Nisam imao periode depresije, ali sam imao periode lošeg života gde nisam bio baš srećan.
Suštinski, moj lični utisak je da je depresija stanje koje čovek primeti, a onda shvati to i prihvati to kao svoje stanje.
Moja preporuka je da svako ko je u tom stadijumu proba da shvati to kao samo trenutno stanje i fazu i da shvate ljudi da to nije nešto što oni moraju da žive, nisu osuđeni na robiju od 20 godina pa moraju da sede tu, hteli ili ne.
Ako ti se ne sviđa posao, promeniš posao, ako ti neki od prijatelja ne prija, prosto prestaneš da se viđaš sa tom osobom, promeniš partnera ako ti je to izvor lošeg raspoloženja. Pri čemu odlično shvatam da ništa u tom stanju nije lako, čak ni izaći iz kuće, ali mislim da ljudi moraju da shvate da za sebe i svoj život moraš da se boriš, neće ti niko doći u stan i reći "znam da ovde ima neko kome je loše, hajde da ti pomognem". Naći neki hobi takođe pomaže... Prosto nađeš nešto u čemu se osećaš dobro dok radiš to, odvojiš u nedelji bar dva dana za to.
Stanje je, na primer, cerebralna paraliza sa kojom može i mora da se živi.
Depresija nije stanje već poremećaj raspoloženja i mora da se leči. Nikako ne sme da se prihvati kao stanje..Prihvatanjem depresije kao stanja oni koji imaju depresiju ne čine ništa da im bude bolje.
" Želim da mi bude bolje" je prvi i verovatno najvažniji korak u lečenju depresije.
najbolji lijek je za depresiju je izlaganje suncu, rekreiranje poput trčanja ili biciliranja, rad u vrtu, ili neki rad s rukama u kojem vidiš rezultat, poput rezbarenja ili popravka nečega. Naravno tu je i socijalna komponenta, treba imati neki dodir s ostalim ljudima, sad je to malo delikatno ali i to ide u kompletu s gore nabrojanim. Danas se često ističe pojam "Kliničke depresije", ja sam uvjeren da je to velika zmišljotina s ciljem a nas zatuču tabletama. Doduše depresija mjenja mozak, ali depresija je izbila radi nekakvih događaja a ne radi toga jer smo se rodili s nekakvim depresivnim mozgom. Namjerno mješanje uzroka i posljedice.
Slažem se sa boldovanom rečenicom. Ali, oni koji leže u mraku i potpuno su bezvoljni ovaj savet ne mogu da prihvate. Tek kad toj nekoj osobi X koja leži u zamračenoj sobi, bude bolje, može da počne da se bavi hobijem, ali korak po korak...
Klinička depresija postoji kao što postoje sezonska depresija ili postporođajna depresija. Lekovi moraju da se piju i potrebna je psihoterapija, posebno u kliničkoj depresiji.
Depresija ne nastaje samo zbog nekih događaja. Osobe sa CP i oni koji imaju multiplesklerozu najćešće dolaze kod psihijatra, po rečima moje psih.
CP je stanje ali osobe sa tom dijagnozom uglavnom su osobe sa invaliditetom. I oni koji imaju MS tokom vremena, pre ili kasnije, postaju invalidi..
Teško je prihvatiti da imaš neka ograničenja koja drugi nemaju. Osobe sa MS teže to prihvataju.
Ovo je bilo jako teško sprovesti u delo.
Meni je više prijalo da budem sama. Mogla sam jasnije da razmišljam, radim nešto šta mi je u tom trenutku prijalo, šetam...
Ne volim intezivnu komunikaciju sa ljudima.
Par odabranih mi je sasvim dovoljno.
Ja sam intezivno komunicirala sa ljudima dok sam radila i dok sam se aktivno bavila politikom na lokalu.
Glava mi je bila prepuna informacija, imala sam rokove u kojima sam morala da završim posao... i sada više ne volim tu intezivnu komunikaciju sa ljudima.
Ne volim ni da pričam telefonom, jer sam u tom hiperaktivnom razdoblju života stalno pričala..
I ja radim šta mi prija..u to spada na prvom mestu čitanje i ovaj forum...i gledanje po neke serije.
