Ovo je poptuno tačno. Pre neko veče, vraćam se ja sa predavanja, na slaviji uđe u tramvaj jedna žena, nije bila stara, ne mogoh da ocenim jer je beskućnica, prljava i zapuštena, a slabašna. Imala je protezu umesto jedne ruke i prilično se otežano kretala, rekla bih da joj je jedna cela strana tela bila oduzeta, možda je preživela moždani udar nekad, ko zna...nije mogla sama da uđe u tramvaj, pa je vozač izašao iz kabine i pomogao joj...nosila je jednu štaku i kesu...Izašla je negde kod Takovske, međutim kako je otžano hodala kad je izlazila spotakla se i pala pod tramvaj...Tramvaj još nije krenuo, a ona je pokušala nekako da se pomeri, bilo joj je teško i bila je u panici, prestravljena, jer da je krenuo prešao bi ili preko njene noge ili preko nje... I gledala je u nas putnike, NIKO se nekoliko trenutaka nije pomerao i u jednom momentu je čovek koji je stajao otrčao do vozačai rekao da ne kreće da je neko pod šinama...i par ljudi je izašlo napolje da joj pomogne...ali kada sam se okrenula, videla sam da je tramvaj pun...bilo je ljudi koji su videli šta se dešava od početka, kada je pala, ali niko nije reagovao sve dok tramvaj nije skoro krenuo... Možda je malo offtopic ali žao mi je svih tih ljudi sa ulice, i te kako ima onih koji žive od danas do sutra i ne znaju hoće li dočekati sutrašnji dan, bez obzira što je nesrećni Đilas svojevremeno ubeđivao u postojanje uslova za život ove kategorije ljudi (u smislu narodnih kuhinja i prihvatilišta), ali isto tako ne znam šta se dešava sa ljudima i kad smo postali takvi da okrećemo glave od onih kojima je potrebna samo mala pomoć...
