Fizicki invaliditet se najcesce reflektuje onoliko kolika mu je tezina, stepen, oblik. Manji se reflektuje manje, srednji srednje, veci vise. Ali, reflektuje se. Kao sto rekoh, znam to iz licnog, zivotnog isksutva, s obzirom da to stanje imam od rodjenja Ipak, pozitivna strana je u tome sto postoji mogucnost vezbanja, konstante fizicke rehabilitacije(naravno onoliko koliko dopusta, vrsta i stepen invalidnosti) pa se ogranicenja mogu umanjiti, odnosno njihova refleksija se moze umanjiti. Ali, da, odricanja postoje, vise manje. U nacelu, fizicki invaliditet ne ugrozava neciji fizicki integritet ili zdravlje(mislim na osobe koje zive sa fizicki hendikepiranim osobama) i sa necijim fizickim invaliditetom moguce je cak i solidno(koliko god vam to mozda cudno zvucalo) ziveti u zajednici(porodicnoj, ljubavnoj, bracnoj), naravno pod uslovom da se odredjena odricanja i ogranicenja ne dozive kao atak na integritet, ili kao prevelik problem. Ali i kod ljudi sa fizickim problemima mogu se javiti i javljaju se ponekad i psihicki problemi, usled usamljenosti, zivotnih ogranicenja, nezadovoljstava, ogorcenosti, zatim uskracenosti za priliku da se ostvare(posebno ljubavno, seksualno). I tada to postaje odnosno moze postati vec dvostruki problem. Al, ok to je neka druga tema, iako ima neke veze.
Sto se tice psihickih problema oboljenja samih po sebi, ne znam mozda ce vam zvucati cudno ovo sto cu napisati... moje misljnje je sasvim laicko. Misljenja sam da je i sa njima sa psihickim oboljenjima moguce ziveti ako se pristupa adekvatnoj i konstantnoj terapiji. I uz podrsku, paznju, razumevanje, ljubav. Kao deo zivotnog ali i terapijskog procesa(jer odbacivanje, izopstavanje, osuda cesto dovodi do pogorsanja stanja). Naravno, tamo gde je terapija moguca. I gde slucaj nije krajnje ekstreman, terapijski benznadezan.
Ne znam sta bih vam rekao, sta je resenje. Kao sto rekoh, uvek sam najpre za to da se utvrdi da li je zaista rec o psihickom poremecaju ili prosto o ljudskim bubicama i karakteru, ili mozda o neslaganju u odnosima, nerazumevanju..itd. Iz svih onih stavki koje ste naveli, vecina toga ipak ukazuje da je rec ipak o nekoj psihozi. Ukazuje na zdravstveni problem. Neke od navedenih stavki posebno alarmiraju na preduzimanje mera radi zastiti zivotnog integriteta(ako vam neko preti klanjem ili kiselinom npr). Ne znam, nisam psiholg, a i kao sto rekoh psihologiju kao naucnu disciplinu ne tretiram bas zdravo za gotovo. Ne znam sta bih vam mogao vise reci. Cekati da vreme pojede u takvoj situaciji mislim da nije mudro. Mozda ipak nekako privoleti ili naterati tu osobu na strucnu pomoc. Ne znam. Pomenuli ste da je mozda rec o manicnoj depresiji. Ne znam, iz onoga sto paushalno 'znam'(sa interneta) o tome, nekako nisam siguran. Inace, licno poznajem samo jednu osobu(prijateljica) sa takvom dijagnozom i iz onoga sto mi je poznato(doduse ta osoba koju ja poznajem uzima redovno lekove, tako da se drzi pod kontrolom pa se slabije i manifestuje) nekako se ne uklapa bas, u stavke koje ste pomenuli.
