Kad umrli ušetaju u naš san...

Ja cesto sanjam pokojnike,ali su snovi razliciti.Ponekad sanjam da pricam sa njima,da su oni u stvari zivi,a ponekad sanjam neke dogadjaje ili razgovore koji su se zaista desili za vreme njihovog zivota.
Uglavnom sanjam iste ljude.......moju pokojnu baku,nekoliko pokojnih prijatelja.Jednom sam sanjala veoma cudan i zanimljiv san,bilo je to davno,ali se toga jasno secam.
sanjala sam skroz nepoznatu zenu,kako je bolesna i umire,a ona je u tom snu meni veoma draga i ja je odlicno poznajem.Ona kao lezi na nekom krevetu pricamo,meni je tesko,ja placem jer znam da ce umreti.Odjednom,ja se nalazim u nekom malom dvoristu i palim svecu njoj.jer je ona umrla i placem kao kisa.Eto to je bio san.Posle sam pokusavala da se setim da slucajno taj lik nisam negde videla,ali nisam.Bas nikad.Ostao mi je i danas u secanju.
 
Kad mi je brat od ujaka poginuo ja sam ga sanjala dva puta, jedan od snova je bio da ga sahranjujemo i on lezi u otvorenom kovcegu i svi polako negde odlaze, razilaze se samo ja stojim jos pored njega i okrenem se ledjima od njega a on odjednom pocne da me zove i pridigao se iz kovcega i vuce me i pita sta je ovo, "pa ja sam ziv, ja nisam umro, zasto me sahranjujete?". A drugi san je isto bio da je on ranjen, lezi povredjen, rat je, ali mi govori "ne brini se ziv sam". Eto, posle toga ga nisam ni sanjala vise.
A moja drugarica je jednom sanjala druga iz osnovne skole koji je poginuo i sanja kao da je celo odeljenje negde, svi zajeno. U jednom trenutku on se odvaja i krece na jednu stranu a svi ostali na drugu. On se okrece i zove nju, kaze joj "ajde podji samnom", a ona njemu "ma necu, sto ides tamo kad svi idu ovamo, necu da idem na tu stranu". I sutradan samo sto je nisu udarila kola na ulici.

Ne znam da li tu ima necega ali nije ti svejedno
 
Sokolica_M:
Sinoć mi je neko rekao da su danas Zadušnice... :(
I uvek sanjam mrtve u toj nedelji, i uvek tek posle sna to saznam...
Možda i nema veze, ali se dešavalo već nekoliko puta, prevelika slučajnost...
Kliknite za proširenje...

Задушнице?
Јел то беше онај дан када мртви устају да клопну понешто уз свећу... Е, романтичног ли оброка...
 
Jer mi, kad spavamo, naše duše itd itd

jedno me buni..shta nashe dushe?...fluorescentne kugle koje lebde?...nashe dushe to smo mi...ne znam shta tu ima nejasno...i ne mozhe se nasha dusha odvojiti od nas samih...al kao super je razmishljati da eto mi imamo dushu ona je entitet i mi je gradimo i negujemo i dushevni smo a kad umremo ona negde ode i pre toga chini gomilu mistichnih stvari koje su tako sladunjave i ...ma daaaaj...

elem sanjamo mrtve zato shto sanjamo i zhive i jelo i kutju i drvo i sve...mrtvi su deo nashih misli kao shto je i bilo shta shto smo dozhiveli otud ih i sanjamo...

budim se...rano jutro...kisha

oh oooooh...smem li da nastavim?...ne ustaje mi se imam osetjaj da je van postelje ponor...ma ne mogu da nastavljam mislim ni ja nisam toliko teatralan...kad se radi o drugima lol (:

zashto ih sanjamo zdrave?...mozdha zato shto su 90% zhivota bili zdravi???


dakle snovi ljubav i dusha...to je ono...sveto trojstvo svih koji bi da razmishljaju o nechemu vanvremenskom ah...e sad sam bezobrazan...ali snovi mislim come on...spavash mozak radi a da ga ne kontrolishesh...randomizira sve shto je u njega ikada uneto...predskazanja simbolike shabloni smisao...je bespotrebno trazhiti...bolje trazhi smisao svakodnevnih stvari i pojava...al to i nije tako mistichno...
 
AntunTun:
...nashe dushe to smo mi...ne znam shta tu ima nejasno.....
Kliknite za proširenje...



Da…ovo je dobro…nashe dushe, to smo mi…

Jedino je pitanje ( postavlja se vec dugo ) da li smo mi zaista mi I koliko smo mi – mi a koliko neko drugi. Kad se oduzme sve tudje, nauceno…sta ce ostati…kreni polako I oduzimaj…sve nasledjeno , nauceno, nametnuto…oduzmi tatu koji govori iz tebe, mamu koja govori iz tebe, uciteljicu, druga, drugaricu , svakog ko je nesto svoje ostavio u tebi…kad se sve to oduzme, kad se neutralise to lazno Ja ( cudoviste sa hiljadu tudjih glava koje pogresno zovemo svojim “ Ja “; EGO ), sta ostaje ?

“ Saznaj istinu I istina ce te osloboditi “
 
alles_gut:
Da…ovo je dobro…nashe dushe, to smo mi…

Jedino je pitanje ( postavlja se vec dugo ) da li smo mi zaista mi I koliko smo mi – mi a koliko neko drugi. Kad se oduzme sve tudje, nauceno…sta ce ostati…kreni polako I oduzimaj…sve nasledjeno , nauceno, nametnuto…oduzmi tatu koji govori iz tebe, mamu koja govori iz tebe, uciteljicu, druga, drugaricu , svakog ko je nesto svoje ostavio u tebi…kad se sve to oduzme, kad se neutralise to lazno Ja ( cudoviste sa hiljadu tudjih glava koje pogresno zovemo svojim “ Ja “; EGO ), sta ostaje ?

“ Saznaj istinu I istina ce te osloboditi “
Kliknite za proširenje...

Zašto bismo nešto oduzimali? Konačno, i ono što se "primilo" na nas prošlo je neku selekciju... Nismo svi naučili isto, niti smo shvatili na isti način. Malo tate i mame u nama ne znači da nemamo svoju ličnost. Ako bismo tako posmatrali stvari, onda bi bilo sasvim svejedno ko su nam roditelji i šta smo u životu naučili. Malo dete možemo izolovati od spoljnog sveta, uskratiti mu učenje i učiniti ga autističnim, ali ono će ipak imati SVOJ ego, koji se razvija čak i ako je to dete uskraćeno za percepcije iz spoljnog sveta.
Sve ono što nas okružuje - drugi ljudi, životna okolina - gradi našu ličnost. I to je kvalitet. U protivnom, bili bismo čaure. A koliko je nečija individualnost jača ili slabija - kompleksno je pitanje.
 
alles_gut:
oduzimanje je jedini nacin za onoga ko zeli da ostvari ponovnu svezu sa izvorom.

istina je u tom izvoru.

sve ostalo nije istina.
Kliknite za proširenje...

Izvini, alles, mi stojimo na dijametralno suprotnim stanovištima.
Pokušavam da te razumem.
Pokušaj i ti mene: pitanje istine je vrlo filozofsko pitanje. Oko njega se već vekovima lome koplja. Nisam sklona posmatranju istine ili sopstvene suštine kao nekih metafizičkih pojmova. Ja sam JA, od krvi i mesa, genetski predodređena da budem to što jesam - da ličim pomalo na majku, pomalo na oca i, verovatno, da umrem od istih bolesti koje su oni imali - ali i individua sa sopstvenim osećanjima, gledištima, izborima. Kad bih sve sljuštila sa sebe (a što nije moguće jer nisam banana), šta bi ostalo od mene? Senka? Duh? Neka ne-materija?
Istina je ono što vidim, čujem, opipam, namirišem, osetim - i kada moj mozak ukjljuči taster za analizu i sintezu - onda je to MOJA istina.
 
Hm... 'Ajde sad metaforički: "ljudi u senci" - neki ljudi nepoznatih namera (sa konotacijom Zla); ali i "odmarati se u senci" - prijatno opuštanje.
Senka, opet, označava ambivalentnost našeg "ja" (donekle slična odrazu u ogledalu).
Senka - druga strana ličnosti.
Senka - mračna nepoznanica.
Nedostatak senke ili odraza u ogledalu karakterišu, u umetnosti i kulturi uopšte, inkarnacije Zla - vampiri.
Senka je prirodna pojava; sva ostala tumačenja spadaju u domen fantastike (meni vrlo privlačne).
 
na Suncu nema senki. Sunceva energija je Zivot.

Svaki covek ima Sunca u sebi...potrebno je rasplamsati ga, probuditi, oziveti, oterati tamnu sudbinu. Ali pazljivo i kontrolisano, inace moze da sprzi. Postoje fenomeni gde se covek zapali, sam od sebe. Rekao bih da je to nekontrolisano budjenje. Svetlost putuje daleko i vidi sve, zna. Svetlost je u nama, spava. Probude je retki.
 
Borac za prava zivotinja:
Hm... 'Ajde sad metaforički: "ljudi u senci" - neki ljudi nepoznatih namera (sa konotacijom Zla); ali i "odmarati se u senci" - prijatno opuštanje.
Senka, opet, označava ambivalentnost našeg "ja" (donekle slična odrazu u ogledalu).
Senka - druga strana ličnosti.
Senka - mračna nepoznanica.
Nedostatak senke ili odraza u ogledalu karakterišu, u umetnosti i kulturi uopšte, inkarnacije Zla - vampiri.
Senka je prirodna pojava; sva ostala tumačenja spadaju u domen fantastike (meni vrlo privlačne).
Kliknite za proširenje...

Ja još dodajem Senka može da pokloni i srce, bar takvo je moje iskustvo :-)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nervirator
Kad ste zadnji put sanjali nešto lepo?
Odgovora
10
Pregleda
274
Black_star
Black_star
Skafander
Kad bi ti neko rekao...
Odgovora
15
Pregleda
231
Skafander
Skafander
Umri_muski
Kako nas oblikuje stil muzike u karakternom, psiholoskom i parasocioloskom smislu
Odgovora
0
Pregleda
216
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top