Kada vam treba neko za razgovor

[Urwald]

Ko vam prvi pada na pamet da ga/je pozovete?
Da li pozivate tu osobu ili nekog drugog?

(u pitanju su situacije kada niste stabilni ili imate neki emotivni problem/strah/napad panike i sl.)

 

[Zelena milja]

Sestra.

 

[BoyanV]

ćutim i zurim u plafon.

 

[Džudi S]

Ranijih godina pozvala bih da dođu moji kumovi ili najbolja prijateljica, prijatelj. Kasnije sam zvala svog emotivnog partnera.

Danas.. ne zovem nikoga. Pišem. Čitam. Čekam da prođe taj jedan loš dan, ili dva loša dana.

Ili počnem da sređujem kuću, kako bih skrenula misli.

Najviše mi prija da čitam. Prija i saznanje da loši dani ne traju večno, ne traju dugo.

 

[zlozi]

chat gpt

 

[Pešadinac]

Supruga. Uvek. Imali smo sreću da smo se našli ili to i nije bila samo sreća. Uglavnom samo ona, sin je tinejdžer i nije on za to a roditelji mi više nisu sa mnom.

 

[Urwald]

Uglavnom mi ne pada niko na pamet koga bih mogao da pozovem u takvoj situaciji jer ono - ne želim nekome da budem naporan, a i više bi mi prijalo kada bi me neko pozvao da pita šta se dešava (pod uslovom da primeti).
Inače, u takvim situacijama šetam i nekada ulazim u priču sa nepoznatim ljudima, nekoliko puta mi se desilo da sam tako upoznao prilično zanimljive pojedince, sa nekima sam i dan danas u kontaku i u nekoj meri prijateljskim odnosima. Nekako su mi nepoznate osobe "iskrenije" baš jer se ne poznajemo i tu nema nekog glumatanja.

 

[Meowy]

Ko vam prvi pada na pamet da ga/je pozovete?
Da li pozivate tu osobu ili nekog drugog?

(u pitanju su situacije kada niste stabilni ili imate neki emotivni problem/strah/napad panike i sl.)

Ja popricam sama sa sobom...onako otvoreno se profiltriram.
Tad pustim razum da me sabere.Ipak...ja sebe najbolje poznajem

 

[fauler]

u takvim situacijama mi barem poslednjih godina apsolutno ne treba niko sam sam sebi dovoljan

 

[bezimeni1]

Нико, јер немам никог за то, све време се свађам са самим собом.

 

[Belgradeboy]

chat gpt

Meni žao da ga mučim da čita. Zabagovaće.

 

[Samsonight]

Pa imam takvog sagovornika na Forumu, i ne bih ga dala ni za šta na svetu. Pitajte-ko je, ne odgovaram!

 

[~sweet girl~]

Ranijih godina pozvala bih da dođu moji kumovi ili najbolja prijateljica, prijatelj. Kasnije sam zvala svog emotivnog partnera.

Danas.. ne zovem nikoga. Pišem. Čitam. Čekam da prođe taj jedan loš dan, ili dva loša dana.

Ili počnem da sređujem kuću, kako bih skrenula misli.

Najviše mi prija da čitam. Prija i saznanje da loši dani ne traju večno, ne traju dugo.

Bravo.
Divim se jačini kada neko može sam da se sredi.
Kako sam starija i ja sve više uspijevam,

 

[~sweet girl~]

Uglavnom mi ne pada niko na pamet koga bih mogao da pozovem u takvoj situaciji jer ono - ne želim nekome da budem naporan, a i više bi mi prijalo kada bi me neko pozvao da pita šta se dešava (pod uslovom da primeti).
Inače, u takvim situacijama šetam i nekada ulazim u priču sa nepoznatim ljudima, nekoliko puta mi se desilo da sam tako upoznao prilično zanimljive pojedince, sa nekima sam i dan danas u kontaku i u nekoj meri prijateljskim odnosima. Nekako su mi nepoznate osobe "iskrenije" baš jer se ne poznajemo i tu nema nekog glumatanja.

Gdje ih upoznaš, uživo ili? Ako je uživo, kako?