Osećam se dobro, Bogu hvala!
Kad bih se osećala ostvareno, život bi izgubio smisao, a kada bih se osećala neostvareno, ne bih istovremeno mogla biti dobro.
To znači da ništa još ne vidim kao definitivno u svom životu, ali sam generalno zadovoljna trenutnim stanjem.
Ne znam kako me ljudi vide, ne znam za šta me smatraju, mada se ni sama ne bavim nepozvana njima, a ni pozvana nešto ne mislim da sam mnogo merodavna da procenjujem.
Što se tiče zrelosti... imam utisak da su neke godine protrčale pored mene, da nisam proživela svaku koja mi se računa godinom rođenja.
U razgovorima sa mlađim sestrama, i mlađim ljudima uopšte, uviđam i znam da sam starija, ali... već rekoh, ne stojim sa brojevima najbolje, i čini mi se da mi je makar pet godina nepravedno natovareno.
Ljudi moje generacije mi takođe izgledaju mlađe nego što jesu, uglavnom, tako da je možda to do godine proizvodnje da polako starimo, a možda je i do osiromašenog uranijuma!
Zameram sebi ponekad prazne hodove, nedostatak ambicije, mnogo "ošišanih muva", što bi moj deda rekao svojevremeno kad bi me video da sam dokona: "Šišaš muve, a?" (Druga verzija onog: "Hvataš zjala!"), ali... to je i do strpljenja, sanjarenja, angažovanja na učenju, duhovnom nekom uzrastanju, ma i ljubavi prema životu u kom ima vremena, ima vremena za sve;
Nije uvek to bilo samo puko dokoniranje... ili bar tako volim da mislim.
A vi, kako 'te?
