Слажем се са последњим и рећи ћу да је ипак и хрватски и српски стандард један и скоро истоветан. Мада, иако си са југа, ниси упућен у ПТ говоре онда
Školovao sam se jedno vreme u Zagrebu i domaćeg kajkavskog govora su se obrazovani ljudi i viši sloj stideli. To je bio jezik Katica - pralja (žena koje peru i peglaju veš gospodi) i Barica - kumica (prodavačica na tržnici- placu "kak bi tam rekli"). Čisto kajkavski krajevi u Hrvatskom Zagorju vuku više na Sloveniju nego na štokavske govore, pa i književnu štokavsku ijekavicu koja je u temelju hrvatskog književnog jezika.
Mozda bilo nekad, sada ne.
To nije zagrebački, purgerski govor, već čisti zagorski.
Ниђе ја нисам казао да није тако. Али причамо о домаћим говорима а не књижевном.
Омладина неће данас рећи ни убав, него леп. Тај говор данас изумире али ипак (је постојао). Исто као кајкавски. Не причамо о књижевним језицима
To je već druga stvar. Sofija, Bugarska. Novine kad čitaš na bugarskom standardu i slušaš ljude na ulici to su dva različita jezika.
Пургерски је мешавина кајкавског и штокавског, 80% штокавски ако не и више. Овако се говорило у загребу, верујем, много дуже у прошлости, а поготово у селима око
Govore ubav na jugu i omladina, po selima. U gradu skoro niko, da.
Pa sreo sam mladje iz Vranja , oni pricaju standardnim jezikom pa je svakako to razlog smanjenog razumijevanja makedonskog.
pa neces razumjeti jedino lokalizme kao sto neces razumjeti svaki lokalizam iz Srbije.
И у софији је мешавина источнобугарских књижевних говора и домаћих западнобугарских*. У најбољу руку, ти западнобугарски* могу бити пола пута између српског и бугарског
Иначе то важи и за словеначке и македонске говоре
То сам хтео рећи. Јесте истина да се то губи, ал ипак је постојао и постоји заведен говор са својим особинама који се говорио живо до другог светског рата
Иначе ова баба у почетку прича књижевно, па се касније мота на говор након што каже "да си вревим на дијалект? Да не говорим градски?"
Govor je jako ziva stvar, i kompleksna, to nisu samo reci i gramatika, to je mnooogo vise od toga, ceo kulturoloski kontekst.
U Zagrebu se govore prigorski kajkavski govori koji sami imaju dosta uticaja štokavštine. Ovo kad čuješ, čuješ Zagorje a ne Zagreb i Prigorje.
Слажем се скроз, са свиме што си рекао. То је процес и работа која се дешава. Тако су ишчезли и врло угрожени окситански говори у француској, најсроднији каталонском, домаћи говори марсеја, лимузине, провансе и целе окситаније
Мислим јесте одлично да разумљивост расте међу људима у држави, али, и дијалекти су лепота и ипак, ПТ дијалекти показују мост и везу српског и македонског. Тзв. староштокавски
To je sve za arhiv. Masmediji i škola čine svoje. Ljudima koji govore na dijalektu treba stalno govoriti da se reše zaostalosti, pa tako i dijalekta. Govor na dijalektu treba biti sraman. Bez toga nema unifikacije i prave izgradnje nacije.
Мислим да је ово доста крајњи став. Треба се говорити књижевни али ипак и локалпатриотизам који је здрав, гради патриотизам.
Treba nametati osećaj srama i zaostalosti. Vidi problema kad dođu stranci pa uče književni jezik a ono hrpa dijalekata. Treba vratiti politiku iz vremena Kraljevine Jugoslavije kada se državne službenike, učitelje, nastavnike, profesore, železničare, šumare i žandare razmeštalo u druge krajeve. To nam treba. Npr. u Hrvatskoj je dosta katoličkih sveštenika iz Bosne i Hercegovine i itekako se oseti njihov uticaj u narodu kad je jezik u pitanju. Hrvati u ruralnim krajevima su češće u crkvi (hramu) nego naši seljaci.
