Moja porodica je uvek živela usamljeno i preskromno.
Pokojni otac i majka su uvek bili loše sa novcem, i živeli su bez prijatelja i rođaka, pa sam i ja uglavnom takav.
Kad je otac umro pre desetak godina, organizovali smo sahranu tako što je majka vodila računa o običajnim stvarima,
i svemu što se tiče ono malo rođaka i poznanika koji su došli na ispraćaj (manje od dvadeset ljudi je došlo na sahranu a još manje u kuću)
i o odeći za oca, o posluženju, o sređivanju stana, o svešteniku...
A ja sam obavio sve što je trebalo u bolnici, opštini, pogrebnom preduzeću, u mrtvačnici. Išao da dobavim ono što je trebalo za pripremu posluženja, itd.
Oboje smo bili u nekom šokiranom stanju i sve to mi je ostalo u maglovitom sećanju..
Na žalost, došlo je vreme da, po svemu sudeći, moram da razmišljam o ispraćaju majke.
Najradije bih, kada taj dan dođe, otišao zauvek i ostavio sve bolnici ili opštini ili ko već sahranjuje same ljude.
Ali znam da ću i tada, kao i kada je otac umro, morati da obavestim ono malo rođaka čije telefone imamo i koje vidimo jednom u sto godina,
i da ću morati da pripremim neki minimum dostojanstvenog pogreba.
Ali ja ne znam ništa o tome. I nemam koga da pitam. Osim ovako, zbog čega sam se i prijavio na forum.
Ova sirotinja od stana u kojem životarimo je u poslednjih par godina veoma propala zbog majčine bolesti i mojeg tumaranja od posla do bolnice.
Mrzim sve to, i taj stan , i ovu situaciju.
To su dva problema: Gde i Kako ?
Video sam da se reklamiraju u blizini groblja neki restorani u kojima se mogu održati posluženja posle (ili pre) sahrane, ili kako se već zove taj običaj.
Ne znam da li je neko čuo i za neku pogrebnu firmu koja organizuje pogreb u celosti, sa tim skupom, i ispunjenjem nekih osnovnih običaja.
Nekim delom svoje svesti osećam koliko je ponižavajuće ovo što pišem, ali moram da pokušam jer ne znam ili nemam energije za nešto drugačije.
Pokojni otac i majka su uvek bili loše sa novcem, i živeli su bez prijatelja i rođaka, pa sam i ja uglavnom takav.
Kad je otac umro pre desetak godina, organizovali smo sahranu tako što je majka vodila računa o običajnim stvarima,
i svemu što se tiče ono malo rođaka i poznanika koji su došli na ispraćaj (manje od dvadeset ljudi je došlo na sahranu a još manje u kuću)
i o odeći za oca, o posluženju, o sređivanju stana, o svešteniku...
A ja sam obavio sve što je trebalo u bolnici, opštini, pogrebnom preduzeću, u mrtvačnici. Išao da dobavim ono što je trebalo za pripremu posluženja, itd.
Oboje smo bili u nekom šokiranom stanju i sve to mi je ostalo u maglovitom sećanju..
Na žalost, došlo je vreme da, po svemu sudeći, moram da razmišljam o ispraćaju majke.
Najradije bih, kada taj dan dođe, otišao zauvek i ostavio sve bolnici ili opštini ili ko već sahranjuje same ljude.
Ali znam da ću i tada, kao i kada je otac umro, morati da obavestim ono malo rođaka čije telefone imamo i koje vidimo jednom u sto godina,
i da ću morati da pripremim neki minimum dostojanstvenog pogreba.
Ali ja ne znam ništa o tome. I nemam koga da pitam. Osim ovako, zbog čega sam se i prijavio na forum.
Ova sirotinja od stana u kojem životarimo je u poslednjih par godina veoma propala zbog majčine bolesti i mojeg tumaranja od posla do bolnice.
Mrzim sve to, i taj stan , i ovu situaciju.
To su dva problema: Gde i Kako ?
Video sam da se reklamiraju u blizini groblja neki restorani u kojima se mogu održati posluženja posle (ili pre) sahrane, ili kako se već zove taj običaj.
Ne znam da li je neko čuo i za neku pogrebnu firmu koja organizuje pogreb u celosti, sa tim skupom, i ispunjenjem nekih osnovnih običaja.
Nekim delom svoje svesti osećam koliko je ponižavajuće ovo što pišem, ali moram da pokušam jer ne znam ili nemam energije za nešto drugačije.
