aleksandarhakler1992
Domaćin
- Poruka
- 3.797
zdravo forumasi.
imam problem koji mi dosta smeta u zivotu.previse sam emotivan.nisam u stanju da se derem i da vicem kad se naljutim,previse sam dobar.a kad neko vice na mene,nisam u stanju da uzvratim.ponekad,kad me neko iznervira,u meni kipi bes i hocu prosto da puknem,da uzmem i sve da polomim,da se izderem na sav glas,toliko toga imam da kazem,ako mislim sam u pravu (uvek imam spreman argument),ali iz mene rec nece da izadje na usta...to jest,izadje tek po koja i to tiha...inteligentan sam mislim,poprilicno,ali kad dodjem u kontakt sa osobom koja me nervira,prica neistine,izivljava se verbalno,ponekad samo odem,bez reci...zatvorim se u sobu,ne otvaram nikome.voleo bih da na ovu istu pamet,imam drugaciji karakter.da uvek odreagujem onako kako zelim,ali ne mogu.ponekad me neko toliko napinje,da krv kipi u meni,hocu da uzmem sta mi padne pod ruku,stolicu,noz,drvo i da zapretim,mozda i da udarim,ko zna...ponekad,posle nekog vremena,kad se setim sta sam pretrpeo bez razloga,udaram sta mi prvo padne pod ruku.razbesnim se.mozak hoce da se brani,telo nece,ruke miruju,usta zatvorena.
kako da krenem da radim na sebi,da li da pocnem da treniram neku borilacku vestinu mozda? hoce mi ojacati duh? i da,pretpostavljam da takodje nemam ni dovoljno samopouzdanja.(nemam problema sa devojcicama,gotivan sam im) niko me ne mrzi,svi me postuju.neko vise,neko manje,naravno.sa svima sam okej.ali naravno,uvek se nadje olos koji ce da iskoristi moju emotivnu slabost.zna me od pre kakav sam bio i misli da sam i sad isti.sutradan,moze da se desi,recimo u nekoj diskoteci ili na ulici,u autobusu da budem sa devojkom, na primer.i sad naidje olos i trazi mi novac? ili cigarete? i kaze,ako ne das,sacu ti pretresem dzepove i ako nadjem nesto,uzimam sve? ovo mi se vec desilo,jednom.nisam im nista dao,ali nisam im se ni protivio.poceo sam da pricam kako nemam para,bla,bla,ne pusim,nemam cigare,nezaposlen sam,nemam para da im dam.na kraju su kao "shvatili" i sazalili me,iako sam pola slagao.i sta ce sad ova devojka da misli? da sam veca zena nego ona,znaci necu imati obraz da je pogledam u oci.pusim,imao sam para,al necu da dam,normalno.ostavili su me na miru.ali je UM hteo drugacije da odreaguje na to,bacio bi ih oboje u obliznju smrdljivu reku,samo kad bih mogao...i sad ja,naravno,strasno mrzim tog lika,vidim ga u gradu jednom godisnje.toliko sam ga namrzeo,da kad bi mi jos jednom prisao i trazio nesto,da imam oruzje,pucao bih mu u nogu bez razmisljanja.pa nek bude invalid,oticicu u zatvor,ali ce me zapamtiti i on,a i svi ostali,procuce se.dobra vest se daleko siri,losa jos dalje.kako da se postavim? da li da krenem da uzvracam i da se napinjem oko nebitnih osoba ili jednostavno da odem? ako ostanem,ja nemogu nigde pobeci od tih potencijalnih osoba,uvek ce se naci neki problem,a ja cu ispasti *****.
ja nemam problema sa puno osoba,no tek sa nekoliko.znate,ja sam jedan od nih za koje kazu "aaa tajj,ma doobar decko...".
e,taj dobar decko je u stanju svasta da uradi, kad se naljuti.u stanju besa,kazu da covek ne treba nista da radi,nego da se smiri.ja se jako brzo smirim,ali se posle kajem sto nisam razbio barabu kamenom u glavu.kako i zasto da se smirim,kad ce neko sutradan opet da me razbesni oko neke nebitne stvari,oko koje ja uopste nisam kriv? i tako zauvek? nacicu se na pogresnom mestu, u pogresno vreme. nesmem da dopustim niko da mi se izivljava,ali to radim,jer sam takav.osetljivost sam nasledio od majke,sta ja tu mogu...?
druzim se samo sa dobrim momcima,imam najboljeg prijatelja i najbolju prijateljicu.
da li da se odselim? da pocnem novi zivot,tamo gde me niko nezna? da kupim pistolj na crno,da ga nosim svuda sa sobom,da mi da samopouzdanje?
znam da se neko kao ja jako tesko menja,ali eto...izjadao sam se,pa mozda ima neko ko moze malo da mi pomogne i tojeto,pozz,,,
imam problem koji mi dosta smeta u zivotu.previse sam emotivan.nisam u stanju da se derem i da vicem kad se naljutim,previse sam dobar.a kad neko vice na mene,nisam u stanju da uzvratim.ponekad,kad me neko iznervira,u meni kipi bes i hocu prosto da puknem,da uzmem i sve da polomim,da se izderem na sav glas,toliko toga imam da kazem,ako mislim sam u pravu (uvek imam spreman argument),ali iz mene rec nece da izadje na usta...to jest,izadje tek po koja i to tiha...inteligentan sam mislim,poprilicno,ali kad dodjem u kontakt sa osobom koja me nervira,prica neistine,izivljava se verbalno,ponekad samo odem,bez reci...zatvorim se u sobu,ne otvaram nikome.voleo bih da na ovu istu pamet,imam drugaciji karakter.da uvek odreagujem onako kako zelim,ali ne mogu.ponekad me neko toliko napinje,da krv kipi u meni,hocu da uzmem sta mi padne pod ruku,stolicu,noz,drvo i da zapretim,mozda i da udarim,ko zna...ponekad,posle nekog vremena,kad se setim sta sam pretrpeo bez razloga,udaram sta mi prvo padne pod ruku.razbesnim se.mozak hoce da se brani,telo nece,ruke miruju,usta zatvorena.
kako da krenem da radim na sebi,da li da pocnem da treniram neku borilacku vestinu mozda? hoce mi ojacati duh? i da,pretpostavljam da takodje nemam ni dovoljno samopouzdanja.(nemam problema sa devojcicama,gotivan sam im) niko me ne mrzi,svi me postuju.neko vise,neko manje,naravno.sa svima sam okej.ali naravno,uvek se nadje olos koji ce da iskoristi moju emotivnu slabost.zna me od pre kakav sam bio i misli da sam i sad isti.sutradan,moze da se desi,recimo u nekoj diskoteci ili na ulici,u autobusu da budem sa devojkom, na primer.i sad naidje olos i trazi mi novac? ili cigarete? i kaze,ako ne das,sacu ti pretresem dzepove i ako nadjem nesto,uzimam sve? ovo mi se vec desilo,jednom.nisam im nista dao,ali nisam im se ni protivio.poceo sam da pricam kako nemam para,bla,bla,ne pusim,nemam cigare,nezaposlen sam,nemam para da im dam.na kraju su kao "shvatili" i sazalili me,iako sam pola slagao.i sta ce sad ova devojka da misli? da sam veca zena nego ona,znaci necu imati obraz da je pogledam u oci.pusim,imao sam para,al necu da dam,normalno.ostavili su me na miru.ali je UM hteo drugacije da odreaguje na to,bacio bi ih oboje u obliznju smrdljivu reku,samo kad bih mogao...i sad ja,naravno,strasno mrzim tog lika,vidim ga u gradu jednom godisnje.toliko sam ga namrzeo,da kad bi mi jos jednom prisao i trazio nesto,da imam oruzje,pucao bih mu u nogu bez razmisljanja.pa nek bude invalid,oticicu u zatvor,ali ce me zapamtiti i on,a i svi ostali,procuce se.dobra vest se daleko siri,losa jos dalje.kako da se postavim? da li da krenem da uzvracam i da se napinjem oko nebitnih osoba ili jednostavno da odem? ako ostanem,ja nemogu nigde pobeci od tih potencijalnih osoba,uvek ce se naci neki problem,a ja cu ispasti *****.
ja nemam problema sa puno osoba,no tek sa nekoliko.znate,ja sam jedan od nih za koje kazu "aaa tajj,ma doobar decko...".
e,taj dobar decko je u stanju svasta da uradi, kad se naljuti.u stanju besa,kazu da covek ne treba nista da radi,nego da se smiri.ja se jako brzo smirim,ali se posle kajem sto nisam razbio barabu kamenom u glavu.kako i zasto da se smirim,kad ce neko sutradan opet da me razbesni oko neke nebitne stvari,oko koje ja uopste nisam kriv? i tako zauvek? nacicu se na pogresnom mestu, u pogresno vreme. nesmem da dopustim niko da mi se izivljava,ali to radim,jer sam takav.osetljivost sam nasledio od majke,sta ja tu mogu...?
druzim se samo sa dobrim momcima,imam najboljeg prijatelja i najbolju prijateljicu.
da li da se odselim? da pocnem novi zivot,tamo gde me niko nezna? da kupim pistolj na crno,da ga nosim svuda sa sobom,da mi da samopouzdanje?
znam da se neko kao ja jako tesko menja,ali eto...izjadao sam se,pa mozda ima neko ko moze malo da mi pomogne i tojeto,pozz,,,
Poslednja izmena:
