- Poruka
- 7.246
Na ovom potforumu sam, u više navrata, pisala o PTSP- PTSD poremećaju koji imam zbog dugogodišnjih problema sa kolenom.
Malo sam pisala o depresiji. Plašila sam se reakcije svih vas koji učestvujete na forumu.
Aleksandar Stanković, najpoznatiji hrvatski novinar ( „ Nedeljom u 2 „ ) napisao je knjigu o svojoj borbi sa depresijom.
Ja sam potpuno anonimna osoba i ne mogu da se merim sa ovim poznatim novinarem.
Neću da pišem o okidačima za depresiju. Pisala sam već o tome.
Da jedne godine nisam išla na letovanje sa mamom i tetkom, ne bih išla kod psihijatra i ne bih dobila dijagnozu PTSP-PTSD i depresije.
Bila sam strašno nervozna, sve mi je smetalo i upropastila sam letovanje.
Preko jedne rođake koja je radila u jednoj zdravstvenoj državnoj ustanovi, u računovodstvu, došla sam kod psihijatra, psihijatrice kod koje sam išla godinama.
Zahvaljujući njoj, danas odlično funkcionišem i naučila sam kako da se borim protiv depresivnih epizoda.
Ne mogu da se setim razloga za prvu, najtežu depresivnu epizodu.
Osećala sam se loše, imala sam crne misli. Tadašnja najbolja drugarica i najbolji drug koji je po profesiji psiholog, pomogli su mi prebrodim to popodne i veče.
Sutradan sam otišla kod moje psihijatrice i sve joj ispričala. Dopunila je moju terapiju sa jednim lekom koji pomaže kod crnih misli. Nisam ga pila mesecima, već par nedelja ili mesec dana.
Zajedno smo donele odluku da nastavim da radim i da na poslu pijem te lekiće.
Pobedila sam tu težu depresivnu epizodu i više od 3 godine bila sam u remisiji depresije.
Kada je, zbog raka pankresa, preminuo moj emotivni partner sa kojim sam planirala i brak i decu.. ponovo sam utonula u mrak depresije.
Još te godine sam se lečila kod moje psihijatrice. Prvi i jedini put je spomenula hospitalizaciju u trajanju od 7-10 dana.
Odbila sam i tada mi je promenila lekove i morala sam da dođem kod nje za 10-15 dana.
Pogodila je dobre lekove koji mi odgovaraju i radile smo i KBT, kognitivno- bihejvioralnu terapiju.
Bila sam u remisiji više od 8 godina.
Prošlog leta sam prvi put imala jedan problem, i mislila sam da je reč o nekom neurološkom poremećaju.
Pre odlaska kod neurologa otišla sam u Dom zdravlja, kod sadašnje psihijatrice. Rekla mi je da je to simptom umerene depresije i uvela je još jedan antidepresiv.
Osećam se zabrinuto i uplašeno zbog problema koji postoji, i to ću spomenuti toj mladoj psihijatrici kad budem išla na šestomesečnu kontrolu. Samo me to muči.
Sa povremenim flešbek fenomenima koji su simptomi PTSP-PTSD-a navikla sam da živim.
Uprkos toj zabrinutosti, ok sam. Trudim se da što manje razmišljam o tome.
Kako pobeđujem depresivne epizode?
Trudim se da budem u društvu osoba koje mi prijaju. Kad mogu, dosta šetam.
Imam mačku koju mnogo volim..a i ona mene
Pišem na blogu, mnogo, mnogo čitam, ali samo ono šta mi prija. Tu je i „lekić“ zvani forum. I retko gledam serije i filmove, ali i oni pomažu u borbi protiv depresivnih epizoda.
Sada ozbiljno. Niko od nas ne treba da se veže uz svoju dijagnozu, ona nas ne određuje. Ja se ne zovem "Cerebralna paraliza i Depresija".
Na prvom mestu sam žena sa svim vrlinama i manama, zatim kćerka, sestra, tetka, prijateljica, bloger i negde na dnu liste sam osoba sa invaliditetom i deprom ( depresijom ).
Nikada ne radim autostigmatizaciju i ne delim ljude na one sa F dijagnozama i na „normalce“.
Svi smo mi normalni, samo ponekog kraće ili duže boli duša.
Najgore je kada se ljudi „ušuškaju u svoju dijagnozu“. To im postaje tzv „zona komfora“.
Kada je neko u depresiji, depresivnoj epizodi, prvi koraci ka pobedi su želja da ti bude dobro, i odlazak na vreme kod stručnih lica. Lekara za dušu.
***
Da li ste, ili ste bili u depresiji, tačnije da li ste imali depresivne epizode?
Da li i zašto neki ljudi misle da depresivne osobe ne mogu da funkcionišu normalno, kao i svi ostali?
Da li ste spremni da pišete o tome šta vas muči?
Fotografija: Unsplash.com
Poslednja izmena:
