- Poruka
- 9.306
Odluka da ekspresno bude srušeno zdanje u Šilerovoj ulici doneta je u Skupštini Beograda, dan ili dva nakon ubistva Zorana Đinđića, na sastanku svih opštinskih i gradskih funkcionera DS, a na inicijativu Čedomira Jovanovića - kaže obavešteni izvor Glasa blizak DS. On tvrdi i da je tadašnji gradonačelnik tada zatražio da od kompleksa Dušana Spasojevića Šiptara ne ostane ni „kamen na kamenu“, dok je akciju koordinirao Goran Vesić.
- Nakon ubistva Đinđića, među članovima i funkcionerima DS vladali su bes, uznemirenost i želja za osvetom. Dodatnu nesigurnost podsticala je činjenica da su sve ubice i zaverenici u tom trenutku bili na slobodi. U gradskoj skupštini zakazan je sastanak svih funkcionera DS na gradskom i opštinskom nivou. Istovremeno, na spratu iznad bila je u toku sednica Predsedništva DS. Sa te sednice izašli su Čeda i tadašnji gradonačelnik, i došli na sastanak sa nižim partijskim funkcionerima - navodi naš izvor.
Kad je Ivana Maršićanin kao član opštinske vlade u Zemunu iznela informaciju da je objekat u Šilerovoj „kompletno nelegalan“ i da neko opstruira napore da ga sruše, gradonačelnik je „eksplodirao i pitao zašto se to ne sruši odmah“. Čeda je sve vreme ćutao. U celom DS-u, veli izvor Glasa, znalo se da su gradonačelnik i Čeda u to vreme bili nerazdvojni, kao da su blizanci. „Gradonačelnik je slušao Čedu, bio je njegova desna ruka, zato što mu je on bio link ka Đinđiću, do kojeg nije uspevao da dođe“.
LJuba AnĐelković - glavni operativac
Bez obzira na to što se sada plasira priča da je tadašnji potpredsednik gradske vlade LJubomir Anđelković na sastanku na kojem je doneta odluka o rušenju Šilerove bio ljut na „ludake koji su ga u ovo uvukli“ i „što mu nije bilo pravo, ni svejedno“, bio je glavni operativac na terenu, i lično je nadzirao rušenje. Sam je dočekao radnike jednog novosadskog preduzeća koje je angažovano na rušenju, ali ga je preduhitrila policija.
Posle Šilerove, srušen je i objekat braće Simović na Kalvariji, izgrađen na mestu koje je predviđeno za magistralnu podstanicu za gas.
Ekskluzivni snimci B92
Svedok odbrane na suđenju po tužbi udovica Spasojevića i Lukovića, Milivoje Vuković rekao je da TV B92 poseduje snimke unutrašnjosti stanova u Šilerovoj pre rušenja. On je potvrdio da je da je lično dozvolio snimanje i da ti snimci mogu da dokažu da su kuće bile ispražnjene pre početka rušenja.
- Došao sam sa rešenjem pre rušenja i upoznao Tanju Spasojević sa situacijom. Dozvolio sam joj da uz našu pomoć iznese sve što hoće iz tržnog centra - opisao je Vuković.
Vuković je kasnije optužen za korupciju i prema poslednjim saznanjima policije, krije se u Crnoj Gori.
- Trebalo bi imati u vidu da je gradonačelnik posle atentata na Đinđića imao neskrivenu ambiciju da postane premijer i da je ovo bila dobra prilika da pokaže čvrstinu i odlučnost. Rečeno je da proceduru rušenja koči i opstruira gradski sekretar iz DSS-a, pa je nekoliko dana trajalo natezanje sa njim. U međuvremenu je Goran Radovanović, sekretar SO Zemun iz DS, odbio da krene u rušenje bez pisanog naloga sa gradskog nivoa. Kad su papiri stigli i sve bilo čisto, krenulo je rušenje. Šilerovu su, međutim, od 12. marta 2003, kad je ubijen premijer, zaposeli pripadnici BIA, otkriva naš izvor. Čuvali su zdanje non-stop, „detaljno pregledali i izneli iz njega sve, do poslednje igle“.
O tome najviše zna Rade Glušac, tadašnji potpredsednik zemunske opštine, jer je jedini bio ušao u zgradu, ali su ga izbacili bezbednjaci. Rekli su mu: „Marš napolje, šta ćeš ti ovde?!“ Zdanje je rušeno uz jako obezbeđenje Žandarmerije, a u pomoć je pritekla i vojska jer je objekat bio takav da policija nije mogla da ga sruši. Glušac nije hteo podrobnije da komentariše svoju posetu Šilerovoj, a za Glas je izjavio:
- Kompletno opštinsko rukovodstvo otišlo je tog dana u Šilerovu da vidi šta se to dešava. Nisu nas pustili da uđemo i to je sve što mogu da vam kažem.
Inače, udovice Tatjana Spasojević i Maja Luković tužile su državu i tražili da im se na ime odštete isplati 636 miliona dinara. Poslednje ročište, pre oko 15 dana je otkazano.
Samo rušenje Šilerove počelo je, prema zapisniku tadašnjeg načelnika za inspekcijske poslove SO Zemun, 14. marta u 14 sati, i trajalo je do 27. marta. Načelnik Milivoje Vuković detaljno opisuje sam tok rušenja koje su građani Srbije danima u direktnom prenosu gledali na televiziji. I sami Spasojević i Luković, u svom prinudnom skrovištu u kući porodice Maletić u Progaru kod Surčina. Maletići, tada taoci vođe zemunskog klana kažu da je, očekivano, Spasojević bio ekstremno besan i agresivan dok je gledao kako mu ruše „tvrđavu“.
Sada pokojni svedok saradnik Zoran Vukojević svojevremeno je tvrdio da čuva video-kasete sa snimcima kamere na ulazu u Šilerovu na kojima se vide visoki državni i politički funkcioneri dok posećuju Spasojevića i ekipu. NJegovom smrću, i tajna kaseta nepovratno je izgubljena.
Glas javnosti.
- Nakon ubistva Đinđića, među članovima i funkcionerima DS vladali su bes, uznemirenost i želja za osvetom. Dodatnu nesigurnost podsticala je činjenica da su sve ubice i zaverenici u tom trenutku bili na slobodi. U gradskoj skupštini zakazan je sastanak svih funkcionera DS na gradskom i opštinskom nivou. Istovremeno, na spratu iznad bila je u toku sednica Predsedništva DS. Sa te sednice izašli su Čeda i tadašnji gradonačelnik, i došli na sastanak sa nižim partijskim funkcionerima - navodi naš izvor.
Kad je Ivana Maršićanin kao član opštinske vlade u Zemunu iznela informaciju da je objekat u Šilerovoj „kompletno nelegalan“ i da neko opstruira napore da ga sruše, gradonačelnik je „eksplodirao i pitao zašto se to ne sruši odmah“. Čeda je sve vreme ćutao. U celom DS-u, veli izvor Glasa, znalo se da su gradonačelnik i Čeda u to vreme bili nerazdvojni, kao da su blizanci. „Gradonačelnik je slušao Čedu, bio je njegova desna ruka, zato što mu je on bio link ka Đinđiću, do kojeg nije uspevao da dođe“.
LJuba AnĐelković - glavni operativac
Bez obzira na to što se sada plasira priča da je tadašnji potpredsednik gradske vlade LJubomir Anđelković na sastanku na kojem je doneta odluka o rušenju Šilerove bio ljut na „ludake koji su ga u ovo uvukli“ i „što mu nije bilo pravo, ni svejedno“, bio je glavni operativac na terenu, i lično je nadzirao rušenje. Sam je dočekao radnike jednog novosadskog preduzeća koje je angažovano na rušenju, ali ga je preduhitrila policija.
Posle Šilerove, srušen je i objekat braće Simović na Kalvariji, izgrađen na mestu koje je predviđeno za magistralnu podstanicu za gas.
Ekskluzivni snimci B92
Svedok odbrane na suđenju po tužbi udovica Spasojevića i Lukovića, Milivoje Vuković rekao je da TV B92 poseduje snimke unutrašnjosti stanova u Šilerovoj pre rušenja. On je potvrdio da je da je lično dozvolio snimanje i da ti snimci mogu da dokažu da su kuće bile ispražnjene pre početka rušenja.
- Došao sam sa rešenjem pre rušenja i upoznao Tanju Spasojević sa situacijom. Dozvolio sam joj da uz našu pomoć iznese sve što hoće iz tržnog centra - opisao je Vuković.
Vuković je kasnije optužen za korupciju i prema poslednjim saznanjima policije, krije se u Crnoj Gori.
- Trebalo bi imati u vidu da je gradonačelnik posle atentata na Đinđića imao neskrivenu ambiciju da postane premijer i da je ovo bila dobra prilika da pokaže čvrstinu i odlučnost. Rečeno je da proceduru rušenja koči i opstruira gradski sekretar iz DSS-a, pa je nekoliko dana trajalo natezanje sa njim. U međuvremenu je Goran Radovanović, sekretar SO Zemun iz DS, odbio da krene u rušenje bez pisanog naloga sa gradskog nivoa. Kad su papiri stigli i sve bilo čisto, krenulo je rušenje. Šilerovu su, međutim, od 12. marta 2003, kad je ubijen premijer, zaposeli pripadnici BIA, otkriva naš izvor. Čuvali su zdanje non-stop, „detaljno pregledali i izneli iz njega sve, do poslednje igle“.
O tome najviše zna Rade Glušac, tadašnji potpredsednik zemunske opštine, jer je jedini bio ušao u zgradu, ali su ga izbacili bezbednjaci. Rekli su mu: „Marš napolje, šta ćeš ti ovde?!“ Zdanje je rušeno uz jako obezbeđenje Žandarmerije, a u pomoć je pritekla i vojska jer je objekat bio takav da policija nije mogla da ga sruši. Glušac nije hteo podrobnije da komentariše svoju posetu Šilerovoj, a za Glas je izjavio:
- Kompletno opštinsko rukovodstvo otišlo je tog dana u Šilerovu da vidi šta se to dešava. Nisu nas pustili da uđemo i to je sve što mogu da vam kažem.
Inače, udovice Tatjana Spasojević i Maja Luković tužile su državu i tražili da im se na ime odštete isplati 636 miliona dinara. Poslednje ročište, pre oko 15 dana je otkazano.
Samo rušenje Šilerove počelo je, prema zapisniku tadašnjeg načelnika za inspekcijske poslove SO Zemun, 14. marta u 14 sati, i trajalo je do 27. marta. Načelnik Milivoje Vuković detaljno opisuje sam tok rušenja koje su građani Srbije danima u direktnom prenosu gledali na televiziji. I sami Spasojević i Luković, u svom prinudnom skrovištu u kući porodice Maletić u Progaru kod Surčina. Maletići, tada taoci vođe zemunskog klana kažu da je, očekivano, Spasojević bio ekstremno besan i agresivan dok je gledao kako mu ruše „tvrđavu“.
Sada pokojni svedok saradnik Zoran Vukojević svojevremeno je tvrdio da čuva video-kasete sa snimcima kamere na ulazu u Šilerovu na kojima se vide visoki državni i politički funkcioneri dok posećuju Spasojevića i ekipu. NJegovom smrću, i tajna kaseta nepovratno je izgubljena.
Glas javnosti.
