tebi je bas tesko i bilo bi i meni.Imala sam jedno slicno iskustvo,samo sto sam ja otisla poptuno sama........prezivele sam neke izuzetno teske,teske trenutke imala mnogo probblema i shvatila sam da je jedini nacin da se oporavim i vratim u zivot(ali bukvalno bas tako!)da odem odavde iz Srbije.Pazi ja mnogo volim svoju zemlju,mnogo volim beograd,pripadam onoj vrsti ljudi koji se vezuju za ljude,mesta,za uspomene..........i bilo mi je tesko da odem negde gde ne poznajem nikoga.Ok,imala sam jednog druga u Nemackoj(tamo sam otisla)on i njegova zena su mi pomogli malo u pocetku,ali normalno nisam mogla da ih opterecujem da mene zabavljaju jer imaju svoje zivote.i u pocetku je bilo starsno.........poptuno sama,ne poznajem nikoga,jezik slabo znam,ok engleski govorim dobro,ali ******........i polako,radila sam upoznala neke ljude,ono imala sam bar sa kim da popricam,popijem kafu........ali bila sam uzasno usamljena,tuzna...........doduse ja sam tamo zivela oko godinu dana,nisam imala nameru da ostajem zivela sam za to da se vratim na moj Vozdovac.Veruj mi.........plakala sam po ceo dan.I kada sam posle skoro godinu dana resila da se vratim kuci(iako su me svi nagovarali da ostanem),bila sma preporodjena.To je sve sad ne bitno......ali moras da se pokrens da setas,da pocnes nesto da radis........jer drugacije ne ide..uci jezik ako ne znas........sta da ti kazem,ja sam otisla jer sam morala ,jer nisam mogla da disem ovde vise,ali ako ostanes tu,moraces da se prilagodis...........ja sam ipak znala da cu se vratiti kad tad.Ako imas mogucnosti dodji u Bg,bar na kratko.A njemu pripreti da ces otici,ako nastavi tako.......
