Kad zatvorim oči vidim razne oblike i ljudske likove?

_psihomehanicar_:
Pozdrav ;) znam da tema ima malo čudan i neobičan naziv ali sve ovo što piše u naslovu je istina, mislio sam da sam jedini kome se to dešava međutim surfajući po net-u našao sam na raznim forumima ljude koji pišu o svojim ličnim iskustvima s ovom pojavom mada niko ne zna o čemu se zapravo tu radi ni kako se ta pojava u psihologiji naziva, važno je samo da nije shizofrenija. :) Oduvijek sam to imao u sebi mada kako godine prolaze čini se da sam sve bolji u tome naime, sve zavisi od dana do dana i situacije u kojoj se trenutno nalazim mada mi je kad zatvorim oči uvijek burno i živo na crnoj podlozi, počinju da mi se sami od sebe stvaraju predmeti u raznim oblicima i raznim bojama, ali dominira zelena i žuta boja, počinju da se stvaraju krugovi savršenih oblika koji mi se priblžavaju ili udaljavaju od mene, mogu da ih usmjeravam gdje da se kreću, i da radim mnoge stvari s njima, da im da neki način komandujem kako da se ponašaju, da li da se povećavaju, kojom brzinom da mi se približavaju ili udaljavaju od mene, na koju stranu želim da se kreću i tako dalje.Zadnjih sedmica mi se konstantno čim zatvorm oči pojavljuje savršeni pravugaonik, kad kažem savršen mislim na savršene uglove i linije kojima je iscrtan, linije su bijele boje a okolo i unutra je crna podloga na kojoj nema ništa. Mada mi se pored pravuganika javljaju i predmeti savršenih pravih linija, sve zavisi, slike nikad nisu iste.To nije sve to je ništa naspram ljudskih likova koji mi se počinju ocrtavati čim zatvorim oči, više liči na neki film, naime, to su praktično živi ljudi iscrtani do najsitnijih detalja, nikad se ne bi moglo reći da nije u pitanju realnost, slike su identične kao kad gledam svojim vlastitim očima, svako od njih je u nekoj svojoj životnoj situaciji, radi neki svoj posao ili bio šta a ja sam tu kao neki posmatrač koji prolazi pored njega ili ga posmatra. Prvi put kada mi se to desilo doživio sam šok, bio sam u wc-u i zatvorio onako bezveze oči da se odmorim mao kad počeše da mi se pred očima stvaraju razni ljudi, svih mogućih uzrasta i oblika, iz raznih vremenskih perioda, svi nešto pričaju, pričaju s poznanicima na ulici ili nekog pozdravljaju ali ja ništa ne čujem i ne razumijem. Vremenom sam naučio da se nosim s tim pa mi to ne smeta i ne obraćam pažnju.I ovo mi se takođe dosta puta desilo, kada legnem ili sjednem na stolicu malo i zatvorim oči, ulazim u neko stanje slično snu ali sam sasvim budan i svjestan da ne spavam, počinju ovakve stvari da mi se vrte ali čim otvorim oči sve nestaje i ja nastavljam svojim putem gdje sam krenuo. Sem likova dosta puta vidim i auta koja se kreću putem, šume, kuće, ma nemam pojma vidim svašta, slike su uvijek različite ali su jako živopisne i zanimljive, dosta puta im se prepustim i naprosto uživam.

Da li neko zna kako se ovo tačno zove i li šta se tu tačno dešava, imal neko od vas ovakvih iskustava? :D
Kliknite za proširenje...
Šteta da nisam svraćao na ovaj podforum u vreme postavljanja ove teme.
Ovako; Problem je šđto je današnjem čoveku, naročito u ovom podneblju izuzetno nepoznata konstrukcija čoveka kao kompletnog bića.
Praktično nema nikakvih neobičnosti osim nepoznavanja nas samih.
Mi se nalazimo u raznim ili različitim fazama duhovnog razvitka ali i u specifičnim ili jedinstvenim stadijumima - svako od nas je došao u ovaj život sa posebnim ili jedinstvenom linijom mnogih prethodnih života i svako od nas je pripreman na jedinstven način.
Mi kao Duša, možemo direktno videti mnogo toga što je na višim realnostima i to nije ništa drugo do li posebna vrsta tzv. Putovanja Duše. Da, mi kao Duša možemo putovati svim višim svetovima ili realnostima.
Ispričaću jedan događaj.
Kada je jedan duhovni učitelj/velikan 20-og veka iznosio ova učenja vodio je polako prisutne zainteresovane laganom pričom da posete pojedine oblasti na višim realnostima ili čak realnosti u ovom svetu... Mnogi su prijavljivali da su imali pojedina iskustva osim jedne žene. Rekla je da onas nije imala nikakva iskustva. On je pitao, "A ono što gledaš slike na zudu jedne od piramida?" Začudila sei objasnila je da je redovno videla piramidu, ulazila unutra i posmatrala crteže na zidovima. Objasnio je da je to bio njen način ili oblik Putovanja Duše. Iako nije bila u snu, iako je samo zatvorila očne kapke ona je to kao Duša videla na ekranu uma.
Nije bila jedina, bilo je dosta drugih koji su imali slične oblike putovanja na drugim mestima. Jedan od takvih sam bio i ja. Mogao sam se podići iznad planina i predela i prelaziti ih iako nisam bio u snu.
Dakle, mi kao Duša imamo mnogo više mogućnosti nego što možemo i zamisliti. Mnogi umetnici ni ne znaju da kada dobiju inspiraciju za slikanje oni praktično načine Putovanje Duše i na višoj realnosti direktno gledaju sliku koju slikaju i to nazivaju inspiracijom. Ako biste pokušali da ih ubedite bunili bi se i pobijali ovo objašnjenje samo zato što ne znaju pravu prirodu sebe samih.
Uistinu, oni koji se zainteresuju za direktan i svesni rad na ličnom duhovnom progresu počnu svesno putovati višim svetovima. Da se razumemo, to nije Astralno putovanje već je to Putovanje Duše. Ono prvo je teško izvodljivo i ide se samo na prvi naredni - Astralni - svet dok se drugom metodom može otići u samo srce kreacije.
Sledeća dva komentara pod #40 i #46, ako se ne varam, pomenuli su i iskustva sa Svetlošću. To je takođe duhovno iskustvo budući da je ta Svetlost samo jedan od aspekata Svetog Duha. Drugi je Zvuk i ima onih koji imaju iskustva sa Njim. Ranije su ljude sa ovajvim iskustvima slali u mentalnu bolnicu ne shvatajući da su to bili ljudi koji su dosegli zavidan nivo duhovnog napretka....
Svaki pojedinac treba da iskoristi svoj dosegnuti duhovni potencijal i nastavi svesni duhovni progres i možda još u ovom životu ostvari realizaciju visokih stanja svesti i ljubavi.
Podsetimo se da naši životi imaju određeni cilj, smisao i svrhu i nemo ovde besciljno niti slučajno.
Niko od nas ne može videti nešto niti imaginirati bilo šta ako to već ne postoji na nekom od svetova možda u nekoj zabiti nekog od svetova. Mi, to što vidimo direktno kao Duša, posmatramo na svom ekranu uma, ili se nađemo direktno pred određenim objektom ili slikom. To je tako jednostavno budući da je i Samo Putovanje Duše izuzetno lagano i jednostavno a sa time i naš duhovni progres je toliko prizeman pa je zato neshvatljiv našem komlikovanom umu.
Ako ovakve ljude nazivamo bolesnim, onda se trebamo zapitati o svom stanju a ne o stanju ovakve osobe.
Pre, ne tako mali broj godina student Bgd. fakulteta medecine imao je iuskustva za koja je pitao profesore za objašnjenje. Rekli su mu da je zreo za mentalnu instituciju - te da je ozbiljno zaglavio. Uplašen, povukao se i zapostavio studije. Imao je sreću da se sreo sa čovekom koji mu je objasnio na sličan način ovo što ovde pišem i ovaj mladić je krenuo punom snagom i u roku završio studije. Shvativši realnost, iskoristio je dalja saznanja o sebi i životu da mnogo bolje pomaže pacijentima nego što su to činile njegove kolege. No, priča je malo duža pa je neću iznositi.
Ljudi imaju prava da ostanu gde jesu, da slede što slede, ali bi se trebali malo suzdržavati kod olako datih komentara i osuda tuđih stanja i iskustava. Umesto da požele nešto naprednije oni osuđuju baš one koji su uznapredovali.
Danas, imamo saznanja o svemu ovome širom sveta osim na ovim prostorima.
Zaključimo da je imati iskustva sa Svetlošću i Zvukom i sa ovakvim vizijama, tj. Putovanja Duše je jedan korak napred u procesu duhovnog napredovanja.
 
_psihomehanicar_:
Pozdrav ;) znam da tema ima malo čudan i neobičan naziv ali sve ovo što piše u naslovu je istina, mislio sam da sam jedini kome se to dešava međutim surfajući po net-u našao sam na raznim forumima ljude koji pišu o svojim ličnim iskustvima s ovom pojavom mada niko ne zna o čemu se zapravo tu radi ni kako se ta pojava u psihologiji naziva, važno je samo da nije shizofrenija. :) Oduvijek sam to imao u sebi mada kako godine prolaze čini se da sam sve bolji u tome naime, sve zavisi od dana do dana i situacije u kojoj se trenutno nalazim mada mi je kad zatvorim oči uvijek burno i živo na crnoj podlozi, počinju da mi se sami od sebe stvaraju predmeti u raznim oblicima i raznim bojama, ali dominira zelena i žuta boja, počinju da se stvaraju krugovi savršenih oblika koji mi se priblžavaju ili udaljavaju od mene, mogu da ih usmjeravam gdje da se kreću, i da radim mnoge stvari s njima, da im da neki način komandujem kako da se ponašaju, da li da se povećavaju, kojom brzinom da mi se približavaju ili udaljavaju od mene, na koju stranu želim da se kreću i tako dalje.Zadnjih sedmica mi se konstantno čim zatvorm oči pojavljuje savršeni pravugaonik, kad kažem savršen mislim na savršene uglove i linije kojima je iscrtan, linije su bijele boje a okolo i unutra je crna podloga na kojoj nema ništa. Mada mi se pored pravuganika javljaju i predmeti savršenih pravih linija, sve zavisi, slike nikad nisu iste.To nije sve to je ništa naspram ljudskih likova koji mi se počinju ocrtavati čim zatvorim oči, više liči na neki film, naime, to su praktično živi ljudi iscrtani do najsitnijih detalja, nikad se ne bi moglo reći da nije u pitanju realnost, slike su identične kao kad gledam svojim vlastitim očima, svako od njih je u nekoj svojoj životnoj situaciji, radi neki svoj posao ili bio šta a ja sam tu kao neki posmatrač koji prolazi pored njega ili ga posmatra. Prvi put kada mi se to desilo doživio sam šok, bio sam u wc-u i zatvorio onako bezveze oči da se odmorim mao kad počeše da mi se pred očima stvaraju razni ljudi, svih mogućih uzrasta i oblika, iz raznih vremenskih perioda, svi nešto pričaju, pričaju s poznanicima na ulici ili nekog pozdravljaju ali ja ništa ne čujem i ne razumijem. Vremenom sam naučio da se nosim s tim pa mi to ne smeta i ne obraćam pažnju.I ovo mi se takođe dosta puta desilo, kada legnem ili sjednem na stolicu malo i zatvorim oči, ulazim u neko stanje slično snu ali sam sasvim budan i svjestan da ne spavam, počinju ovakve stvari da mi se vrte ali čim otvorim oči sve nestaje i ja nastavljam svojim putem gdje sam krenuo. Sem likova dosta puta vidim i auta koja se kreću putem, šume, kuće, ma nemam pojma vidim svašta, slike su uvijek različite ali su jako živopisne i zanimljive, dosta puta im se prepustim i naprosto uživam.

Da li neko zna kako se ovo tačno zove i li šta se tu tačno dešava, imal neko od vas ovakvih iskustava? :D
Kliknite za proširenje...

Kod doktora.
 
Pozdrav svima, hteo bih da se nadovežem na ovu temu. Malo kasnim ali ******. 😂 I meni se to počelo dešavati ali pre oko 2, 3 meseca.. Problem je što mene to jako plaši i ja vidim (sanjam) loše stvari u tom stanju. Znači zamislite sad, sve mi se isto dešava kao ovom liku samo u lošem svetlu. Sklopim oči, vidim ljude i kontrolišem neke događaje. Kada se prepustim i dam da se samo kontroliše, to bude haos, kao film da gledam, baš kao što on kaže. E sad, tu budu od izdeformisanih ljudi u kolicima do raznih ružnih stvari i događaja. Kad me nešto baš zgrozi, ja otvorim oči i kao da se to ništa nije desilo. Ali bukvalno bude kao film! Najviše je izraženo kada legnem poslepodne da dremnem, zaklopim oči i paf, pušta se film.. Kao da ne spavam, svestan sam da žmurim i doživljavam to kao da gledam film. Uglavnom nisam dobar sa rečima, sve je ovaj čovek objasnio, hoću reći da mi se isto dešava, samo što su to grozne stvari i ljudi.. Pa ako može da se javi taj lik da li je rešio to nekako ili saznao šta je? Ili bilo ko?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

P
Vidim da si neostvaren :)
2
Odgovora
29
Pregleda
694
Zelena milja
Zelena milja
Nina
Kad te neko izda
Odgovora
11
Pregleda
288
Mecenaa
Mecenaa
bird again
Kad povredjena sujeta progovori…
2
Odgovora
25
Pregleda
433
Urwald
Urwald

Back
Top