12 најутицајнијих новосадских бендова
Пекиншка патка
Бенд који је био родоначелник панка у Југославији 1978. године – један од најпровокативнијих бендова. Својом музиком, живим наступима и панк изразом потресали су тадашњи естаблишмент. Међу познатим члановима ту је свакако Небојша Чонкић Чонта, затим Ласло Пихлер, Зоран Булатовић, Маринко Вукмановић и други. Објавили су два албума: Плитка поезија и Страх од монотоније. Страх од монотоније чини заокрет бенда ка неw wаве-у, где губе на оштрини, што се није допало многим фановима. После тога распадају се, да би се 2008. поново сакупили и свирали на Еxиту заједно са Сеx Пистолсима.
Луна
Култни новосадски бенд, оформљен 1980. године. Неw wаве изузетно инспиративне и мистичке енергије, са текстовима познатог новосадског писца Слободана Тишме, који је био фронтмена бенда. Поред њега, у бенду су били и бивши гитариста Пекиншке патке Зоран Булатовић, Иван Феце Фирчи – бубњеви, Мирко Вукомановић – бас, Јасмина Митрушић – клавијатуре. Остали су запажени и утицајни са само једним објављеним албумом Нестварне ствари.
Обојени програм
Алтернативни електронски бенд, који је доста мењао звук током дугогодишње каријере, са Кебриним психоделичним текстовима. Активни су од 1980. године до данас. Од сталне поставе ту је Бранислав Бабић Кебра – вокал. Тренутна постава, поред Кебре, обухвата и Илију Влаисављевића Бебеца – бас, Љубомир Пејић – бас и пратећи вокал, Владимир Цинкоцки Цина – бубњеви и Александа Јоцић Цана – гитара. Занимљиво је да почетна слова првих 7 албума у акростиху значе Нови Сад. Последњи албум објавили 2012. године – Како то мислиш: ми (2012). Акростих албуми: Најважније је бити здрав (1990), Овај зид стоји криво (1991), Верујем ти јер смо исти (1994), Или 5 минута испред тебе (1996), Сва срећа генерал воли децу (1999), Ако нисам добра, шта ћемо онда? (2002), Да ли је то човек или машина? (2005).
Боyе
Бенд састављен 1981. од искључиво женских чланова. Музику базирају на јаком и живом алтернативном звуку. Мада се постава доста мењала, прва постава Боyа, Биљана Бабић – бубњеви, Јасна Мањулов – клавијатуре, Љиљана Радаковић – бас и Клаудија Гавриловић – гитара и вокал, чинила је први женски алтернативни југословенски бенд, када су 1988. објавили први албум Доста! Доста! Доста!. Следе потом албуми 78 (1990), Боyе се не боје (1993) и Лудило машина (1997).
Лове Хунтерс
Хард рок бенд, основани 1987. године. Њихови су текстови искључиво на енглеском језику. На почетку су били оријентирани на панк-блуз звук. Остали су активни до данас на сцени. Прославили су се албумом Донау (1996) на којем је објављена већина ствари са претходних албума. Касније, ту су Тотал Рицкверззо (1996), Азимутх (1997), Харлеy Крисхна (2001) и Оне Хунт (2002). Милан Мумин је 2014. снимио филм Лове Хунтер, о његовом животу у Њујорку где је радио као такстиста. Садашњу поставу чине: Милан Мумин – вокал, Влада Јованов – бас, Александар Медан – гитара, Роберт Радић – бубањ, Марио Калин – гитара.
Ритам нереда
Настали 1986. са првим демо снимком „За Нови Сад“. Њихова музика се може окарактерисати као тврд пунк – Ои! – хардкор. Ови момци, углавном са Лимана, дуго већ постоје, и до сада су снимили преко 10 албума. Бенд је више пута био забрањиван и спутаван, оптуживали су их да подстичу расну и националну мржњу, иако бенд никада није имао такве претензије и више пута су то демантовали. Албуми: Никог нема (1991), Бреакинг (1993), Звуци бола (1996) – тада су били у зениту своје продукције. Последњи албум Паралелни свет су издали 2010. године. Још су изузетно активни, наступају по фестивалима широм Европе као и на домаћем терену.
Атхеист рап
Први наступ имали су 22. маја 1989. Бенд чија енергија, текстови и хумор већ дуго трају и који се са правом могу назвати оригиналним новосадским бендом. Настали као идеја Александра Попова (Др Поп) и Владимира Козбашића (Пећинко). У својој музици највише су окренути пунку и хардцору. Након прва 3 албума, Маори и Црни Гонзалес (1992), Ја евентуално бих ако њега елиминишете (1996), Друга лига запад (1998) и бест оф албума “Председници председништва председника”, Пећинко напушта бенд, тако да од непревазиђеног вокалног двојца остаје само Др Поп. Следе албуми: Освета Црног Гонзалеса (2005), Приче маторих покварењака (2009). Садашњу поставу бенда чине: Владимир Радусиновић – Радуле (гитара и вокал), Александар Попов – Др Поп (вокал), Александар Милованов – Атзке (бубњеви), Зоран Лекић – Леки (бас), Зоран Џуклевски (гитара).
Генерација без будућности
Пунк-ска-ои! бенд настао 1990. Основали су га Робер Бу и Александар Рељић. Свој последњи наступ званично су имали 2011. године. Албуми: Да је југ победио (1990), Вол.1 (1993), Сплеен (1997) и Суперхероин (2011). У овом бенду бас је свирао и актуелни политичар Борислав Стефановић.
Збогом Брус Ли
Бенд који комбинује пунк са тамбурашком музиком, па себе зову „тамбурашки пунк“, тако да поред стандардних инструмената имају и бегеш и тамбурицу. Познати су по ексцентричном облачењу и понашању. Први албум Пенк Пунк Пинк Пенк Понк објавили су 1995. године, који обилује хумором, референцама из домаћих филмова и серија. Потом иду Злобро (1997), Хогли-Вогли Рок (1999), Ратататаритети! (2008) и Уклети салаш (2008). Линеуп бенда се доста мењао, а тренутну поставу чине: Славко Матић (вокал), Бранислав Смук (гитара), Никола Петаковић (тамбурица), Коста Сивачки (бегеш-бас), Дејан Кијановић (бубањ).
Лост Проппелерос
Иако као састав постоје од 1997. године, званично су основани 1999. Пуни су импровизација, хумористичних текстова, али се њихова музика може подвести под ска-реге. Чине га седам чланова – Ненад Влашки (вокал), Душан Маурић (гитара), Атила Пете (труба), Милан Јанчурић (саксофон), Вук Чувардић (бас), Предраг Дробњак (бубњеви). Мада их има на многим компилацијама и разним заједничким снимцима, свој први и за сада једини званични албум Заиграј ову игру, објавили су 2005. године.
Рингишпил
Основани 2003. године, као ска-реге-пунк бенд. Од свог оснивања били су један од најактивнијих новосадских бендова. Објавили су 4 албума: Невероватна Скатастрофа (2004), Цуга, Путни Трошкови (2006), Лузери из краја (2008) и Никад више млад, леп и глуп (2011). Званично су престали са радом 2011. године одласком певача и гитаристе из бенда. Кроз бенд је продефиловало много чланова, а у последњем саставу били су: Јован Живановић (вокал, гитара), Вук Чувардић (бас), Дејан Гарић (бубањ), Сава Ботић (оргуље) и Милан Керезовић Кецкец (саксофон).
Азил 5
Бенд за који бисмо могли рећи да не припада ниједном посебном жанру, да су потпуно индие, да свирају мелодични рок са разним експерименталним звуковима, уз сјајне поетичне текстове фронтмена Саве Никића. До сада су објавили три албума: Страстан го и бос (2008), Нема човека данима (2011), Ако Чујеш Истину, Да Ли Знаш Шта Ћеш С Њом (2014). Постава бенда није се много мењала од почетка, а садашњи линеуп чине: Сава Никић (вокал), Борко Басарић (бас), Владимир Војновић (клавијатуре), Ненад Којић (бубњеви) и Душан Коларски (гитара).
