Kaко православље гледа на честитање празника инославнима?

[Fiamma]

Као што и наслов каже: Како наша вјера тумачи честитање вјерских празника римокатолицима, муслиманима, Јеврејима...?
Је ли то гријех или се тако нечему у православљу не придаје значај?

Док је став ислама према честитању празника православцима (као и другима) јасан и може се прочитати на много интернет-сајтова, о ставу наше цркве по овом питању нисам упозната... Ни гуглање није помогло...

Ако вам је неки свештеник рекао, или имате неки текст гдје се о овоме говори, изволите... Подијелите своја сазнања са нама...

 

[Meklaud]

Ne znaju nasi bre nista.Crkveni strucnjaci.Zato i nema stava.Nije zasedao crkveni stab

 

[.Gogilli.]

islam propoveda da ne treba cestitati verske praznike vernicima druge vere
medjutim isto tako mnogi ipak vernici islamske veroispovesti cestitaju praznike vernicima druge vere
meni mnogi muslimani cestitaju i Bozic i Uskrs i slavu kao i ja njima njihove verske praznike i uopste me ne zanima stav crkve po tom pitanju

 

[TigarRr]

Apsolutno, mada ni crkva ne ulazi u to i to pitanje stavlja na nivo licnog izbora...

 

[RIA77]

Као што и наслов каже: Како наша вјера тумачи честитање вјерских празника римокатолицима, муслиманима, Јеврејима...?
Је ли то гријех или се тако нечему у православљу не придаје значај?

Док је став ислама према честитању празника православцима (као и другима) јасан и може се прочитати на много интернет-сајтова, о ставу наше цркве по овом питању нисам упозната... Ни гуглање није помогло...

Ако вам је неки свештеник рекао, или имате неки текст гдје се о овоме говори, изволите... Подијелите своја сазнања са нама...

Патријарх Павле је увек када је говорио са припадницима исламске вероисповести говорио како и једни и други имају веру у једног Бога и сл. Истицао је заједничко, а не тражио разлике.
Ево нешто званично о односу ислама уопште и православних.
http://ww1.antiochian.org/node/17594
Стога, и на интернету ће се срести на пример свештеник на сахрани неког муслимана, или обрнуто. Било је скоро када су звона цркве звонила у знак смрти човека који је био муслиман.
Тако да је примарно и централно да једни другима будемо пре свега добре комшије, али што да не и пријатељи. Ако већ не пријатељи, онда барем добре комшије.

 

[difrent from others...]

Док је став ислама према честитању празника православцима (као и другима) јасан и може се прочитати на много интернет-сајтова, о ставу наше цркве по овом питању нисам упозната... Ни гуглање није помогло...

stav nase crkve

 

[TigarRr]

Nisam ljubitelj Muhamedanstva, naprotiv, ali kao Hriscanin gledam na svakog coveka kao brata, a evo kako je to lepo o. Gojko rekao jednom prilikom:

Podgorica - Obraćanja govornika na litiji u Pljevljima prestala su nakratko kad se sa Husein-pašine džamije oglasila molitva. Nakon što odslušali molitvu, okupljenima se obratio rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović koji je kazao da se upravo čuo „glas rođenog brata”.

„Ovaj glas koji ste sada upravo čuli, to je glas jednoga brata. A naš glas ovde jeste glas drugoga brata. Rođenog brata. Kada ovo kažem ne preuveličavam. Prenosim ono biblijsko pamćenje. Od dva Avramova sina, Ismaila i Isaka, potiču dve biblijske tradicije, dva ispovedanja”, istakao je Perović.

On je dodao da od Ismaila potiču Arapi, a preko njih Muhamedovi sledbenici - muslimani, a od Isaka potiču judeo-hrišćani.



„I te dve povorke, ta dva rođena brata i njihovih duhovnih i fizičkih potomaka, stigle su i ovde do Crne Gore, i do Pljevalja. Malopre ste čuli glas Ismailov, a sada mi ovde prenosimo glas Isakov. I eto, mi smo do danas, ostali dva brata. Dva brata koja se na različiti način mole i obraćaju Bogu”, rekao je Perović.

Citirajući pokojnog patrijarha Pavla, Perović je rekao da je on govorio da su ljudi, poput ptica u šumi, koje, svaka svojim glasom, različitim glasom, pevaju svoju pesmu Bogu.

„ I mi ovde danas, boreći se protiv ovoga zakona, protiv ove nepravde, borimo se i za naša verska prava, kao i za prava braće muslimana. Jer, ovaj zakon podednako ugrožava i naša i njihova verska prava”, poručio je sinoć Perović, javlja podgorički portal Analitika a prenosi Tanjug.

 

[RIA77]

„Poznato je da je u Dečane, ispod ćivota Svetoga Stefana Dečanskog, zarad svojih nevolja dolazilo mnogo Šiptara. Desio sam se jednom u porti manastira i čuo razgovor, kada je iz crkve izlazio Šiptar sa majkom, ženom i bolesnim detetom. Jedan mladić, doseljenik iz Crne Gore, koji se tu zatekao, upita nesrećnog oca: ‘Šta ti ovde tražiš od našeg sveca?’ – ‘Ja nisam došao ni vašem ni našem svecu’ – odgovori Šiptar – ‘već svecu Božjem. A kad je Božji, onda je on i vaš i naš. Jer, da svetac misli ono što mislimo ja i ti, ne bi mu dolazili ni ja, ali ni ti.’ Crnogorac ućuta, a Šiptar mi priđe da traži blagoslov za dete.“
Patrijarh srpski Pavle - Bez osuda, otvoreno, očinski [sećanja i razmišljanja]

 

[Jasna]

Као што и наслов каже: Како наша вјера тумачи честитање вјерских празника римокатолицима, муслиманима, Јеврејима...?
Је ли то гријех или се тако нечему у православљу не придаје значај?

Док је став ислама према честитању празника православцима (као и другима) јасан и може се прочитати на много интернет-сајтова, о ставу наше цркве по овом питању нисам упозната... Ни гуглање није помогло...

Ако вам је неки свештеник рекао, или имате неки текст гдје се о овоме говори, изволите... Подијелите своја сазнања са нама...

Da je greh o tome bi se na sva zvona zvonilo.
Čim ti ni guglanje nije pomoglo, opusti se i uživaj.

 

[Kerkyra]

Као што и наслов каже: Како наша вјера тумачи честитање вјерских празника римокатолицима, муслиманима, Јеврејима...?
Је ли то гријех или се тако нечему у православљу не придаје значај?

Док је став ислама према честитању празника православцима (као и другима) јасан и може се прочитати на много интернет-сајтова, о ставу наше цркве по овом питању нисам упозната... Ни гуглање није помогло...

Ако вам је неки свештеник рекао, или имате неки текст гдје се о овоме говори, изволите... Подијелите своја сазнања са нама...

Ne cestitam, jer nema inoslavnih oko mene.

Ali da ima, cestitala bih samo ne posebno, nego onako, ako se vidimo tog ili tih dana.

Moj stav je da razlicite tradicionalne vere treba da se postuju i zive jedne pored drugih, a ne jedne protiv drugih i zato sam za cestitanje u prigodnoj prilici.

 

[The Graeat Gatsby]

Као што и наслов каже: Како наша вјера тумачи честитање вјерских празника римокатолицима, муслиманима, Јеврејима...?
Је ли то гријех или се тако нечему у православљу не придаје значај?

Док је став ислама према честитању празника православцима (као и другима) јасан и може се прочитати на много интернет-сајтова, о ставу наше цркве по овом питању нисам упозната... Ни гуглање није помогло...

Ако вам је неки свештеник рекао, или имате неки текст гдје се о овоме говори, изволите... Подијелите своја сазнања са нама...

Ја ти бре ни знам ни ко ти ја тај Инослав???
шта јел он патријах неки хрватцски?
Ја честитам свима, под условом да их познајем нормално!

 

[Slobodni mislilac]

U pravilu ukoliko se neki praznik ne slaže sa učenjem svoje vere ne treba čestitati ali iz obzira prema prijateljstvu ili onako "da nema zamerovanja" čestita se.

 

[brundoje]

„I te dve povorke, ta dva rođena brata i njihovih duhovnih i fizičkih potomaka, stigle su i ovde do Crne Gore, i do Pljevalja. Malopre ste čuli glas Ismailov, a sada mi ovde prenosimo glas Isakov. I eto, mi smo do danas, ostali dva brata. Dva brata koja se na različiti način mole i obraćaju Bogu”, rekao je Perović.

Bukvalno sam se naježio kada sam ovo čitao. Da je više ovakvih ljudi, na obe strane.

 

[RIA77]

Mи овде теоретишемо, а циљ политичара је да живе на завади других људи.
Људи су живели у миру, припадници исламске вероисповести и Срби.
У једном месту у Црној Гори, постоји позната црква Румија на једном брду, има обичај да једном годишње сви оду горе и однесу један камен. И муслимани и Срби. На Косову и Метохији је много албанаца долазило а и даље долази у наше манастире.
Ни један свештеник нема право када неко дође да му се чита молитва за здравље, да га одбије, само јер је муслиман. Тако да су се те молитве читале и читају људима без обзира на веру.

 

[brundoje]

Eh... Ali vole i naši ljudi jedni drugima da skaču za vrat, ne treba im mnogo povoda. Eno, nema ko nije među Albancima pokušao da napravi nešto slično već 200 godina - ne vredi. Zapeli da su oni jedan narod sa tri vere i da je jedinstvena albanska nacija ispred svega, i ne može niko da ih razuveri.