Kako je Naser Orić u Srebrenici mučio i ubijao Srbe: Civilima kopali oči, klali, pa kamionima odvozili leševe

Тихи

Starosedelac
Poruka
164.708

Kako je Naser Orić u Srebrenici mučio i ubijao Srbe: Civilima kopali oči, klali, pa kamionima odvozili leševe​


U Njujorku je juče, u organizaciji Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama, održan panel diskusija "Mi govorimo, jer oni ne mogu - glasovi koje treba čuti" svedočanstva svedoka i žrtava rata u BiH.


Izvor: Novosti

Kako je Naser Orić u Srebrenici mučio i ubijao Srbe: Civilima kopali oči, klali, pa kamionima odvozili leševe


Dušanka i Svetlana Stanić, ali i druge žrtve svedočile su o zločinima koje su preživele za vreme rata u BiH - životu u logoru, najstrašnijim mučenjima i smrti koja je bila predviđena za Srbe u to vreme, prenose Novosti.

Među najstrašnijim zverstvima počinjenim u to vreme nad srpskim narodom na teritoriji opštine Srebrenica jesu ona iza kojih stoji Naser Orić. Ovaj ratni zločin protiv civilnog stanovništva detaljno je i opisan prilikom istražnog postupka protiv Orića, navode dalje Novosti.


Naser Orić, tada u svojstvu komandanta opštinskog štaba TO Srebrenica i člana ratnog predsedništva u Srebrenici, te kao komandant svih jedinica koje su bile podređene štabu TO Srebrenici, izveo je oružani napad na srpsko stanovništvo tog područja nakon što je odlučeno da se pripadnici 16. MIB (Muslimanska istočna brigada) stave na raspolaganje i pod komandu TO Srebenica i njegovu komandu u cilju oružanog napada na sela u okolini Srebrenice, naseljena sa srpskim stanovništvom i da se ovo stanovništvo protera iz sela.

Svi oni su pod neposrednom komandom Nasera Orića učestvovali u oružanim napadima na civilno stanovništvo srpske nacionalnosti u cilju da doprinesu ispunjenju zajedničkog opšteg cilja muslimanske strane u sukobu, proterivanju srpskog stanovništva sa područja opštine Srebrenica i uspostavljanju potpune kontrole nad celom teritorijom i stvaranju etnički čistog područja.


Vršili su ubistva i povrede telesnog integriteta, primenjivali mere zastrašivanja i terora, mučenja i nečovečna postupanja, palili i uništavali imovinu civilnog stanovništva, sa ciljem da šire strah među stanovništvom srpske nacionalnosti, te da civilno stanovništvo primoraju da napusti mesto svog prebivališta i presele se u Republiku Srbiju.

U julu 1992. godine organizovali su napad na mesto Zalazje u Donjim Potočarima, opština Srebernica, u kom je živelo većinsko srpsko stanovništvo. Pre napada je u mestu Lehovići kod sela Šušnjari, u ranim jutarnjim časovima izvršeno postrojavanje pripadnika jedinice Kondori i pripadnika TO Srebenica i tom prilikom je Naser Orić održao pozdravni govor i izdao naređenje da se krene u napad na Zalazje, da se srpsko stanovništvo potpuno protera sa teritorije opštine Srebernica rečima: „Napadamo na Zalazje, da se isteraju Srbi i četnici iz Srebenice. Imate odrešene ruke u slučaju da nekog zarobite, možete mu raditi šta god hoćete, što stignete čistite, čistite samo da oslobodimo, da ih otjeramo odatkle, ne ostavljajte ni kokoši ni svinje, ništa"....

Prilikom napada zarobljena je grupa civila, koji su na putu koji vodi prema Srebenici, udarani i psovani i na kraju preklani. Jednog od njih je sam Orić Naser izdvojio (sudija Ilić Slobodan), pa ga udarcem nogom u predelu nogu oborio na zemlju, zatim mu levom nogom klekao na grudi i obratio mu se rečima: „Gde si sudija? Oćeš li sad suditi?", Potom izvadio nož kojim mu je iskopao oba oka i na kraju ga u predelu vrata preklao, pri čemu Ilić Slobodan nije ispustio nikakav krik.

Ovom prilikom preklano je devet Srba.

Posmrtne ostatke ovih lica, po naredbi Nasera Orića, utovarili su u prikolicu kamiona i odvezli putem prema Srebrenici, gde su ih pripadnici jedinice Kondori istovarili iz kamiona i ubacili u raku koja je prethodno iskopana bagerom, a potom je nabacivanjem zemlje preko tela oštećenih zakopali.

https://www.b92.net/info/region/246...i-oci-klali-pa-kamionima-odvozili-leseve/vest


Zapad je podrzao ove zlocine . Ucinioci ovih zlocina nad Srbima NIKADA nisu odgovarali.
 

Kako je Naser Orić u Srebrenici mučio i ubijao Srbe: Civilima kopali oči, klali, pa kamionima odvozili leševe​


U Njujorku je juče, u organizaciji Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama, održan panel diskusija "Mi govorimo, jer oni ne mogu - glasovi koje treba čuti" svedočanstva svedoka i žrtava rata u BiH.


Izvor: Novosti

Kako je Naser Orić u Srebrenici mučio i ubijao Srbe: Civilima kopali oči, klali, pa kamionima odvozili leševe


Dušanka i Svetlana Stanić, ali i druge žrtve svedočile su o zločinima koje su preživele za vreme rata u BiH - životu u logoru, najstrašnijim mučenjima i smrti koja je bila predviđena za Srbe u to vreme, prenose Novosti.

Među najstrašnijim zverstvima počinjenim u to vreme nad srpskim narodom na teritoriji opštine Srebrenica jesu ona iza kojih stoji Naser Orić. Ovaj ratni zločin protiv civilnog stanovništva detaljno je i opisan prilikom istražnog postupka protiv Orića, navode dalje Novosti.


Naser Orić, tada u svojstvu komandanta opštinskog štaba TO Srebrenica i člana ratnog predsedništva u Srebrenici, te kao komandant svih jedinica koje su bile podređene štabu TO Srebrenici, izveo je oružani napad na srpsko stanovništvo tog područja nakon što je odlučeno da se pripadnici 16. MIB (Muslimanska istočna brigada) stave na raspolaganje i pod komandu TO Srebenica i njegovu komandu u cilju oružanog napada na sela u okolini Srebrenice, naseljena sa srpskim stanovništvom i da se ovo stanovništvo protera iz sela.

Svi oni su pod neposrednom komandom Nasera Orića učestvovali u oružanim napadima na civilno stanovništvo srpske nacionalnosti u cilju da doprinesu ispunjenju zajedničkog opšteg cilja muslimanske strane u sukobu, proterivanju srpskog stanovništva sa područja opštine Srebrenica i uspostavljanju potpune kontrole nad celom teritorijom i stvaranju etnički čistog područja.


Vršili su ubistva i povrede telesnog integriteta, primenjivali mere zastrašivanja i terora, mučenja i nečovečna postupanja, palili i uništavali imovinu civilnog stanovništva, sa ciljem da šire strah među stanovništvom srpske nacionalnosti, te da civilno stanovništvo primoraju da napusti mesto svog prebivališta i presele se u Republiku Srbiju.

U julu 1992. godine organizovali su napad na mesto Zalazje u Donjim Potočarima, opština Srebernica, u kom je živelo većinsko srpsko stanovništvo. Pre napada je u mestu Lehovići kod sela Šušnjari, u ranim jutarnjim časovima izvršeno postrojavanje pripadnika jedinice Kondori i pripadnika TO Srebenica i tom prilikom je Naser Orić održao pozdravni govor i izdao naređenje da se krene u napad na Zalazje, da se srpsko stanovništvo potpuno protera sa teritorije opštine Srebernica rečima: „Napadamo na Zalazje, da se isteraju Srbi i četnici iz Srebenice. Imate odrešene ruke u slučaju da nekog zarobite, možete mu raditi šta god hoćete, što stignete čistite, čistite samo da oslobodimo, da ih otjeramo odatkle, ne ostavljajte ni kokoši ni svinje, ništa"....

Prilikom napada zarobljena je grupa civila, koji su na putu koji vodi prema Srebenici, udarani i psovani i na kraju preklani. Jednog od njih je sam Orić Naser izdvojio (sudija Ilić Slobodan), pa ga udarcem nogom u predelu nogu oborio na zemlju, zatim mu levom nogom klekao na grudi i obratio mu se rečima: „Gde si sudija? Oćeš li sad suditi?", Potom izvadio nož kojim mu je iskopao oba oka i na kraju ga u predelu vrata preklao, pri čemu Ilić Slobodan nije ispustio nikakav krik.

Ovom prilikom preklano je devet Srba.

Posmrtne ostatke ovih lica, po naredbi Nasera Orića, utovarili su u prikolicu kamiona i odvezli putem prema Srebrenici, gde su ih pripadnici jedinice Kondori istovarili iz kamiona i ubacili u raku koja je prethodno iskopana bagerom, a potom je nabacivanjem zemlje preko tela oštećenih zakopali.

https://www.b92.net/info/region/246...i-oci-klali-pa-kamionima-odvozili-leseve/vest


Zapad je podrzao ove zlocine . Ucinioci ovih zlocina nad Srbima NIKADA nisu odgovarali.
a ako bi ti ja sad ovde postavio video snimke sa svedocenjima muslimana o tome kako su Srbi mucili, silovali, klali po Bosni, da li bi poverovao u ta svedocenja?
 
Трофеји за убиство

Ако се дубље удубите у ствар, она постаје још компликованија. У јануару 1994. године, годину и по пре масакра у Сребреници, муслимански војни командант града Насер Орић позвао је у свој комфоран стан двојицу новинара: Џона Помфрета из Вашингтон поста и Била Шилера из Торонто Стара. Орић се буквално хвалио гостима да је масовни убица и поносно им показивао своје трофеје за убиства. Џон Помфрет је 16. фебруара 1994. известио у Вашингтон посту: „Ратни трофеји Насера Орића...виде се на снимку: спаљене српске куће и обезглављени српски мушкарци, њихова тела у бедним гомилама поред њих. Ноћу смо морали да урадимо то са хладним оружјем Орић објашњава сцене са мртвима који су били исечени ножевима Удобно наслоњен на кауч, са налепницом америчке војске на грудима, он нуди слику лава у својој јазбини „Командант је најтежи момак у граду који је Савет безбедности УН прогласио заштићеном зоном. Све док сам ја у Сребреници, она никада неће бити српска.

А Бил Шилер је 16. јула 1995. у Торонто Стару писао – убрзо после масакра –: „Орић је ужасан човек, и поносан је на то... Једног хладног и снежног дана јануара 1994. седео сам у његовој кући. у Сребреници која је ограђена Србијом и гледао шокантну видео верзију онога што би се могло окарактерисати као највећи хитови Насера Орића. Видели сте запаљене куће, мртва тела, одсечене главе и људе који беже, док се церекајући од дивљења његовом делу „Они. У заседи смо", објаснио је он, када се на екрану појавио велики број мртвих Срба. На следећем снимку виде се лешеви поцепани експлозивом, "Упуцали смо ове момке на месец!", хвалио се као упуцани дух. град је показан, али нема лешева, Орић је брзоплето најавио: 'Тамо смо убили 114 Срба!' После сте могли да видите певаче како му певају хвале на снимку."

Државна комисија Србије за ратне злочине предала је у априлу 1993. Савету безбедности УН Меморандум од 132 странице о ратним злочинима и геноциду у источној Босни почињеним над српским становништвом у градовима Братунац, Скелани и Сребреница од априла 1992. до априла 1993. Садржи педантан списак о муслиманским масакрима у поменутим заједницама, допуњен списком са именима око 3.000 српских жртава. Бројне изјаве сведока и имена муслиманских починилаца. Савет безбедности је прихватио меморандум као званични документ УН. Међутим, готово да се о томе није писало у медијима - а УН нису ништа урадиле. Да ли се документ није уклапао у званичну слику починилаца и жртава?

Да овај меморандум није српска пропаганда потврђују безбројне чињенице и неутрални посматрачи. Први командант мировних снага УН у Босни, канадски генерал-мајор Левис МцКензие, овако описује муслиманске злочине на подручју Сребренице: „Уз помоћ споља, они (босански муслимани) су покренули сигурно уточиште (заштитна зона УН Сребреница). Хиљаде бораца и оружја Како су борци босанских Муслимана постали боље опремљени и обучени, они су се одважили на излазак из Сребренице и почели да пале српска села и убијају становнике, а затим су се брзо повукли у сигурна уточишта УН-а. почетком 1995, након године када је канадску пешадијску чету заменио већи холандски контингент“.

А француски генерал Филип Моријон, Мекензијев наследник на месту шефа мировних снага УН у Босни, сведочио је пред Хашким трибуналом против Слободана Милошевића 12. фебруара 2004. године: „Насир Орић је током божићних празника упадао и уништавао православна села и масакрирао све становнике. То је довело до ванредне мржње у региону“.

Масакр у Сребреници: Српска освета за босанске масакре?

Зашто је српски масакр у Сребреници познат у целом свету, а једва да је било који од масакра које су муслимани починили над Србима? Поготово што су они претходили масакру у Србији у Сребреници, који су трајали три године (од априла 1992. до пролећа 1995.) и чине да српски масакр изгледа као чин освете. Наравно, убиство почињено из освете остаје убиство, али се представља у другачијем светлу од потпуно хладнокрвног убиства.

Сада би се могло тврдити да велики број од 7.000-8.000 људи убијених у српском масакру, који су званично потврдиле УН, чини разлику: Али и овде се саветује опрез. Институт Неедерландс за оралну (ратну) документацију
 
У априлу 2002. године, Неедерландс Институут воор Оорлог (Вар) Доцументатие (НИОД) објавио је извештај „Сребреница – Еен веилиг Гебиед“ (Безбедно подручје), резултат година истраживања из прве руке, да тако кажем: Јер у то време , холандски мировњаци су били у Сребреници . Институт је затајио податке о броју жртава, што је изазвало критике, па чак и протестне демонстрације Босанаца и неповјерење које траје до данас. У и око Сребренице, нешто више од 2.000 тела пронађено је у име Хашког трибунала у вишегодишњој операцији потраге уз сателитску подршку. Међутим, није се могло разјаснити колико је од тога било убијених у масакрима, а колико других ратних смртних случајева – и колико их је било убијених Срба; Наравно, све ово ставља број 2.000 у перспективу.
 
Зачуђујућа је и чудна промена у бројкама: док званично утврђен број погинулих у рату у Босни у међународном новинарству из године у годину опада (са почетних 300.000 на око 100.000 сада), број погинулих у Сребреници се у текстовима стално повећава. и извештаји: недавно 11.000. Такве статистичке манипулације су опасна игра, јер се лако чини да су намерно преувеличавање патње и несреће и поткопавају кредибилитет ратног извештавања у целини.

Закључак: Од 13. до 17. јула 1995. године српски освајачи Сребренице убили су велики број муслимана. Израз „масакр у Сребреници” је несумњиво оправдан. То не мења чињеница да су све жене и деца неповређени испраћени аутобусима пре масакра. И ништа се не мења ако приметите да је најчешће цитирани број (7.000 до 8.000 убијених) вероватно преувеличан упола.

"државни разлог"

О Сребреници се постављају даља питања: на пример, зашто је Насер Орић, горе поменути муслимански бранилац Сребренице, сада слободан човек након кратког затвора у Хагу, где је оптужен за седам убистава. Или зашто су српске јединице тако изненада успеле да заузму град практично без борбе у јулу 1995. године. Они су три године узалуд опседали Сребреницу - а сада су могли да је заузму у трену без икаквог отпора. Ово је утолико више изненађујуће што су, као што је познато, трупе босанских Срба у лето 1995. године биле на измаку снаге и повлачиле су се скоро свуда.

Одговор није тајна: Насер Орић и његови борци су се преко ноћи повукли из града, остављајући муслиманско становништво без одбране. Он (и сви остали у граду) знали су да се у српским опсадницима накупио огроман гнев због претходних масакра муслимана. Повлачење Орићевих трупа из Сребренице је практично значило зелено светло за предвидљиву освету и можда је требало да усмери пажњу света управо на српске злочине.

Годинама касније, француски генерал Моријон је прокоментарисао ову страшну претпоставку пред француским парламентом: „Младић (командант босанских Срба) је у Сребреници упао у заседу, чак и замку. Очекивао је отпор, али га није било. Он сигурно није очекивао да ће доћи до масакра, али је потпуно потценио размере пригушене мржње, мислим да није наредио масакре, али не знам... Био сам убеђен да су људи у Сребреници Жртве вишег интереса, раисон д'етат... Ову драму на крају треба приписати Алији Изетбеговићу (муслиманском предсједнику Босне) који је послушао предсједништво у Сарајеву."

Ова Моријонова изјава је забележена у досијеима Хашког трибунала 12. фебруара 2004. године. Али такав ниво презира према човечанству је изван разумевања већине људи.

Курт Копрунер је предузетник из Аустрије који годинама води фабрику машина у Босни. Аутор књиге "Путовање у ратну земљу. Искуства странца у Југославији", која је преведена на више језика. Прво објављивање овог чланка у швајцарском црквеном часопису „Фаитх ин тхе Сецонд Ворлд“ „Г2В“, 1/2008
 
Logično. Obe strane su počinile genocid i masakr civilnog stanovnuštva.
radi se o tome, da kada se ovde na forumu postave iskazi svedoka prezivelih muslimana, koji su preziveli mucenja u logorima, ili bili ocevici streljanja ili sl. to se ovde u startu negira kao bilo kakav dokaz, "jer je to sve izmisljeno".
a sa druge strane, kad se postave iskazi Srba koji su preziveli torturu muslimana i hrvata (kao npr. u uvodnom postu ove teme), to se naravno prihvata kao dokaz, jer "otkud bi jedan Srbin lagao"!?
 
Da se ne lazemo, sve strane su u ratu cinile strahovite zlocine, kao sto se u svakom ratu i cine takvi zlocini. Na sve strane je bilo klanja, silovanja, mucenja, ubijanja... Radi se samo o tome da treba osuditi sve ili ne osuditi nikoga. U licemerju je problem, ne u rezoluciji.

Al Srbi su poceli rat bajo
 
Da se ne lazemo, sve strane su u ratu cinile strahovite zlocine, kao sto se u svakom ratu i cine takvi zlocini. Na sve strane je bilo klanja, silovanja, mucenja, ubijanja... Radi se samo o tome da treba osuditi sve ili ne osuditi nikoga. U licemerju je problem, ne u rezoluciji.

:ok:
 

Back
Top