Kako pijanisti pamte veliki broj kompozicija

[Baby Yoda]

Danas sam tragao za odgovorom na ovo pitanje i došao do objašnjenja da je sve u mišićnoj memoriji. Mozak bi bio prenatrpan da mora za svaku kompoziciju da pamti svaku notu. Kroz ogroman broj ponavljanja, mišići stiču memoriju zbog čega pijanista uvek razmišlja korak ispred onoga što svira.

Isti princip važi kada čovek uči slepo kucanje na tastaturi. U početku se muči da zapamti gde se koje slovo nalazi, kako pomerati prste, ali vremenom zbog memorije mišića sve se dešava bez ikakvog razmišljanja o samom postupku kucanja.

Meni je ovo interesantna stvar. Jeste li nekada imali želju da naučite sviranje klavira?

 

[Ganfajter]

hvala ti boze

 

[Metronomy]

Ne e to bas tako prosto....iako je najprostije moguce, ali nije to objasnjenje...Ne ucis note, ucis kompoziciju, vezbas prste da mogu da izvedu sve to i onda sve to cujes i znas gde se nalazi. Misici ne izvode ono sto su zapamtili nego ono sto im kazes svojom emocijom. Zato postoji razlika u izvodjenju iste kompozicije od razlicitih pijanista. Isto je i sa matematikom, nesto znas iako nikad nisi radio, ako si u materiji. Ja cak ne mislim ni da je emocija, nego emotivna reprodukcija nadsvesnog gde se zaista salje nauceno izvodjenje kompozicije....

 

[Baby Yoda]

Ne e to bas tako prosto....iako je najprostije moguce, ali nije to objasnjenje...Ne ucis note, ucis kompoziciju, vezbas prste da mogu da izvedu sve to i onda sve to cujes i znas gde se nalazi. Misici ne izvode ono sto su zapamtili nego ono sto im kazes svojom emocijom. Zato postoji razlika u izvodjenju iste kompozicije od razlicitih pijanista. Isto je i sa matematikom, nesto znas iako nikad nisi radio, ako si u materiji. Ja cak ne mislim ni da je emocija, nego emotivna reprodukcija nadsvesnog gde se zaista salje nauceno izvodjenje kompozicije....

Ljudi koji imaju alchajmerovu bolest, i to oni teški slučajevi, kroz različite vežbe pokazalo se da memorijom mišića mogu postati sve bolji i bolji u crtanju iako se ne sećaju da su crtali to juče. Isto važi i za pijanistu.
Dok kucam na tastaturi ne gledajući u nju, ne postoji nikakva emocija, to je rutina, memorija mišića. Emocije su samo šlag na torti, ali ne i ključ.

 

[Trust no one]

Dok kucam na tastaturi ne gledajući u nju, ne postoji nikakva emocija, to je rutina, memorija mišića. Emocije su samo šlag na torti, ali ne i ključ.

Ne mozes da poredis pamcenje 50ak tastera i hiljade nota i pauza...
Oni ustvari koriste kako je rekao kolega duplu memoriju - pamte celu kompoziciju kao melodiju a misici pamte kako treba da se taj deo odsvira.
Emocija dodaje ili oduzima nacinu izvodjenja, a to su minimalne razlike u izvodjenju koje samo izvezbani muzicari mogu da uhvate.

 

[PetarSamotnjak]

Ne pamte...imaju puškice

 

[Baby Yoda]

Ovo sam pronašao:

Ova izjava koja se tiče mišićne memorije dodatno je objašnjena:

 

[Sizif]

Ne mozes da poredis pamcenje 50ak tastera i hiljade nota i pauza...

Pa vidi, broj tastera je isti... klavir 88, tastatura doduše koji manje ali tu negde... a kombinacija i jednog i drugog - milion.

 

[Metronomy]

Jedno je ponavljati isto i u tome napredovati, kao sto se objasnjava u Basic learning piano , a sasvim drugo je sviranje svog dozivljaja. Da su pijanisti daktilografi ne bi bili muzicari, kucali bi tonove po notama i sa dva prsta....a zato sto jesu umetnici prsti pamte naredjeni prstomet, ali onako kako diriguje emocija i dirigent, ako ga ima....

 

[milance19]

Danas sam tragao za odgovorom na ovo pitanje i došao do objašnjenja da je sve u mišićnoj memoriji. Mozak bi bio prenatrpan da mora za svaku kompoziciju da pamti svaku notu. Kroz ogroman broj ponavljanja, mišići stiču memoriju zbog čega pijanista uvek razmišlja korak ispred onoga što svira.

Isti princip važi kada čovek uči slepo kucanje na tastaturi. U početku se muči da zapamti gde se koje slovo nalazi, kako pomerati prste, ali vremenom zbog memorije mišića sve se dešava bez ikakvog razmišljanja o samom postupku kucanja.

Meni je ovo interesantna stvar. Jeste li nekada imali želju da naučite sviranje klavira?

Ja sam diplomirao klavir na FMU u Beogradu
Po diplomi sam pijanista, mada taj pojam po meni treba da nosi neku drugu težinu.

S obzirom da se klavir uči godinama (niža, srednja pa onda tek akademija i posle ceo život) sve ide postupno. Svaki teoretski predmet (solfeđo, harmonija, oblici itd...) pomaže. Što više vežbaš (redovno), napreduješ. Repertoar ulazi u sluh, prste, pamćenje...na razne načine, nesvesno i svesno.

 

[milance19]

Jeste naravno i mišićna memorija (možda je ona ključna ali nista bez dobre teoretske osnove). Treba vežbati izražajno (espressivo)
To najpre razvija "tehniku"!

 

[Baby Yoda]

Ja sam diplomirao klavir na FMU u Beogradu
Po diplomi sam pijanista, mada taj pojam po meni treba da nosi neku drugu težinu.

S obzirom da se klavir uči godinama (niža, srednja pa onda tek akademija i posle ceo život) sve ide postupno. Svaki teoretski predmet (solfeđo, harmonija, oblici itd...) pomaže. Što više vežbaš (redovno), napreduješ. Repertoar ulazi u sluh, prste, pamćenje...na razne načine, nesvesno i svesno.

Hvala ti na odgovoru. Drago mi je da postoji neko na forumu ko je istinski stručan da pruži realan odgovor.
Divljenja je vredno što si diplomirani pijanista. Sviraš li negde? Mislim, da li ti je to neka vrsta profesije ili?

 

[milance19]

Hvala ti na odgovoru. Drago mi je da postoji neko na forumu ko je istinski stručan da pruži realan odgovor.
Divljenja je vredno što si diplomirani pijanista. Sviraš li negde? Mislim, da li ti je to neka vrsta profesije ili?

Imao sam par koncerata
Uglavnom u kamernom sastavu (klavir i violina)
Svirao sam i pomalo solo
Radim u muzičkoj školi
Predajem klavir

 

[Baby Yoda]

Imao sam par koncerata
Uglavnom u kamernom sastavu (klavir i violina)
Svirao sam i pomalo solo
Radim u muzičkoj školi
Predajem klavir

Fascinantno. Dakle, to i jeste tvoja profesija. Zašto se ne bi oprobao u zarađivanju novca preko youtube-a? Praviš neke tutorijale. Ne moraju ti videti lice, ljudi snimaju samo ruke. Mnogo je talentovanih, to je činjenica, ali ne gubiš ništa kada probaš. Možeš se možda usmeriti na Srbiju (eventualno balkan).

 

[milance19]

Fascinantno. Dakle, to i jeste tvoja profesija. Zašto se ne bi oprobao u zarađivanju novca preko youtube-a? Praviš neke tutorijale. Ne moraju ti videti lice, ljudi snimaju samo ruke. Mnogo je talentovanih, to je činjenica, ali ne gubiš ništa kada probaš. Možeš se možda usmeriti na Srbiju (eventualno balkan).

To je veliki posao
Iskreno ovo što radim u školi mi je dovoljno pedagoški. Ne baš i finansijski ali ajde.
Nemam neke sklonosti za tutorijale itd...
Imam svoj kanal gde sam stavio to nešto što sam svirao, nije tajna.

A za tutorial treba malo više vremena i svega a i tržište je prilično već pretrpano.

 

[Baby Yoda]

To je veliki posao
Iskreno ovo što radim u školi mi je dovoljno pedagoški. Ne baš i finansijski ali ajde.
Nemam neke sklonosti za tutorijale itd...
Imam svoj kanal gde sam stavio to nešto što sam svirao, nije tajna.

A za tutorial treba malo više vremena i svega a i tržište je prilično već pretrpano.

Možeš li mi dati link do kanala? Ovde ili privatnom prepiskom, svejedno. Baš bih voleo da čujem. Ja obožavam klasičnu muziku ali najviše klavir. Nekada je to bila violina, ali vremenom je tranzicijom postao to klavir.

 

[Baby Yoda]

Imaš ovog britanca koji svira na javnim mestima gde imaš onaj klavir pa može svako da svira. Uglavnom svira Boogie Woogie (bluz / jazz). Ali ima neverovatnu sposobnost da bilo šta svira u različitim žandrovima, ali je tu i tranzicija sa jedne kompozicije na drugu tako lagano kao da se ništa nije desilo.

 

[milance19]

Imaš ovog britanca koji svira na javnim mestima gde imaš onaj klavir pa može svako da svira. Uglavnom svira Boogie Woogie (bluz / jazz). Ali ima neverovatnu sposobnost da bilo šta svira u različitim žandrovima, ali je tu i tranzicija sa jedne kompozicije na drugu tako lagano kao da se ništa nije desilo.

Odličan je
Super mi je ta fora sa javnim klavirima
Sjajna stvar
Trebalo bi i kod nas to

 

[Baby Yoda]

Odličan je
Super mi je ta fora sa javnim klavirima
Sjajna stvar
Trebalo bi i kod nas to

Da, apsolutno se slažem. Baš sam zbog tog lika googlao kako je moguće da pijanisti pamte tako veliki broj kompozicija, prosto mi je neshvatljivo to. Baš je previše nota.

Takođe se slažem i za javne klavire kod nas, trebalo bi da uvedu to. Ima u tržnom centru u Bg. Jedan nov što je otvoren, zaboravih mu ime. Jedan momak je svirao tamo kada sam posetio.

 

[Trust no one]

Pa vidi, broj tastera je isti... klavir 88, tastatura doduše koji manje ali tu negde... a kombinacija i jednog i drugog - milion.

Da, ali racunaj da svaka dirka na klaviru moze da se odsvira na mnogo nacina (trajanje note, jacina, zavrsetak...) a tastatura na kompu obicno ima maksimum dva rasporeda, retko ko radi sa trojezicnom tastaturom) meni je i dvojezicna bila smrt u pocetku).
Milance je najbolje objasnio, ipak je on profi

 

[buudala]

Ne znam za pijaniste, al kolko se ja razumem, muzicari uopsteno gledano uglavnom citaju note.
Ko bi zapamtio sve sto je napisano, pa jos imao misicnu memoriju za nesto sto prvi put svira.

 

[Џорџи]

Pa pazi ovi iz potere koji kapacitet mozga koriste,ako se ne vezba zakrzlja

 

[Stojkov Menidjer]

Danas sam tragao za odgovorom na ovo pitanje i došao do objašnjenja da je sve u mišićnoj memoriji. Mozak bi bio prenatrpan da mora za svaku kompoziciju da pamti svaku notu. Kroz ogroman broj ponavljanja, mišići stiču memoriju zbog čega pijanista uvek razmišlja korak ispred onoga što svira.

Isti princip važi kada čovek uči slepo kucanje na tastaturi. U početku se muči da zapamti gde se koje slovo nalazi, kako pomerati prste, ali vremenom zbog memorije mišića sve se dešava bez ikakvog razmišljanja o samom postupku kucanja.

Meni je ovo interesantna stvar. Jeste li nekada imali želju da naučite sviranje klavira?

U mojoj američkoj biografiji, ono čist Eldorado, imao sam sličnu situaciju u mladosti.
Jeste da papiri nisu sadržavali muzičke note ali su nosiči mnogo lepšu miziku, srpski folklor takoreći, odnosno pare.

Kada sam ušao u odeljenje iskusnih kancelarijskih pacova šokirano sam gledao kako kolege nadju, po zahtevu direktora, ne samo registrator nego pdmah otvore deo u kom traženi dokument treba da se nadje. A reč je bila o dužem zidu sa policama krc krcatim...

A onda su mene zafužili sa novim projektom. Prazno registratori, naspram opisane situacije na početku je izgledalo kao kocke za uzrast od 4 godine...

Kako su meseci pročazili a projekat bio frekventan broj registratora se uvećao ohoho.

Pored stručne pohvale od kolega "da mi Vatikan nije ravan" kako vodim dokumentaciju, činjenica je da su u deliću sekunde dobijali tražene dokumente u istom stilu poput prevejanih vukova sa početka priče.

Živelo se za papir moj ti...

e tako i ovi muzikanti

 

[Trust no one]

Ne znam za pijaniste, al kolko se ja razumem, muzicari uopsteno gledano uglavnom citaju note.
Ko bi zapamtio sve sto je napisano, pa jos imao misicnu memoriju za nesto sto prvi put svira.

Retki su muzicari koji mogu nepoznatu melodiju da citaju i sviraju odmah, ja bar nisam dosad sreo takvog... Cak i pratnju akordima je uzasno tesko svirati ako ne znas pesmu. Obicno melodiju znaju napamet a note su kao podsetnik, dok ruke same sviraju nauceno...

 

[a bre Milun]

Danas sam tragao za odgovorom na ovo pitanje i došao do objašnjenja da je sve u mišićnoj memoriji. Mozak bi bio prenatrpan da mora za svaku kompoziciju da pamti svaku notu. Kroz ogroman broj ponavljanja, mišići stiču memoriju zbog čega pijanista uvek razmišlja korak ispred onoga što svira.

Isti princip važi kada čovek uči slepo kucanje na tastaturi. U početku se muči da zapamti gde se koje slovo nalazi, kako pomerati prste, ali vremenom zbog memorije mišića sve se dešava bez ikakvog razmišljanja o samom postupku kucanja.

Meni je ovo interesantna stvar. Jeste li nekada imali želju da naučite sviranje klavira?

ne znam dal je to pravilo...................moj sin je , kad je imao 6 godina, jednog dana prvi put seo za pijano i odsvirao bez greske Betovenovu "za Elize".
Negde je to cuo, memorisao i pronasao tonove na pijanu iz prve. Do tada ga muzika nije interesovala.................nazalost, ni kasnije.
Mislim da je stvar u talentu, senzorima u nasem mozgu koji kod nekih bez greske sihronizuju impulse od uveta i reakciju mozga na tu akciju. Kod ostalih postoji greska koja se treniranjem otklanja.....................Kao i kod glumaca: dobri su i oni sto nikada nisu zavrsli glumacku akademiju kao i oni sto su zavrsili..........samo, oni prvi bez treniranja jer su vec posedovali urodjen talent za glumu, a ovi drugi su morali da vezbanjem dodju do tog talenta.