O čemu se radi? Završio sam prošle godine Fakultet bezbednosti, smer cu precutati (za sada), sa relativno ok prosekom (7,5), jer sam jedan od onih koji su radili dok su studirali, te mi prosek i nije bio toliko važan. Odslužio sam vojsku iz koje sam odpušten 1.03.2010. godine. Tek što sam malo odmorio, pun elana počeo sam da tražim posao u struci (a struka mi nije usko vezana samo za jednu oblast, što će reći, imao sam koliko-toliko dobru perspektivu koliko se to može u Srbiji), da bi mi bilo rečeno da neću moći da radim nigde što je vezano sa bezbednosnim strukturama drage nam države, jer su mi pojedini članovi porodice izvršili određena krivična dela u mladosti (odnosno, ili pre nego što sam se uopšte i rodio, ili dok sam bio mali, mali).
Ja volim Srbiju. Da je ne volim, ne bih se školovao za šta sam se školovao, zar ne? Od malih nogu sam učen da volim svoju zemlju, i da ako ustreba i s oružjem da je branim. Oca sam izgubio u Bosni davne 1995. godine koji je kao pripadnik oružanih snaga RS dao život za Srbiju i opstanak Srpskog naroda u Bosni. Neko će reći, kao što mi je već rečeno, da je poginuo kao pripadnik agresorske vojske te i nije šteta. Ok, kako god, to je sada nebitno. Ono što je bitno je da se neko našao pametan da mi kaže da je žrtva koju je on položio za ovu zemlju ništavna u poređenju sa onim što je uradio kada je imao 17 godina (razbojništvo) i da ja zbog toga treba da ispaštam (a ni u planu tada nisam bio).
Ostaje mi opcija ili da ovde radim kojekakve poslove, ili da svoju sreću potražim negde daleko odavle.
E sad, imam prijateljicu iz Španije koja je voljna da mi pomogne, ali s obzirom da do pre mesec dana o bekstvu odavde nisam ni razmišljao, nemam pojma šta, gde i kako. Šta mi sve treba, koje su mi mogućnosti, kako ona može da mi pomogne?
Ako imate neki pametan savet, molim Vas da mi pomognete, jer ja pametan nisam...
Unapred zahvalan
...
Nisam otisao... javila mi "drugarica" 5 minuta, ali bukvalno 5 minuta pred polazak da IPAK ne zeli da mi pomogne...sedim ja za okruglim stolom, porodica oko mene, svi nesto s*****ni, kao, ko zna kada cemo se ponovo videti, kada mi stize sms da procitam email...to je bilo u 19:45 a voz za Budimpestu mi je polazio u 21:25 (kupio kartu Budimpesta-Madrid)...eto, toliko o tome...nisam do sada pisao, jer nisam bio u stanju...ostaje mi da se patim kao i vecina drugih u ovoj zemlji...toliko o tome i o mom odlasku...nemam pojma gde cu i sta cu sada...na buvljak pa udri
... 
..Tri meseca me zavlacila i pravila budalu od mene...eto...
Devojka nije to ozbiljno shvatila, a kada je shvatila, kada je o svemu razmislila, shvatila je da je u pitanju ozbiljna stvar, za koju ona nije bila spremna da ucestvuje u istoj
Ma, neka joj je prosto sve. Sve se vraca, i sve se placa. Ne zelim joj zlo i lose, ali ne moze se ocekivati dobro, ako ti drugima cinis lose i dovodis neciji zivot i buducnost u pitanje. Njeno je bilo samo da me saceka, odvede do Valensije, da mi neki koristan savet, bude tu za mene kada me "pukne" nostalgija, da popije kafu sa mnom, cisto da ne budem sam u tolikoj zemlji dok ne napravim neke svoje veze, kontakte i kombinacije...
Sve se sa razlogom dogadja, pa verovatno je i to trebalo biti tako. Zasto, videcemo
Ja joj kazem, jesi ti normalna, covek vec sredio sve, ceka te, sta mi to radis... a na to mi je ona samo odgovorila, pa znas, ja se nisam nadala da ces ti meni uopste nesto naci. E, tu sam puko, svasta sam joj rekao, nismo pricali jedan period. Onaj covek jedva se izvukao da ne plati penal, mislili su tamo da ih zaj..ava, a jos auslander. Ostadoh ja popisan, i od tada sam rekao, nikada vise za nikoga necu garantovati, kad se u rodjenog ne mogu pouzdati... A ona je bila u vezi sa tim momkom u koga se "zaljubila" dva meseca, i puklo. Na kraju mije priznala da se jako kaje, ali nema sanse vise tako nesto da ponovim. Eto, ima i takvih slucajeva, mada redje.
