Исподпросечно сам интелигентан. Људи воле да проналазе разлоге за своје неуспехе , али ретко ко нападне своје его. Признати себи да сте глупи је тежак ударац на човекову психу. Лепота је битна, али не игра толику улогу као интелигенција . Она је мотор човека која му и у периоду тешких искушења да идеју и излаз . Увек сам био права вредница. У основној школи сам био врло добар понекад одличан, већ у средњој добар врло добар мада сам понекад био недовољан на полугодишту(математика и енглески). На факсу сам пао годину, јер нисам имао довољно поена. Имао сам просек 8.3 (ресавска школа) . Кад одем код професора да ми нешто објасни, добијем негативну реакцију и мргођење, колега то се ради у основној школи. Други студенте више не могу да питам јер сам досадио и богу и народу . Без факса не би био прихваћен, пре свега од моје породице, па ми ово морање заиста иде на нерве. Да имам неке паре, купио би себи неко имање на селу и овце да могу да коначно будем најпаметнији у околини. Заиста завидим људима који морају само пар недеља да спремају испите. Ја морам за сваки да радим пар месеци и то се обично заврши неуспехом. Шта би ви радили на моме месту ?