Kafana kod knjiškog moljca

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
malavelika:
naravno da ce se mala demoralisati i da nece pisati na narednom takmicenju!
ne, ne :ljutko:
uslov da dovucem svoje cenjeno mrsavo dupence na knjizevni konkurs bilo je borkino obecanje da cu pobediti, ako ne bas pobediti, a onda da cu dobiti solidno trece mesto
i necete da mi ga uzmete!
ima da izmislite taj jedan poen i da mi dodelite bronzanu medalju..pardon, sve cetiri prasece nozice! samo pod tim uslovom pristajem da se i dalje takmicim!

btw, moj favorit je upravo bila prica broj 4.:lol:
nisam glasala jer negde intimno mislim da ucesnici ne treba da glasaju...ali, onda pogledam glasace na ovoj temi i pomislim ...pa ko bi uopste glasao onda? pitanje je i ko cita temu :lol:
enivej, cestitam pobednici i ocekujem naslov sledeceg zadatka
olovka i dalje naostrena :per:
Kliknite za proširenje...
Pravim skicu za ljubavnu priču o tebi i tvom K. :per: Razmišljam da radnju smestim u neku crkvicu, samostan možda (asocijacija je jedan od tvojih smernih avatara), jebemliga... Ti ćeš biti časna sestra, koja se zavetovala na celibat, a ja neki psiho, psihoanalitičar recimo. A početak će biti neposredan, nešto ovako: "Pa", reče Koja nakon izlaska iz samostanskog kruga, "kada ću da vas psihoanaliziram?" Majušna kaluđerica pocrvene i pogleda ga ispod oka. Prolazili su baš pored guste živice. "Ne možemo to sad, pred službu božju", reče ona puna nade.
 
kojote:
Pravim skicu za ljubavnu priču o tebi i tvom K. :per: Razmišljam da radnju smestim u neku crkvicu, samostan možda (asocijacija je jedan od tvojih smernih avatara), jebemliga... Ti ćeš biti časna sestra, koja se zavetovala na celibat, a ja neki psiho, psihoanalitičar recimo. A početak će biti neposredan, nešto ovako: "Pa", reče Koja nakon izlaska iz samostanskog kruga, "kada ću da vas psihoanaliziram?" Majušna kaluđerica pocrvene i pogleda ga ispod oka. Prolazili su baš pored guste živice. "Ne možemo to sad, pred službu božju", reče ona puna nade.
Kliknite za proširenje...

E, a ja mogu da budem neka posvojenica Bozijeg hrama, koju su ostavili na njegovom pragu dok je bila beba, na nesrecu gluva i nema (ali niko nema pojma da je to puka laz jer je od malih nogu ukapirala da samo mudroscu i snalazljivoscu mozes da se izboris za zivot), pa tako prepustena cistoj ljubavi smernih sestara sluzi tu kao ubogo stvorenje koje izvrsava raznorazne manje-vise prljave fizicke i duhovne poslove (jer biti gluv i nem ne znaci da si mentalka), pa se kao takva sunjam oko uglavnom ranjivih, nestabilnih sestara i pazim sta rade, a onda to pisanim putem prenosim Glavnoj Casnoj, na osnovu cega ih ona kaznjava, pa tako i u ovom slucaju bivam uhoda jednog nezvanog gosta koji opseda majusnu kaludjericu. I tako sam ja sporedan lik u toj prici. Ali bitan.
 
Hajde, pokloni nam je. :) Elem, tvoja ljubavna priča ionako nije naročito skupa, te se ni ti, poklanjajući je nećeš puno otrošiti, ni mi extra profitirati od tvog poklona. :malav: Ja ću za to vreme da smišljam odgovor tvojoj koleginici, koji je neće uvrediti, ali joj neće ostaviti ni tračkić nadice da se može tek tako umešati u našu Malakojotskuveliku ljubav, bestidnica jedna!
 
lanavi:
E, a ja mogu da budem neka posvojenica Bozijeg hrama, koju su ostavili na njegovom pragu dok je bila beba, na nesrecu gluva i nema (ali niko nema pojma da je to puka laz jer je od malih nogu ukapirala da samo mudroscu i snalazljivoscu mozes da se izboris za zivot), pa tako prepustena cistoj ljubavi smernih sestara sluzi tu kao ubogo stvorenje koje izvrsava raznorazne manje-vise prljave fizicke i duhovne poslove (jer biti gluv i nem ne znaci da si mentalka), pa se kao takva sunjam oko uglavnom ranjivih, nestabilnih sestara i pazim sta rade, a onda to pisanim putem prenosim Glavnoj Casnoj, na osnovu cega ih ona kaznjava, pa tako i u ovom slucaju bivam uhoda jednog nezvanog gosta koji opseda majusnu kaludjericu. I tako sam ja sporedan lik u toj prici. Ali bitan.
Kliknite za proširenje...
Ako sam dobro razumeo, tvoja uloga bila bi nešto između gluvoneme manastirske Pepeljuge i posilnog Edgara Huvera? :lol: No, nije važno ko si ti u priči, ionako ćeš nekome morati da ispričaš svoju tužnu lažnogluvonemu istinu, pre ili kasnije... Pristajem na oznaku ispred tvog nika-lika: glavna sporedna ženska uloga: Lanavi. Krećemo... Prvi put kada sam u samostanu ugledao tu nesrećnicu, na sebi je imala tamnu tuniku. Klečala je oslonjena na levo koleno s tunikom zadignutom visoko iznad butina, da se krajevi ne bi pokvasili. Njen potiljak nije imao oblik samostanskih žena, a obline koje su se nazirale ispod tunike nisu bile obline nerazvijene devojčice. Ribala je pod. Nije ništa razmišljala. Slušala je. Predatorsko srce mi se steže kada, na kraju kratkog razgovora o njoj, Časna majka reče: "Čak joj ni glas nikad nisam čula." A odmah zatim: "Čudan je to bol." Tiho, gotovo dotičući moje levo uho svojim ispucalim usnama: "Umreti od nostalgije za nečim što nikad nećeš proživeti". Verovatno je Časna mislila na ljubavnu priču koju njena devojka za sve neće nikada ispričati, pomislih odlazeći... Uh, svih mi manastirskih mačaka, njene prekrasne obline ne izbivaju mi iz glave! Hoće li znatiželja gluvoneme Pepeljuge i moje uzbuđenje ostati na ovome?...
 
Poslednja izmena:
kojote:
Ništa brate, pravim zasebnu sobicu koja je nekada u krčmi služila za prevrtanje seoskih cura. Ne kažem da se sinoć nisam malkice zaneo pa umalo nisam prevrnuo i tebe. Oprosti.

Dragoljube, ako te na Sajmu udari u potiljak kariran stolnjak smotan u kljupče, znaj da ga je lično Koja zdipio iz jedne birtije prekoputa i bacio na tebe! Zabošćeš svoju nosinu u dvovekovnu Vukovu tribinu, a ne u neki tamo Kojin, da ga tako nazovem - graditeljski poduhvat, je li!
Kliknite za proširenje...
To se odnosilo na Borku-ona ovih dana na Sajmu sigurno...A ja neću nosom zabosti jer na sajmove knjiga i ne idem...
Donesu mi knjige,a i ja u knjižaru svratim (ima ih desetak u mom gradu ),ali pošto imam desetak dobijenih knjiga koje nisam ni počeo,
koji ću i tamo...I ja radije človim uz pivkane gde su taki stolnjaci...
 
Dragoljub69:
To se odnosilo na Borku-ona ovih dana na Sajmu sigurno...A ja neću nosom zabosti jer na sajmove knjiga i ne idem...
Donesu mi knjige,a i ja u knjižaru svratim (ima ih desetak u mom gradu ),ali pošto imam desetak dobijenih knjiga koje nisam ni počeo,
koji ću i tamo...I ja radije človim uz pivkane gde su taki stolnjaci...
Kliknite za proširenje...
Alchajmer, Dragolube, m? (ne sećam se kome sam šta sinoć rekao) Aj se sad vrati par postova višlje, pa vidi šta si radio, blesane zaboravni! Ako misliš da si mi ovim pokvario
užitak end nameru da te zveknem u potiljak sklupčanim kariranim stolnjakom, grdno si se zahebo!
 
Borac za prava zivotinja:
Kojot ost'o bez struje.
Kliknite za proširenje...
:hahaha:
Super je priča...
Naravno,filozofija solipsizma joj daje eterićnost...Veoma vešto...
Elem...Kad god sam nekoj curi počinjao nešto od filozofije,držala bi zadivljeno usta
i ni jedna ni "a" u pravcu neke rasprave ili pitanja ili komentara...Sve im je to bilo nešto
prejako,previše...Na kraju balade sam odustao...
Tako da ,što se mene tiče-ova priča spada u SF...:mrgreen:
Veruj,bilo i studentkinja baš filozofije...ybg-nisam imao tu sreću ili na sreću ne sretoh...:whistling:
 
Borac za prava zivotinja:
Kojot ost'o bez struje.
Kliknite za proširenje...
Pišem svoje tekstove on line, nemam svoju ostavu za književnu zimnicu, a i nisam profesionalac poput tebe, jbg. :) Dobra ti je priča. Uz par zamerki, naglasiću najveću, a ona se odnosi na
završnu misao; „Život je san“, kazala je snenim glasom, pribivši se uz njega. „A možda ja sanjam tebe i sve ovo što se trenutno dešava. Ali ljubav – sigurna sam – nije san.” Znaš da je pored književnosti, filozofija moja druga ljubav. Kako bre možeš da ovako ozbiljnu konstrukciju price kreneš da ljuljaš ovako infantilnom "ljubav nije san" tvrdnjom, m? :)
 
Dragoljub69:
:hahaha:
Super je priča...
Naravno,filozofija solipsizma joj daje eterićnost...Veoma vešto...
Elem...Kad god sam nekoj curi počinjao nešto od filozofije,držala bi zadivljeno usta
i ni jedna ni "a" u pravcu neke rasprave ili pitanja ili komentara...Sve im je to bilo nešto
prejako,previše...Na kraju balade sam odustao...
Tako da ,što se mene tiče-ova priča spada u SF...:mrgreen:
Veruj,bilo i studentkinja baš filozofije...ybg-nisam imao tu sreću ili na sreću ne sretoh...:whistling:
Kliknite za proširenje...

Ma na kakve si ti to cure naletao? :eek:

Mene su uvek morali da sputavaju ... da od ljubavi ne napravim SF. :mrgreen:

p.s. E, posle ćemo ovo ćaskanje da prebacimo u kafanče.
 
kojote:
Pišem svoje tekstove on line, nemam svoju ostavu za književnu zimnicu, a i nisam profesionalac poput tebe, jbg. :) Dobra ti je priča. Uz par zamerki, naglasiću najveću, a ona se odnosi na
završnu misao; „Život je san“, kazala je snenim glasom, pribivši se uz njega. „A možda ja sanjam tebe i sve ovo što se trenutno dešava. Ali ljubav – sigurna sam – nije san.” Znaš da je pored književnosti, filozofija moja druga ljubav. Kako bre možeš da ovako ozbiljnu konstrukciju price kreneš da ljuljaš ovako infantilnom "ljubav nije san" tvrdnjom, m? :)
Kliknite za proširenje...

Ako nema ljubavnika, ne znači da nema ljubavi.

Mi, infantilne spisateljice, u to verujemo. :lol:
 
Uzgred, moram da napomenem da mi je uvek bilo najteže da napišem ljubavnu priču.
S jedne strane, kada pišete ljubavnu priču, najlakše dozovete emocije ako je pišete u prvom licu (čak i kada priča nije vaša lična storija); s druge strane, pisanje ne podrazumeva pisanje večito jedne te iste knjige - knjige o sebi, pa je izazovnije napisati priču o tuđoj ljubavi s kojom saosećate ili pokušavate da prenesete doživljaj čitaocima.
Ja spadam u one koji o strašnim stvarima pišu u prvom licu, a o lepim - u trećem.:zcepanje:
 
kojote:
Ako sam dobro razumeo, tvoja uloga bila bi nešto između gluvoneme manastirske Pepeljuge i posilnog Edgara Huvera? :lol: No, nije važno ko si ti u priči, ionako ćeš nekome morati da ispričaš svoju tužnu lažnogluvonemu istinu, pre ili kasnije... Pristajem na oznaku ispred tvog nika-lika: glavna sporedna ženska uloga: Lanavi. Krećemo... Prvi put kada sam u samostanu ugledao tu nesrećnicu, na sebi je imala tamnu tuniku. Klečala je oslonjena na levo koleno s tunikom zadignutom visoko iznad butina, da se krajevi ne bi pokvasili. Njen potiljak nije imao oblik samostanskih žena, a obline koje su se nazirale ispod tunike nisu bile obline nerazvijene devojčice. Ribala je pod. Nije ništa razmišljala. Slušala je. Predatorsko srce mi se steže kada, na kraju kratkog razgovora o njoj, Časna majka reče: "Čak joj ni glas nikad nisam čula." A odmah zatim: "Čudan je to bol." Tiho, gotovo dotičući moje levo uho svojim ispucalim usnama: "Umreti od nostalgije za nečim što nikad nećeš proživeti". Verovatno je Časna mislila na ljubavnu priču koju njena devojka za sve neće nikada ispričati, pomislih odlazeći... Uh, svih mi manastirskih mačaka, njene prekrasne obline ne izbivaju mi iz glave! Hoće li znatiželja gluvoneme Pepeljuge i moje uzbuđenje ostati na ovome?...
Kliknite za proširenje...

Verovatno je Časna sestra bacila oko na protuvu, zanemarivši klečeću tuniku koju podsvesno nije ni smatrala ljudskim bićem a time ni dostojnim ikakvih uzajamnih emocija osim onih koje su joj pripadnice sopstvenog pola mogle i umele davati. Tunika je predano ribala pod, ne dajući ni nagoveštaja da će postati, iako tako nije izgledalo niti moglo da se pretpostavi na osnovu predjašnjih poduhvata, njegova odana senka u avanturi savladjivanja Male kaludjerice. Senka kojoj je mogao da veruje više nego sebi. Senka koja je upravo iz ljubavi prema emotivno krhkoj Maloj, koju je želela da usreći, išla protiv samog Boga i njegove volje. Uhvativši protuvin pogled, stidljivo spusti skute svoje tunike, pogleda ga narogušeno i nastavi u tišini svoj posao. On je pogleda izazovno ali sa dozom neobjašnjive krivice, izadje iz mračnog hodnika kako bi blizu živice gde je maločas stajala, došao do Male kaludjerice i zapodenuo razgovor zbog koje mu je već mesecima nešto drhtalo u grudima.

Dragoljub69:
To se odnosilo na Borku-ona ovih dana na Sajmu sigurno...A ja neću nosom zabosti jer na sajmove knjiga i ne idem...
Donesu mi knjige,a i ja u knjižaru svratim (ima ih desetak u mom gradu ),ali pošto imam desetak dobijenih knjiga koje nisam ni počeo,
koji ću i tamo...I ja radije človim uz pivkane gde su taki stolnjaci...
Kliknite za proširenje...

Ja tebi nikad ne bih poklonila knjigu. Kupila bih zamrznuti oslić, obmotala ga mašnom i poslala ti ga DHL-om.

Borac za prava zivotinja:
Uzgred, moram da napomenem da mi je uvek bilo najteže da napišem ljubavnu priču.
S jedne strane, kada pišete ljubavnu priču, najlakše dozovete emocije ako je pišete u prvom licu (čak i kada priča nije vaša lična storija); s druge strane, pisanje ne podrazumeva pisanje večito jedne te iste knjige - knjige o sebi, pa je izazovnije napisati priču o tuđoj ljubavi s kojom saosećate ili pokušavate da prenesete doživljaj čitaocima.
Ja spadam u one koji o strašnim stvarima pišu u prvom licu, a o lepim - u trećem.:zcepanje:
Kliknite za proširenje...

Lepa ti je priča, ali ona težina u vazduhu, i potencijalu koji je kad- tad neminovan (prosto, njegova slutnja izvesnosti), toliko prisutna da je srećan kraj na ivici. Mnogo je teško napisati ljubavnu :).
 
Inače, o ljubavi sam prestao da pisem pre samo par godina, jer sam tek tada shvatio da je ljubav (prema ženi-ljubavnici) jedna poprilicno zastrasujuca stvar. Toliko zastrasujuca, da se još uvek ne usuđujem da pomislim na ljubav prema njoj. Iskreno volim samo svog sina i prvo lice jednine, a ovo treće... U ostalom, kad čovek bolje razmisli, treće lice postoji samo formalno. Ono služi prvom licu da uz njegovu malenu pomoć stvori, a kog drugog nego opet sebe, to jest - prvo lice, al' množine. :)
 
Ova konstatacija sluti na hitnu intervenciju uključivanja trećeg lica jednine uz zapovedni način ukoliko se opire, što znači da će uporni angažman prvog lica jednine imperativno kad tad izdejstvovati i prvo lice množine. Šta misli treće lice mnoštva, baš je nevažno. Nego...vreme je da se obnovi gradivo u pisanju ljubavnih priča Kojote. Ako je ljubav strašna, a priče su bezazlene.
 
Ne razumeš me, Lano. Kojatkin bi o svojoj inerakciji sa trećim ž. licem mogao da ti piše po priču pa i dve odjednom, ako ne svaki, ono recimo svaki dvadeset treći dan. Ali njihova sadržina ne bi bila prikladna za ovaj pdf, ne zato što bi se prekaljeni književni ratnici sablažnjavali čitajući avanture KG-a, već zato što bi tvoje koleginice sa LJiS-a s puno prava protestvovale kod Taba, uz obrazloženje da je pricama GK-a mesto tamo a ne ovamo. Ne, ne mogu, da napišem nijednu ljubavnu priču, evo mučim se već tri sata, al' ne ide pa ne ide. Valjda je kod mene započela Istinita faza... Blondi ili Brineta, ma makar Svetlokestenjasta faza da me krene, al' nema ih ni u najavi! Trenutno nisam u stanju da smišljam laži, poput Boči, Malavelike i tebe, a šta čoveku poput mene onda ostaje za jednu dobru priču, moliću lepo?!
 
Poslednja izmena:
Ma razumem ja tebe parcijalno. A koje su te šmizle moderatorske sa LJIS-a, da ih ja dohvatim, što nam ometaju ovde pisalačke porive? Ovo već ozbiljno ulazi u naš teren i po tom pitanju će, koje me inače obuzima poslednjih dana, biti podrobno razmišljano a mere preduzete.
Meni sve više čini da je to samo dobar izgovor jer je tamo publika raskalašna a reputacije obimne, pa ovi gnjavatorski književni krugovi nikako ne inspirišu.
P.S. Ako nema svih ostalih boja, onda preostaje Crnka. Sve ostalo je ionako samo šarena laža a kompaktne nijanse se na kraju uvek pokažu dugovečnijim i trajnim elementom ukrasa života. A ako ne pomaže ni to, onda mi to sluti na ojadjenost koja će svoj maximum ali kad sve bude kasno dosegnuti u staračkom domu. Dotle će 63, 2 % čitalačke publike ljubiti ilovaču odozdo. Pohitati zato dok je publika vruća.
 
kojote:
Ah, iscimala si me ovom svojom izjavom vise nego onom svojom pričom, znaš onom u kojoj tebi, to jest njoj, iz čistog a tako dragocenog mira sklizne... "Niz njen bledi, usahli obraz skliznu biser" Kojina prva reakcija bila je: :eek: druga: :lol: a treća: :rotf:
Kliknite za proširenje...

pu, pu, daleko bilo da završim u ludnici i osvrćem na pismo koje sam dobila pre 50 godina a u kome mi se neko zaklinjao na večnu ljubav, samo nisam mogla da uzvratim :sad2:...samo se ti smej, samo pazi da te onemoćalog ne sustignu pisane uspomene a da ne možeš ništa osim da liješ cirkone.



kojote:
Niz njen bledi, usahli, a tako dragocen obraz, klize biseri i drago kamenje, a bogami i poneki dijamant! :lol: Ti bre, Lano, izgleda vise voliš devojke i od ovog momKa, ovamo! :lol: :HEART:
Kliknite za proširenje...

O je, obožavam devojke, možda se jednog dana udam za jednu :rumenka:

Oh, ovo više nije skupština! Više mi liči na maheraštvo jednog momKa koji prikuplja materijal za priču o Kaludjerici, tako što iskušava, psihoanalizira, gluvobrbljivu brisačicu podova i neprikladnih postova.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top