Kako se postaviti prema srpskim radikalima u Hrvatskoj?

Cro_čvarak

Iskusan
Poruka
6.835
U dva navrata sam pisa o mom prijatelju koji želi postati Srbinom. Ja sam ga aktivno podržavao u tome isključivo iz razloga što sam smatra da će se tako bolje osjećati, neće biti više depresivan i sl. Čak sam mu i odabrao i novo ime, Živadin. On je bio za Blagoje pošto je iz nekog razloga oduševljen nekadašnjim generalom Blagojem Adžićem, ali sam mu objasnio da on baš i ne uživa neki ugled medju Srbima. Sad kad je Srbin postao je pravo ćudljiv i počeli smo se prepirati oko nekih stvari. Najžešće smo se pokarali oko Rudolfa Perišina za kojeg on tvrdi da je izdajica i da su ga imali pravo ubiti. Ja sam se tome žestoko suprostavio s tvrdnjom da je Perešinu morao biti priznat status ratnog zarobljenika i da nije izdajica jer se Jugoslavija raspala pa ne možeš izdati ono što ne postoji. Sukobili smo se i na nizu povijesnih tema.

Ali najviše me zabrinjavaju neke njegove najave u svezi njegovog budućeg djelovanja. Tako veli da ne može više gledati spomenik Franji Tuđmanu i da mora nešto poduzeti, doduše to se toliko i ne čudim, ako ništa drugo Tuđman baš i nije bio oku ugodan prizor(a ni uhu). Zabrinjavajuće je to što kaže da mu je lakše nabaviti eksploziv nego cijanid( u vezi samoubojstva). Btw rečeno oduševio se javnim Praljkovim samoubojstvom cijanidom. Kaže da mu je lakše nabaviti eksploziv ali ne želi da njegova smrt bude uzaludna, tj želi upropastiti i sljedeću turističku sezonu terorističkim činom u kojem bi izgubio život.

Kako ja kao hrvatski domoljub sad da se postavim prema prijatelju?
 
Рекни ти том твом Живадину у покушају да се Србин не постаје, већ се Србин рађа.

Живадин евентуално може да затражи српско држављанство што га чини грађанином Републике Србије, али не и Србином.

Такође, може и да постане православни верник, само пре него се прекрсти, треба да оде до Јасеновца и тамо се извини за оно што су му преци којих се одриче чинили, чисто да би био сигуран и искрен у својим намерама.
 
U dva navrata sam pisa o mom prijatelju koji želi postati Srbinom. Ja sam ga aktivno podržavao u tome isključivo iz razloga što sam smatra da će se tako bolje osjećati, neće biti više depresivan i sl. Čak sam mu i odabrao i novo ime, Živadin. On je bio za Blagoje pošto je iz nekog razloga oduševljen nekadašnjim generalom Blagojem Adžićem, ali sam mu objasnio da on baš i ne uživa neki ugled medju Srbima. Sad kad je Srbin postao je pravo ćudljiv i počeli smo se prepirati oko nekih stvari. Najžešće smo se pokarali oko Rudolfa Perišina za kojeg on tvrdi da je izdajica i da su ga imali pravo ubiti. Ja sam se tome žestoko suprostavio s tvrdnjom da je Perešinu morao biti priznat status ratnog zarobljenika i da nije izdajica jer se Jugoslavija raspala pa ne možeš izdati ono što ne postoji. Sukobili smo se i na nizu povijesnih tema.

Ali najviše me zabrinjavaju neke njegove najave u svezi njegovog budućeg djelovanja. Tako veli da ne može više gledati spomenik Franji Tuđmanu i da mora nešto poduzeti, doduše to se toliko i ne čudim, ako ništa drugo Tuđman baš i nije bio oku ugodan prizor(a ni uhu). Zabrinjavajuće je to što kaže da mu je lakše nabaviti eksploziv nego cijanid( u vezi samoubojstva). Btw rečeno oduševio se javnim Praljkovim samoubojstvom cijanidom. Kaže da mu je lakše nabaviti eksploziv ali ne želi da njegova smrt bude uzaludna, tj želi upropastiti i sljedeću turističku sezonu terorističkim činom u kojem bi izgubio život.

Kako ja kao hrvatski domoljub sad da se postavim prema prijatelju?

Hahaaa, care baš si maštovit. :rotf:
 
U dva navrata sam pisa o mom prijatelju koji želi postati Srbinom. Ja sam ga aktivno podržavao u tome isključivo iz razloga što sam smatra da će se tako bolje osjećati, neće biti više depresivan i sl. Čak sam mu i odabrao i novo ime, Živadin. On je bio za Blagoje pošto je iz nekog razloga oduševljen nekadašnjim generalom Blagojem Adžićem, ali sam mu objasnio da on baš i ne uživa neki ugled medju Srbima. Sad kad je Srbin postao je pravo ćudljiv i počeli smo se prepirati oko nekih stvari. Najžešće smo se pokarali oko Rudolfa Perišina za kojeg on tvrdi da je izdajica i da su ga imali pravo ubiti. Ja sam se tome žestoko suprostavio s tvrdnjom da je Perešinu morao biti priznat status ratnog zarobljenika i da nije izdajica jer se Jugoslavija raspala pa ne možeš izdati ono što ne postoji. Sukobili smo se i na nizu povijesnih tema.

Ali najviše me zabrinjavaju neke njegove najave u svezi njegovog budućeg djelovanja. Tako veli da ne može više gledati spomenik Franji Tuđmanu i da mora nešto poduzeti, doduše to se toliko i ne čudim, ako ništa drugo Tuđman baš i nije bio oku ugodan prizor(a ni uhu). Zabrinjavajuće je to što kaže da mu je lakše nabaviti eksploziv nego cijanid( u vezi samoubojstva). Btw rečeno oduševio se javnim Praljkovim samoubojstvom cijanidom. Kaže da mu je lakše nabaviti eksploziv ali ne želi da njegova smrt bude uzaludna, tj želi upropastiti i sljedeću turističku sezonu terorističkim činom u kojem bi izgubio život.

Kako ja kao hrvatski domoljub sad da se postavim prema prijatelju?

Eto sledi primer Praljka.
 

Back
Top