Kafić "ATLANTIDA"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
večer !


Vidim tava uvijek pali
frying-pan-smash.gif
:mrgreen:
 
MPMcB:
Dobro jutro Lipa,
Sad malo više na gornje teme.

Nekako razočaran u realu.
Lepa igra reči. Realni svet je realan i kakav god da je, doživljavamo ga samo svojim očima, ušima prstima i čime sve ne, ali samo svojim. To ti je naš vanjski svet i lako može biti da svi mi dobijamo te informacije sa jednog istog mesta. Ozi, da je tu, sad bi se ubacio rekavši da se to measto zove svet po sebi, rek’o mu Šopenhauer
i svašta još bi rekao.
Kliknite za proširenje...

:mrgreen: pozivam ga da se uključi ! Baš me zanima što bi Schopenhauer rekao na ovo :p
MPMcB:
No, taj vanjski svet treba prihvatiti sa što je moguće manjim uticajem svojih osećaja, predubeđenja i slično, jer to je naš svet, reala, u njemu živimo i kako svako od nas prema nejmu, tako i on prema svakom od nas. Znači, nima mista za izvrtanje i doluštravanje ovoga svega, ča je znamo ko, jasno i jednom za uvik naluštra.
A tako i ja, ne smin se očarat, pa san mora ostat razočarat.
Igra reći, ali priča svoju priču.
Rič „Nekako“ ti je stopa u pisku na pravom mistu.
Ne mogu se pohvaliti da mi je život , bar ne do sad, priredio gore nevolje nego što mislim da sam zaslužio. U principu nije toga bilo mnogo, kad pogledam kako su neki drugi prolazili, ne bih smeo u bar tri sledeća života da zucnem i reč žalbe i pritužbe na „kletu sudbinu“. Ono što sam dosad pokupio, stvarno me je u velikoj meri razočaralo, oslobodilo iluzija koje sam kao i svako od nas odnekud dovukao na ovaj svet. Skoro svaka se razbila o neku hrid na manje ili više teatralan način.
Di ćeš nać većeg teatra?
Poslednje reći moje majke, ukratko prepričano, behu: „Sad moram da idem u garderobu da se spremim za premijeru. Šta me gledaš tako zabezeknuto, k’o da ne znaš. Ovo do sad je bilo samo proba.“
Kliknite za proširenje...
:) :heart:
MPMcB:
A svaki put padne zavesa i svaki put se dosad probudih u komediji svih komedija.
Vrimenon se uloge pomeraju od malih ka velikin, od smišnih ka tužnin, pa opit na smih koji tira suze na oći, a sve manje znan jesu li od smija oli sete.
A teku, slane ka i More.
Ma, uživan di neću, ali svaki puta se NEKAKO manje dam zamantat. Razočarat?
Možda, bez ili sa jako malo očekivanja, da će se prave stvari, one koje su za mene prave, desiti jednog od preostalih dana, ali ne bih rekao da sam rezigniran i očajan jer su se moje nade i očekivanja od života izjalovile preko mere, jer sam uništen, odbačen k’o stara kanta ili skoro tako.
Svako to može da kaže, ako samo seti, o čemu je maštao kao mlađi, ali ako svaku epizodu posmateamao ne samo kao tursku, meksikansku, bolivijsku, sapunicu, nego kao jedan prelep ali ne baš prijatan školski čas, onda skor ispada ipak mnogo bolji i ne samo to čitav zaplet dobija neki smisao koji malo po malo izranja iz opšteg besmisla, ali sad već davim. Dobro je da imam i koga.
Kliknite za proširenje...
Ukratko, najdraži moj pišče ti si namjerno unaprijed NEKAKO razočaran da bi se ugodno iznenadio...e može tako, dogovoreno !! :mrgreen:
Ma. Istina je to što ti kažeš. Naravno da ovaj medij daje tako malo, a pošto mi sami sebi znamo najljepše ugoditi...te praznine koje nedostaju (zbog prirode medija) popunjavamo po svojoj želji, najljepše naravno i onda je prirodno da razočaranje slijedi. No, no, no ! Ti si gentleman ! (vidiš kako sam ja popunila lijepo prazninu :mrgreen: ) i ne trebaš to reći, ako već misliš :p

MPMcB:
A koji još fakin još više voli ič u školu, neg pikat balun ?
Iliti
Koji normalan klinac više voli da dere klupu, nego ta šuta loptu?
A svi idemo u neku školu.
A svima nam je draži balun, ronjenje, ća ja znan.
Draža mi je vlastita iliuzija ali nekako (vidi, opet taj trag na vali) znam da nisam došao ovamo samo da je negujem, možda da je trampim, za neki kliker ili ko zna šta.

Zato i ne mislim da je iluzija bolja od stvarnosti, jedino mi je draža. Ona je moja i sve dok se ne osetim koliko sam usamljen, praviću od nje svoj svet, e kada mi to dosadi onda je ću je dati nekome, sav taj moj svet, a za uzvrat ću dobiti jedan novi život. Tako to ide u malom, svakim danom, ovog života.
Isto ide i u velikom, čini mi se.
Maštaš, stvaraš neku fiktivnu realnost i kad uvidiš da ti je preko glave, jer je sve to samo tvoje onda to nekako daš nekome i ubrzo potom te donesu iz porodilišta.
Kako gore tako i dole. Uvek se na to vratim.
Kliknite za proširenje...

jasno, došao si u svoj mali pješčanik i igraš se, praviš kule...Igraj se do mile volje, ali pazi malo kako se igraš...ponekad koji pijesak ponekom odleti u oko. Znam da ti ne bi, ali ode... :roll:

MPMcB:
Jeste sebično je, i uvredljivo izjaviti da hoćeš spoznati neku osobu samo do iluzije koju o sebi pruža.
Izvinjavam se
Oprostite.

Lepi maniri, odgoj vaspitanje i komplimenti, kao i uvek tu ne menjaju bit, suštinu.
Mada, se obilato koriste kada je ženska osoba i iluzija o njenoj pojavi u pitanju.
  • Gospođo, veoma lepo izgledate u poslednje vreme. 100 poena
  • Gospođo, veoma se mi lepi u toj haljini (ili sa tom frizurom) danas 80 poena
  • Gospođo, draga veoma lepo vam stoji ta nova haljina! (frizura). 60 poena
  • Gospođo, moja draga imate predivnu haljinu. 20 poena
  • Gospođo, vaša magična pojava ostavlja zadivljujući utisak 0 poena
  • Gospođo, vaša magična pojava ostavlja na mene zadivljujući utisak -10 poena (blizina praga uvrede)
  • Gospođo, veoma pametan izbor vaše haljine je bla bla bla....učinio da ja razumem da smatram da iluzija o vašoj pojavi ima svoje mesto u bla bla bla . ...u sadašnjem sistemu vrednosti trt mtr trt mrte......... - jako mnogo poena (prag uvrede je odavno premašen, ekstreman izik od čaše šampanjca u krilo, glave u tavu da ne kažem.)
(Broj poena je dat, samo da bi se pojedine izjave međusobno mogle porediti. Autor je svestan da njihove vrednosti, u realnosti veoma variraju od ponuđene skale, jako zavise od trenutačnog raspoloženja, čak je ubeđen da u većini realnih slučajeva gradacija prethodno pripremljenih komplimenata po ranije utvrđenoj skali, jednostavno nema realnog smisla).

Iluzija koju svaka žena postavi pred svakog muškarca je jedna, malo važnija od ostalih, čini nam se. To je valjda zato, što ona nikad nije samo iluzija, maska da sakrije pravo lice, utoliko bolja ukoliko manje podseća na njega.
Kliknite za proširenje...
Vidiš kako znaš kad hoćeš ! :p

MPMcB:
Ipak, ne mislim da sam trebao da napišem:

„Biki, baš me briga ko si i šta si u reali, ako se ovde predstavljaš kao, kako ono beše, gogo igračica, nema veze. To je tvoj izbor, ja ga prihvatam, jer je ionako bolji od onoga što je u suvoj realnosti, neću da budem veći katolik od pape, pogotovu ako mi/nam je svima ovako bolje i lepše. Prihvatam da se družim sa iluzijujom koja zahvaljujući tehnici potpuno (ne baš potpuno al nema veze) pokriva tvoju realnu pojavu. Na kraju ovde smo samo radi zabave, virtuelne doduše, ali ko zna zašto je to dobro? „ (izraz tipičan za one koji vole da misle qurtzem kako svojim tako i tuđim, jel’, kad nemaju svoga)

Ovo je potpuno muški stav i svodi sva ova druženja na nivo mornara koji posle duge plovidbe u luci prvom prilikom naruči društvo ženske iluzije i kad dobije ono što traži, plati.
Kliknite za proširenje...
a nisi čuo za ono šutnja je zlato ? :mrgreen:
(ja očito nisam :zcepanje: )
MPMcB:
U tom slučaju, ja bih Doris Turčinović, ali to je za neku drugu temu.
Ali ipak nije tako. Niko nije čista iluzija.
Pa, dobro, tava u glavu je još uvijek bolje nego glava u tavu, tiganj, da ne kažem.
DA, Ali niko nije ni čista istina, nula iluzija, drago moje društvo
AHA !!!!!!
Imam li ja sad pravo da, nad ovom ubistvenom istinom, vitlam tavom po publici?
Nemam, jer tava je rekvizit koji mi muški slabo znamo da koristimo, sva je prilika da se klepim po čelu iz forhenda.
Uz tu veliku misao nekako (?) više ide toalet papir.
Thja. ali stoji, kao i još ponešto, još ponekad.
Stoji ovo ali i stoji i ono, čvoruga na glavi boli ali ne stoji.
Ona prolazi, Dunav u More nosi sve što nikom više ne triba.
Bez sebičnoti, ne može i bog je prvo sebi bradu stvorio, kažu.
Ali je potom stvorio sve ostalo, tako ni bez altruizma isto ne ide.
A lipo mi je kad vidin da neko reagira, pa makar i tavon. :heart:
Nego, kako ono beše?

Obuci staru krinolinu,
i prebaci bijeli šal,
ja ću svirat violinu,
i bit će maskenbal.

Zaigraj kao da More šumi,
a ti si jedan val,
sama veliku tajnu glumi,
takav je maskenbal.

Nemoj da skrivaš lice malo,
pusti ga neka sja,
nikome nije do nas stalo,
sami smo, samo ti i ja.

Život je maskenbal,
svatko se krije,
ako u sebe siguran nije.

Život je maskenbal,
ljudi su krivi,
s tuđom maskom,
lakše se živi.

:heart::heart::heart::heart:
Prijatan vikend
Kliknite za proširenje...

i tebi ugodan vikend :heart::heart::heart::heart:
Svaka riječ stoji :ok: (ali ponekad ju je bolje ne izreći)
One su ti, dragi moj, blago reagirale (Biki i Agatha :P ) kod mene ide odmah tava i to unaprijed ! :mrgreen: Pa, znaš ti žene...jako dobro. :)
Znaš i da u Dalmaciji lako frcaju pjati, ali to je više predigra :p
 
bikilix:
Zasto bi me to uvredilo?!
Bila sam iznenadjena jer sam se tog jutra zaista nakon sedam ili osam dana
pod temperaturom,napokon odlicno osecala,a ti si to,,primetio,,svaka cast,i tada sam ti tako rekla...
Cemu kasnija rasprava oko toga,sa Tes mislim?
Ma ok je sve,nesporazum i picimo dalje :)
Kliknite za proširenje...

ja ga gnjavim, jer mi je gušt...a on se da gnjaviti, jer mu je gušt.
Guštamo svi, guštaj i ti :mrgreen:
 
Matreijalne ostake od nama najstarije poznate, a još uvek žive civilizacije, danas pokriva inje i prašina, ali duh staroga Kema je živ, da ga življeg još nisam video.

, dok uporni pustinjski vetar, samum, uporno priča svoju priču i ne zatvara, ali milenijumima

Veoma druželjubivi i pričljivi iznad svega. Nekako po tome, kako i koliko pričaju, već pri prvom susretu sa njima, negde u doba slatke studentske mladosti, osetio sam se nekako blizak sa njima, sa tim njihovim mentalitetom.
Ne osuditi nikoga i ničemu, a jednostavno i neposredno prigrliti ono što nađe za drago, onakvo kako je. Sklon sam to nazvati jednostavnim imaenom

isprva sam mislio da je to slučaj sam sa onima koji osete da u nardnih par minuta postoji dobra prilika a vam prodaju neku nepotrebnu stvar.


jer su im porekla izmešana, kako valjda nigde drugde. Običaji, kulture, religije, na kraju i rase, mešaju se u ovom starom centru sveta najmanje četiri hiljade godina. Da postoji čorba, koja se kuva tako dugo ko bi smeo da proba?
Ma koliko islamisti tvrdili da su jedini i neponovljlivi, oni su ovde, u toj čorbi, tek jedan od mnogih začina. Opor, dosta jak, ne baš za svačiji ukus, ali to je zato što je u poređenju sa ostalima dodat relativno nedavno, pa se još nije dobro umešao. Razlog, zašto ih izdvajam i pominjem na samom početku leži u činjenici, da oni makar kako izgledali, nama strancima, jako dobro uviđaju, da su sa svojom dominacijom i sa kulturom od nekih hiljadu i po godina ovde, tek obična skorojevićka raja, dođoši reklo bi se, a kao i kod svih takvih, uvek se malo pribojavaju, jesu li samo dođoši, ili im se može biti, očas omakne, da budu i prođoši. To nikom nije lako. Znaju oni to jako dobro, nisu od juče, al opet..
- Nije li više dosta, preko hiljadu godina a još nas gledaju kao prolaznu neprijatnost? –pitao me je jedan trgovac Ipak, više od hiljadu godina je dosta da se uvede red u sve vrste odnosa. Valjda zato ovde, iako nema ko se nije izmešao sa kime, nema nikakvih tenzija i pritisaka, tako tipičnih za naše prostore. Ko god je hteo imao je dosta vremena i da kaže, pokaže, a i da uradi sve šta je hteo.
Ostalo je samo da se kulira.
Ceo svet se plaši vremena, kaže se ovde, a vreme, celog ovog sveta plaši se jedino piramida.
- Ovih ovde ser –pokazivao je nam je iza sebe momak na kamili, nudeći nam za samo 20 evra celih deset minuta jahanja na njegovom „Ferariju- poslednji model“.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top