Jedno je milostinja, jer to udeljujem svaki dan i ne očekujem zahvalnost. Udeliti potrebitima ne traži zahvalnost inače kakvi smo ljudi.
Ako cinis dobro da bi dobila bilo kakvu vrstu nagrade, makar to bila i zahvalnost, ponasas se kao prosjak i sam akt tvog cinjenja nije od srca, vec iz licnih pobuda.
to jeste, ali ipak boli nezahvalnost..
Naravno. To se mora "vezbati" kako bi bili iznad takvih trivijalnosti. Ako ti smeta, prestanes komunikaciju
Slažem se, ali znam dosta njih koji su npr. pozajmili pare i kada su im tražili , te osobe su bile uvređene..
Mora se jasno naglasiti sta je zajam. Da ne bude posle zablude.
Mislim da im je naglašeno..
Tesko je coveku uciniti nesebicno delo. Skoro pa nemoguce.
Ne treba mi hvala,ali kada prodje pored mene,pa me ignorise,nije svejedno.Samo je potrebno da se javi i nista vise.
Problem je sto ljudi ne zele iskreno zajednistvo i uzajamno postovanje, vec novac i svaki moguci oblik razvrata (ljudi su postali sredstva, a novac cilj). Ne vidim nikakav problem u autoru teme. Ono sto ja vidim kao problem je sto ljudi nemaju dusu. Ako vec neko zna kako je tesko ziveti pod pritiskom danasnjice, zasto konstruktivno ne pristupimo tom problemu i gledamo jedni druge kao duse vredne postovanja? Nije poenta da se svi kao bahati bolesnici sjate na nekog iskrenog dobricu, pa taj dobrica na kraju kao znak "zahvalnosti" dobija titulu "naivna budala". Nema smisla da jedan bude "junacina, humanista, ovo ono" jer je to napumpavanje ega, a ne humanost, a drugi da bude veciti jadnik koji ne moze bez ovog prvog. Pa i tog "jadnika" bi trebalo da bude stid da tek tako prihvata tudju pomoc znajuci da nije pod tudjom kozom. Oba polarizovana slucaja su bolesna.
Nisu u pravu.Od hvala nemas nista ali makar neki vid zahvalnosti
