Kako prevazići strah od zubara?

[Nina]

Dentalna fobija nije stid ili blaga neprijatnost koja se javi u čekaonici, niti iznenadna panika pred ordinacijom. To je emocionalna i telesna memorija prošlih iskustava, pojačana maštom, osećajem srama, pogrešnim uverenjima i godinama izbegavanja odlaska kod zubara.

Najčešći uzroci su:

Negativno iskustvo iz detinjstva (npr. bolan tretman bez objašnjenja).
Izlaganje strahu kroz druge– npr. roditelj koji pokazuje strah ili prezir prema zubarima.
Zanemarivanje i izbegavanje odlaska kod zubara– što duže se izbegava odlazak, to veća postaje fobija. Izbegavanje je najbolja hrana za svaku vrstu fobija.
Gubitak kontrole i poniženje– osećaj da je neko „vladao našim telom“ bez našeg pristanka.
Stid zbog ružnog izgleda zuba, lošeg zadaha, ili opšte zapuštenosti usta i zuba.

Strah se ne pojavljuje naglo on se gradi postepeno, kao kula od karata. Svaki negativni doživljaj doda još jedan sprat.
Vremenom, strah nije više samo racionalni odgovor na bol već postaje životni obrazac

 

[Nina]

Psihoanalitička osnova straha od odlaska kod zubara

U psihoanalizi, strah od zubara se često tumači kao projekcija potisnutih emocija. Usta su simbol:
ranjivosti (ne možeš govoriti dok ti je nešto u ustima),
kontrole (ne možeš pobediti bol ako si bespomoćan) i
srama (zubi kao dokaz „nebrige“, „slabosti“, „propadanja”).

Kod nekih pacijenata, zubar postaje nesvesna figura autoriteta:
roditelj koji kažnjava,
partner koji sudi,
društvo koje procenjuje.

Strah koji je nastajao godinama, sloj po sloj, često još od detinjstva, ne može nestati u jednom danu. Baš kao što se rana na srcu ne leči tako što je ignorišemo, tako se ni duboka fobija ne prevazilazi bez procesa. Prevazilaženje straha od zubara je dugoročan proces. Važno je da znamo šta ga usporava, šta ga ubrzava, kako izgleda njegovo razlaganje kroz vreme i zašto je važno imati strpljenja, kontinuitet i podršku.

 

[VranV]

Otići njemu i prevazići strah

 

[Možebitialinemoradaznači]

Nikako. Plašio sam se, plašim se i uvek ću se plašiti.

 

[2ličan]

Kako prevazići strah od zubara?

Možda je rješenje jednostavno... umjesto zubara..odabrati..zubarku

 

[Stojkov Menidjer]

Psihoanalitička osnova straha od odlaska kod zubara

U psihoanalizi, strah od zubara se često tumači kao projekcija potisnutih emocija. Usta su simbol:
ranjivosti (ne možeš govoriti dok ti je nešto u ustima),
kontrole (ne možeš pobediti bol ako si bespomoćan) i
srama (zubi kao dokaz „nebrige“, „slabosti“, „propadanja”).

Kod nekih pacijenata, zubar postaje nesvesna figura autoriteta:
roditelj koji kažnjava,
partner koji sudi,
društvo koje procenjuje.

Strah koji je nastajao godinama, sloj po sloj, često još od detinjstva, ne može nestati u jednom danu. Baš kao što se rana na srcu ne leči tako što je ignorišemo, tako se ni duboka fobija ne prevazilazi bez procesa. Prevazilaženje straha od zubara je dugoročan proces. Važno je da znamo šta ga usporava, šta ga ubrzava, kako izgleda njegovo razlaganje kroz vreme i zašto je važno imati strpljenja, kontinuitet i podršku.

Ma suoer je taj strah čuda čini i pozitivno i negativno zavisi kako se upotrebi.

Nego ja to drugačije gledam: jel BOLI? Boli...
Da idložim odlazak do sutra pa da boli još 24h ili da odem idmah i izguram udarnih 24 sekunde (koje traju ko večnost)?

E onda mi 24 sekunde milije nego 24 sata
Nekad moramo i da istrpimo jer kad prodje bol e onda možemo o strahu.

 

[Skafander]

Skoro da je nemoguće da se ne plašim i ako znam da je iracionalno, teška trauma iz detinjstva. Pre bih umro. Nego jedino što može da pomogne je da fizički bol zuba bude jači od straha. Ili totalna anestezija. Haha Ja, bre, nisam imao anesteziju ni prilikom vađenja a kamoli popravljanja. Užas. Strahota, katastrofa. Hehe

 

[Džudi S]

Plašila sam se odlaska kod zubara, zbog neprijatnog iskustva iz školske, zubarske ambulante.

Posle dosta godina otišla sam kod jednog zubara koji je izlečio moj strah. Imala sam dve operacije zuba kod njega.

Izlečio me je muzikom. Rekao mi je da se opustim, uključio neki CD sa starogradskom muzikom. Počeo je da peva uz muziku. Sa osmehom sam izašla iz njegove ordinacije.

Isto je bilo i kada sam izašla posle druge operacije. Sa osmehom, dobro raspoložena.

Od tada, kada idem kod zubara, obavezno zamolim da pusti neku muziku. I sve je u redu. Više se ne plašim odlaska kod zubara.

Tako sam, uz muziku prevazišla strah od zubara.

 

[Redmond]

Prevazići strah od igle i tražiti anesteziju

 

[king kong]

ići kod zubara kad te zub pakleno boli i rešen problem sa strahom,
čim se primiri onda počinje frka pa oklevaš da odeš

 

[prsho]

Napisati cu opet neka brise opet otici cu kod zubarke jer je dobra cura da je obidjem

 

[Bodulica]

Skoro da je nemoguće da se ne plašim i ako znam da je iracionalno, teška trauma iz detinjstva. Pre bih umro. Nego jedino što može da pomogne je da fizički bol zuba bude jači od straha. Ili totalna anestezija. Haha Ja, bre, nisam imao anesteziju ni prilikom vađenja a kamoli popravljanja. Užas. Strahota, katastrofa. Hehe

Imala sam osjećaj da to tebi nije problem.
Moraćemo malo da prodiskutujemo o tvom egu.

 

[Skafander]

Imala sam osjećaj da to tebi nije problem.
Moraćemo malo da prodiskutujemo o tvom egu.

Ma više je fantomski strah nego stvarno, plašim se dok ne odem, hehe. Kao trip neki. Mada imam jedan umnjak koji je kao polomljen pa reaguje na svaki UH ili glukozu, onda perem zube svaki čas, kad jedem nešto, onda pomoću njega spašavam druge zube pranjem. Jer ne bi prao 5 puta nego možda 2. Nosim četkicu i pastu sa sobom. Hehe. Što ego? 'oćeš privatno ili javno? Hehe ili će Džudi da nam presudi. Više ne smem ništa da pišem na njenom terenu. Sve briše. Mnogo je stroga.

 

[Metronomy]

Nikako, zubara se treba plašiti, jer uništavaju zube, a ne znaju da ih održavaju dok su zdravi....pri čemu svesno stvaraju bol, da dignu sebi ego i rejting...tačnije, svesno izlažu pacijente bolovima, a ne održavaju i ne leče zube....
Zubarke su najgore...