Kafić Кафана «Балкан»

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Janko Cvetkov predstavlja
europe-according-to-the-future-2022.png
 
Музејског цртача се сетили после четврт века

Аутор: Бранко Пејовићпонедељак, 17.10.2016. у 22:05
Muzejski-crtac-Dragan-Slovic-pred-svojim-delima-na-izlozbi-u-uzickom-muzeju-snimio-S-Jovicic.jpg
Ужичанин Драган Словић, самоуки мајстор цртежа, радећи у музеју од 1955. до 1989, нацртао на десетине хиљада експоната (Фото С. Јовичић)


Ужице – Лака рука Драгана Словића (82), музејског цртача у пензији, зачас нацрта оно што поглед примети. Професија му необична, а таленат урођен, врело стваралачко и у старости непресушно.
Има скромних људи који читав радни век умешно и ненаметљиво обављају важан посао, гледајући како награде и положаје мање вредни добијају. Таква скромност Драганов је животни избор. Радио је читав радни век посвећено и зналачки, самоук а вешт у уметности, али су га признања заобилазила. Тек сада, пошто је 27 година у пензији и већ у девету деценију ушао, ужички музеј у коме је као музејски цртач радио од 1955. до 1989. године приредио му је изложбу дела.
„Поглед који не мирује“, названа је та поставка малог дела онога што је Словић у тој установи створио. Његов документаристички цртеж музејских експоната, на хиљаде предмета унетих у инвентарне књиге, ликова, ужичких знаменитости и другог у разним техникама (оловка, туш, акварел, гваш, уље на платну, дрворез) оставио је трага који и данас, у доба моћне технике и скенера, људе привлачи. А Катарина Мићуновић из ужичког музеја написала је у каталогу за ову изложбу да поглед Драгана, знатижељног и врсног цртача, никад не мирује. – Нисам добијао награде, ова изложба ми је прво признање за оно што сам радио у музеју. А за оно што стварам у пензији људи ми стално одају признања. Мој рецепт је да таленат и љубав треба спојити, уз упорност и ентузијазам. Човек кад ствара не примећује године и старост, па дуже и траје. Важно је бити добар човек, а онда је дуг живот загарантован – казује витални Драган.
Његова цртачка прича почиње из школских дана. Надареност је исказивао још кад је у Првој основној школи седео у клупи иза Љубомира Симовића, потом песника и академика. А посебно током учења ужичке реалке, оне осморазредне гимназије, где је у тајне цртања улазио на додатној настави ликовног код професора Бранка Ковачевића и Драгољуба Вуксановића. Но живот га је већ после завршеног шестог разреда одвукао у фабрику, напустио је гимназију и запослио се као службеник у Ваљаоници бакра. Оде, чинило се, Драганов цртачки таленат у историју.
– Али онда дође 1955. просветни инспектор Ратко Бјелица код мог оца Миленка који је држао пекару у центру Ужица. Знао је за мој таленат, и тада сам лако цртао. „Шта ће он да на посао путује ’ћиром’ из Ужица у Севојно кад има прилика за њега: управник музеја Новак Живковић тражи цртача“, рече Бјелица мом оцу. И ето, јавим се ја у музеј, мада је фабрички посао био боље плаћен. На пријему тада није било конкурса него тестирање. Уведу ме у депо и дају музејски експонат да га нацртам. Задовољни, дају и други. Е онда донесу један огроман дрвени свећњак, чирак, а ја се чешем по глави како толиког да га пренесем на мали папир. Сетим се савета својих професора, поделим чирак на зоне, смањим пропорцијом на цртеж. „Мали, сутра почињеш да радиш“, рече управник и ја постадох музејски цртач – сећа се Словић.
У ужичком музеју је тада било неколико инвентара са експонатима: инвентар НОБ са око 2.000 предмета, толико и инвентар археологије, па инвентар етнологије. Драгану задају да сваки предмет добије свој цртеж, напише описе. Први цртеж за збирку НОБ био му је да направи минијатуру (10 цм пута 15 цм) оног тенка пред музејском зградом. Писао је и легенде уз предмете, публикације, краснописом преписивао текстове кустоса. Све до пензије 1989. био је музејски цртач. Сећа се да је некад радио и „на норму“. Израчунао је да је од средине педесетих до сада створио преко 30.000 разних цртежа, слика и другог. Од тога пола у радном веку за музеј, а пола за своју душу и оне који су наручивали.
– За моје умеће знали су у граду, па је било посебних захтева. Једном, зову ме из комитета да за неку свечаност у позоришту на пак-папиру 10 метара дугачком испишем „Пролетери свих земаља, уједините се“, да ставе преко целе бине. Зову ме увече и траже за сутра. Шта ћу, радим целу ноћ и парола је на време готова. Својим цртежима сам опремио публикације, докторске дисертације, каталоге, улазнице за музеј...
У пензионерским данима ствара нови циклус, настоји да цртежом сачува призоре старог Ужица: цркве брвнаре Светог Марка, Касапчића моста, ужичке тврђаве, здања „соколане“...


- - - - - - - - - -

http://www.politika.rs/scc/clanak/365800/Muzejskog-crtaca-se-setili-posle-cetvrt-veka

- - - - - - - - - -

eto sad sam prvi put čuo za muzejskog crtača, izuzetno talentovan čovek i sjajan tekst :ok:
 
Mrkalj:
Svaka čast gosn. Rojalisti što je uspeo da izboksuje otvaranje potforuma Drugi svetski rat.

Ne krijem da je to bila i moja želja. Negde u januaru ili februaru 2010. ja sam otvorio glasanje na tu temu, ali nije dalo rezultata.
Kliknite za proširenje...

То је велики помак за цео потфорум Историја, на који сам бар ја чекао једно годину дана да се оствари, а кога не би било ни данас да није било истрајности и наше супермодераторке Nine.

У сваком случају, циљ је био да се натпросечна заинтересованост за Други светски рат на простору Југославије једноставно одвоји од остатка историје, пошто је тај краткотрајни период историје од четири године понекад заузимао и целу трећину прве стране потфорума Историја. Да бисмо ту аномалију елиминисали, било је потребно формирати посебну категорију на потфоруму, која се на крају остварила под насловом "II svetski rat". Све теме које се бавише тим периодом и простором на последње три стране сада су дислоциране на нови потфорум.

Овим је на неки начин учињена услуга и самим заљубљеницима у дешавања на простору Југославије (1941-1945), јер је ова опција победила другу, која је подразумевала спајање свих будућих тема овог типа у једну.

На главном потфоруму остала је само општа тема о Другом светском рату.
 
Ројалиста:
То је велики помак за цео потфорум Историја, на који сам бар ја чекао једно годину дана да се оствари, а кога не би било ни данас да није било истрајности и наше супермодераторке Nine.

У сваком случају, циљ је био да се натпросечна заинтересованост за Други светски рат на простору Југославије једноставно одвоји од остатка историје, пошто је тај краткотрајни период историје од четири године понекад заузимао и целу трећину прве стране потфорума Историја. Да бисмо ту аномалију елиминисали, било је потребно формирати посебну категорију на потфоруму, која се на крају остварила под насловом "II svetski rat". Све теме које се бавише тим периодом и простором на последње три стране сада су дислоциране на нови потфорум.

Овим је на неки начин учињена услуга и самим заљубљеницима у дешавања на простору Југославије (1941-1945), јер је ова опција победила другу, која је подразумевала спајање свих будућих тема овог типа у једну.

На главном потфоруму остала је само општа тема о Другом светском рату.
Kliknite za proširenje...

Odličan korak! :ok:
 
Kocko Bre:
Kliknite za proširenje...

амерички војници имају на шлемовима знак ас пик (as de pique / ace of spades). то је највиша карта у целом шпилу. има дубоку симболику. у зависности од традиције, ас пик је карта среће или смрти, тј. оних који играју на све или ништа.

ca09d0047522a819d56af11c7fad5dbd.jpg


у тароту пик означава мач.
 
Drage kolege forumaši došlo je vrijeme za nove podvige. Bila mi je čast sudjelovati na ovom forumu. Ne kažem da je ovo "zbogom". Vjerojatno prije "do viđenja."
Razlozi su privatne naravi. Puno pozdrava mojim prijateljima sa krstarice i ostalim forumašima koji to nisu a velika većina zaslužuje biti.
Uživajte mi.

Iz Hrvatske s ljubavlju,

Vaš Lamasu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top