Quantcast

Kako organizovati sahranu , kada ne znam ništa i nemam pomoć

latisa

Veoma poznat
Poruka
13.552
Ja sam obavestila moje, ako me udari kamion il nesto, da me kremiraju i gde da prospu pepeo. Mozda je glupo razmisljati u mojim godinama, al ja jesam, bas zato sto mi je otac umro u 59-oj, unoc, legao covek zdrav, nije se probudio. Ne treba mi da neko komplikuje oko moje sahrane. Nek zabodu krstic negde, dosta. Znam kako mi je bilo s calom. Plati popa, plati spomenik, ako se ne stavi do godinu dana moze tek trece godine. Ne unosi macku u kucu. Ma idi bre, ne znas de se nalazis a neko ti o macki prica.
 

K aja

Ističe se
Poruka
2.828
I ja bih volela da me kremiraju.
U ovom mom pola-gradu-pola-selu još uvek se smatra da živi treba da provedu skoro sve svoje vreme viseći na groblju. Meni je to užasno morbidno, ako mi je neko bio drag setiću ga se i kod kuće, nije potrebno da blejim uz spomenik, a ako mi nije bio onda je suviše licemerno da glumim pred svetom.

Čini mi se da mnogi od običaja opstaju samo zato što familija ne zna šta o tome misle oni najbliži pokojniku pa ne žele da ih uvrede. Pričaju o tome kako je nešto prevaziđeno, ali niko nema hrabrosti da nešto menja.
Ja sam na maminoj sahrani mnoge od tih neviđeno glupih običaja odbacila, ali pošto sam joj jedino dete i jedina sam se pitala o tome - niko nije smeo da čantra.
A bilo je nebuloza "da se lud ne seti".
Ja crninu nisam htela da nosim 6 nedelja, obukla sam ona 3 dana kad se izlazilo na groblje i dosta. Familija je bila zgranuta kad sam svima rekla da ko hoće može da bude u crnini a ko neće ne mora jer neću ni ja. Doduše, da smo mama i ja bile u bolim odnosima možda bih i ja emotivnije reagovala, ali ovako, nisam htela da dozvolim da me i posle smrti postrojava.
Onda, kada sam ugovarala daću u restoranu rekli su mi da ne brinem, postaviće oni i lavore ispred ulaza. Ja nisam mogla ušima da verujem - u 21. veku, u jednom kulturnom restoranu, još uvek postoji tako nehigijenski običaj?! Naravno da sam to zabranila i svi gosti su bili zadovoljni.
Onda, na sto ispred popa se obavezno stavlja vezeni stonjak, i to vezen crnim i plavim. Ja ga imam, ali sam namerno stavila beli damastni. Koja glupost, kao da živimo u 18. veku pa je vezeni stonjak vrhunac kulture stanovanja. Samo jedna babetina se usudila da me pita zašto sam to uradila, a ja sam nju pitala da li će popovi prestati da sahranjuju kada više niko ne bude imao takve stonjake?
Onda, popu i onima koji nose sanduk i krstove poklanjanju se marame za glavu ili platnene maramice. Mnogo puta sam i ja dobila takav "poklon" i uvek sam to bacila u prvu kantu za đubre. Šta će mi? Umesto tih budalaština ja sam podelila kvalitetne peškire a gosti su se onda oslobodili i komentarisali da je to zaista mnogo pametnije. Neke bakice su čak rekle da će i one za svoju sahranu spremiti isto tako.
Bilo je toga još dosta, možda sam vas sve udavila detaljima, ali ovo je 21. vek a sahrane su nam još uvek tabu tema.
Nadam se da će i Bluer uvideti da ne mora da ispoštuje baš svaku sitnicu, ponešto može vrlo lepo da se preskoči i to bez imalo griže savesti.
 

lin

Gost
Poruka
536
I ja bih volela da me kremiraju.
U ovom mom pola-gradu-pola-selu još uvek se smatra da živi treba da provedu skoro sve svoje vreme viseći na groblju. Meni je to užasno morbidno, ako mi je neko bio drag setiću ga se i kod kuće, nije potrebno da blejim uz spomenik, a ako mi nije bio onda je suviše licemerno da glumim pred svetom.

Čini mi se da mnogi od običaja opstaju samo zato što familija ne zna šta o tome misle oni najbliži pokojniku pa ne žele da ih uvrede. Pričaju o tome kako je nešto prevaziđeno, ali niko nema hrabrosti da nešto menja.
Ja sam na maminoj sahrani mnoge od tih neviđeno glupih običaja odbacila, ali pošto sam joj jedino dete i jedina sam se pitala o tome - niko nije smeo da čantra.
A bilo je nebuloza "da se lud ne seti".
Ja crninu nisam htela da nosim 6 nedelja, obukla sam ona 3 dana kad se izlazilo na groblje i dosta. Familija je bila zgranuta kad sam svima rekla da ko hoće može da bude u crnini a ko neće ne mora jer neću ni ja. Doduše, da smo mama i ja bile u bolim odnosima možda bih i ja emotivnije reagovala, ali ovako, nisam htela da dozvolim da me i posle smrti postrojava.
Onda, kada sam ugovarala daću u restoranu rekli su mi da ne brinem, postaviće oni i lavore ispred ulaza. Ja nisam mogla ušima da verujem - u 21. veku, u jednom kulturnom restoranu, još uvek postoji tako nehigijenski običaj?! Naravno da sam to zabranila i svi gosti su bili zadovoljni.
Onda, na sto ispred popa se obavezno stavlja vezeni stonjak, i to vezen crnim i plavim. Ja ga imam, ali sam namerno stavila beli damastni. Koja glupost, kao da živimo u 18. veku pa je vezeni stonjak vrhunac kulture stanovanja. Samo jedna babetina se usudila da me pita zašto sam to uradila, a ja sam nju pitala da li će popovi prestati da sahranjuju kada više niko ne bude imao takve stonjake?
Onda, popu i onima koji nose sanduk i krstove poklanjanju se marame za glavu ili platnene maramice. Mnogo puta sam i ja dobila takav "poklon" i uvek sam to bacila u prvu kantu za đubre. Šta će mi? Umesto tih budalaština ja sam podelila kvalitetne peškire a gosti su se onda oslobodili i komentarisali da je to zaista mnogo pametnije. Neke bakice su čak rekle da će i one za svoju sahranu spremiti isto tako.
Bilo je toga još dosta, možda sam vas sve udavila detaljima, ali ovo je 21. vek a sahrane su nam još uvek tabu tema.
Nadam se da će i Bluer uvideti da ne mora da ispoštuje baš svaku sitnicu, ponešto može vrlo lepo da se preskoči i to bez imalo griže savesti.
ja se sad izvinjavam sto nemam cime da doprinesem temi, ali molim te mi objasni ovo za lavor? sta ce im? jel to nesto kao, da se "operu" posto dolaze sa groblja? sta peru, ruke, noge? mislim, mogu logicki da pretpostavim cemu to sluzi, ali kao sto si i sama rekla, lavor u restoranu u 21. veku, to ne mogu da shvatim. .
 

Kerefeka

Ističe se
Poruka
2.527
To je u vezi sa običajem da se po povratku sa groblja obavezno peru ruke.
I koliko znam , to je jedan od običaja kojih se ogromna većina pridržava.

Kao i Latisa, nisam u godinama kada bi trebalo da razmišljam na tu temu,ali i ja sam pomenula kremaciju najbližima.To mi je nekako najkulturnije, bez priredbe i svega što sahrana podrazumeva.Polovina tih ljudi je tu da čuje, vidi, sretne, proveri i posle olajava..Samo mali broj istinski je pogodjen i to su oni najbliži.

Moja mama stalno napominje da ni u ludilu ni sestra ni ja ne nosimo crninu.I nemam nameru, šta god ko mislio.Tuga je u srcu,a ne da odeća bude njen izraz.Ok, ne mora crveno i žuto,ali...Tih dana u redu, crno,a posle za mene to gubi smisao.Tog nekog nema, pa nema i niko od dušebrižnika ne može znati kako ti je, niti će im duboka crnina to pokazati...

Takodje se užasavam daće tj. tzv. tajne večere.Onom ko je izgubio nekog, nije do hrane,a ostali se okupe, ispričaju,a jednom sam na jednoj seoskoj sahrani imala priliku da vidim kako su se ponapijali, pa na kraju i zapevali...O užasa...

Po meni kulturno i dostojanstveno, onako kako ko misli da treba, pa neka priča i selo i grad koliko im volja...
 
Top