао ,,ослободилац"
Kliknite za proširenje...
Pa kako je neko mogao da zna gde su oni bili? Oni su sami prijavljivali gde su i šta radili? Logičnije mi je da su slagali i da im je to prošlo.
dulesrbenda:
То су они који нису хтели да пређу. Сви који су хтели, прешли су без проблема.
Док су четнике стрељали на лицу места. Наравно, јер је главни циљ свега био сламање Срба!
Kliknite za proširenje...
Četnici su imali šansu da pređu posle poziva kralja i mnogi su to pravo iskoristili. Nisu prešli oni koji su znali da su mnogo zabrljali i ostali su do kraja sa Dražom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

leki1
Да ли су Вук Караџић и Радован Караџић рођаци ?
2 3
Odgovora
57
Pregleda
1.346
leki1
leki1
Zagor92
Beograd su oslobađali Ukrajinci, ali ruska i srpska propaganda to skrivaju
Odgovora
8
Pregleda
368
leki1
leki1
M
Da li su Srbi nezahvalan narod?
5 6 7
Odgovora
159
Pregleda
2.121
ZabranjeniLegenda
ZabranjeniLegenda

Back
Top