Kad umrli ušetaju u naš san...

alles_gut:
na Suncu nema senki. Sunceva energija je Zivot.

Svaki covek ima Sunca u sebi...potrebno je rasplamsati ga, probuditi, oziveti, oterati tamnu sudbinu. Ali pazljivo i kontrolisano, inace moze da sprzi. Postoje fenomeni gde se covek zapali, sam od sebe. Rekao bih da je to nekontrolisano budjenje. Svetlost putuje daleko i vidi sve, zna. Svetlost je u nama, spava. Probude je retki.
Kliknite za proširenje...

Ovo mi se sviđa, metaforički.
Mislim da imam Sunce u sebi.
 
" Tokom dugih i krupnih Promjena postoji vrijeme kada se svijet okreće prema unutra...tada se bića, poput svijetlećih zvijezda, okreću unutra. Ona su od kristalno čistog duha, žive u nenarušenoj radosti, kruže u prostoru blistajući u sopstvenoj svjetlosti, i žive u svojoj ljepoti do beskrajnih vremena. Postoje razdoblja tokom dugih i krupnih promjena kada se vrijeme izvrće prema spolja, a bića tada tonu u život. Još su od kristalno čistog duha, žive u nenarušenoj radosti, kruže u prostoru blistajući u sopstvenoj svjetlosti i žive u svojoj ljepoti do beskrajnih vremena. Tada još nema sunca i mjeseca i zvijezda, i nema dana i noći, i nema sedmica i mjeseci, nema muškarca i žene. A onda, tokom dugih vremena, tek odjednom izdiže se prijatna zemlja, blaga kao skorup i šarena kao duga, i mirisna i slatka kao med. Jedno biće je spopala radoznalost i okusilo ju je; prijala mu je ali je postalo žedno. I ostali su redom okusili zemlju, i svima je prijala, i svi su od toga postali žedni. A kada su bića okusila zemlju, izgubila su sopstvenu svjetlost. I kada su izgubila unutrašnju svjetlost, nastala je spoljna svjetlost – sunce, mjesec i zvijezde, i nastali su dani i noći, i nastale su sedmice i mjeseci. I što su bića više jela zemlju, sve su više gubila svoj kristalno čist duh i ljepotu. I tada je nestala prijatna zemlja, a iz nje su izrasli pupoljci kao pečurke, a bića su jela pupoljke, i što su više jela, tijelo im je postajalo sve grublje i sve se više gubila njihova ljepota. Žito je onda još raslo divlje, bijelo poput brašna, nije ga trebalo mljeti, bilo je slatko, nije ga trebalo peći. Ono što bi uveče pobrali, ujutru je izraslo, što bi ujutru pobrali, uveče bi izraslo. Bića su jela žito, a onda je na njihovom jednom dijelu postalo vidljivo da su žene, na drugom dijelu da su muškarci. I kada su se pogledali, spopala ih je žarka strast i zagrlila su se. Ostali su se sablaznili, i zbog toga su bića počela da grade kuće i da u njih skrivaju svoj stid. Jednog dana je jedno biće ovako proslovilo: Zašto da idem po žito i ujutru i uveče? I ujutru je nabralo i ono što mu je bilo potrebno za uveče. Tada žito već nije sasvim izraslo sjutradan, tek do polovine. I ostali su tako uradili, i žito niđe nije sasvim izraslo, tek samo do polovine. A drugi put je opet jedno biće reklo: Zašto da idem svaki dan po žito? I jednog dana je nabralo onoliko koliko mu je bilo potrebno za dva dana. A žito je tada poraslo samo za četvrtinu, a kad su bića odjednom nabrala za cijelu sedmicu, izrastao je samo osmi dio. Šta bi bilo, rekla su bića, ako bi zemlju podijelili između sebe? I podijeliše zemlju, a onda je nekoliko bića bralo iz tuđeg. Kada su ostali primijetili, rekoše: Izaberimo nekoga između sebe ko će paziti da svako bere samo sa svoje zemlje. I tako nastade vladar, a za njim dođe svještenik, ratnik, građanin, seljak i zanatlija. "

ovo su, kazu, Budine reci. ne znam kako ne vidite vezu izmedju svih mistika...
 
alles_gut:
" Tokom dugih i krupnih Promjena postoji vrijeme kada se svijet okreće prema unutra...tada se bića, poput svijetlećih zvijezda, okreću unutra. Ona su od kristalno čistog duha, žive u nenarušenoj radosti, kruže u prostoru blistajući u sopstvenoj svjetlosti, i žive u svojoj ljepoti do beskrajnih vremena. Postoje razdoblja tokom dugih i krupnih promjena kada se vrijeme izvrće prema spolja, a bića tada tonu u život. Još su od kristalno čistog duha, žive u nenarušenoj radosti, kruže u prostoru blistajući u sopstvenoj svjetlosti i žive u svojoj ljepoti do beskrajnih vremena. Tada još nema sunca i mjeseca i zvijezda, i nema dana i noći, i nema sedmica i mjeseci, nema muškarca i žene. A onda, tokom dugih vremena, tek odjednom izdiže se prijatna zemlja, blaga kao skorup i šarena kao duga, i mirisna i slatka kao med. Jedno biće je spopala radoznalost i okusilo ju je; prijala mu je ali je postalo žedno. I ostali su redom okusili zemlju, i svima je prijala, i svi su od toga postali žedni. A kada su bića okusila zemlju, izgubila su sopstvenu svjetlost. I kada su izgubila unutrašnju svjetlost, nastala je spoljna svjetlost – sunce, mjesec i zvijezde, i nastali su dani i noći, i nastale su sedmice i mjeseci. I što su bića više jela zemlju, sve su više gubila svoj kristalno čist duh i ljepotu. I tada je nestala prijatna zemlja, a iz nje su izrasli pupoljci kao pečurke, a bića su jela pupoljke, i što su više jela, tijelo im je postajalo sve grublje i sve se više gubila njihova ljepota. Žito je onda još raslo divlje, bijelo poput brašna, nije ga trebalo mljeti, bilo je slatko, nije ga trebalo peći. Ono što bi uveče pobrali, ujutru je izraslo, što bi ujutru pobrali, uveče bi izraslo. Bića su jela žito, a onda je na njihovom jednom dijelu postalo vidljivo da su žene, na drugom dijelu da su muškarci. I kada su se pogledali, spopala ih je žarka strast i zagrlila su se. Ostali su se sablaznili, i zbog toga su bića počela da grade kuće i da u njih skrivaju svoj stid. Jednog dana je jedno biće ovako proslovilo: Zašto da idem po žito i ujutru i uveče? I ujutru je nabralo i ono što mu je bilo potrebno za uveče. Tada žito već nije sasvim izraslo sjutradan, tek do polovine. I ostali su tako uradili, i žito niđe nije sasvim izraslo, tek samo do polovine. A drugi put je opet jedno biće reklo: Zašto da idem svaki dan po žito? I jednog dana je nabralo onoliko koliko mu je bilo potrebno za dva dana. A žito je tada poraslo samo za četvrtinu, a kad su bića odjednom nabrala za cijelu sedmicu, izrastao je samo osmi dio. Šta bi bilo, rekla su bića, ako bi zemlju podijelili između sebe? I podijeliše zemlju, a onda je nekoliko bića bralo iz tuđeg. Kada su ostali primijetili, rekoše: Izaberimo nekoga između sebe ko će paziti da svako bere samo sa svoje zemlje. I tako nastade vladar, a za njim dođe svještenik, ratnik, građanin, seljak i zanatlija. "

ovo su, kazu, Budine reci. ne znam kako ne vidite vezu izmedju svih mistika...
Kliknite za proširenje...

Rađamo se, živimo i umiremo sa bolom.
Kad bih bila vernik, bila bih budista.;)
Priče o grehu, pohlepi... parabole. Da, veza između mistika postoji, očigledno.
I Ep o Gilgamešu je parabola.
Ali, nisam vernik. Samo zaljubljenik u umetnost reči.
 
Sokolica_M:
... iz neke druge ravni, iz neke druge egzistencije (ukoliko nešto posle smrti uopšte i postoji)

... kako i zašto...

Milorad Pavić u knjizi ''Kutija za pisanje'' u nekom pasusu kaže da se duše mrtvih služe našim snovima kao čamcima na svom putu...
Jedna osoba mi govori kako su svi snovi produkt nataloženog nesvesnog u nama, nikakvo predskazanje sa sobom ne nose... sem onih u kojima nam se mrtvi javljaju... Jer to su susreti duša... jedino mesto gde je susret umrlog i živog moguć... Jer mi, kad spavamo, naše duše - to kažu neka učenja kojima se ona priklanja - oslobađaju se tela, u želji da osete onu iskonsku slobodu i napoje se u tim transcedentnim prostranstvima... i tako je moguće videti i razgovarati nekog pokojnog...
Ali to nisu dobri snovi, dodaje. Zbog mešanja svetova...

Ne sanjam često mrtve, ali kad ih sanjam, urežu mi se u pamćenje...
Jednom, sanjala sam ujaka i vodili smo razgovor sa toliko smisla... na kraju mi je udelio neke savete... San se prekinuo kad smo se rastali...

I skoro, jednu ženu koja je umrla nakon teške, duge i retke bolesti... koju sam ja jedino u tom stanju besvesnosti upozala...
A u snu je bila tako zdrava... i u toj prostoriji gde smo bili tako osetno drugačija od nas, tako čista... da ne umem to da opišem...
A i meni je lepo što je vidim. Ali je se i plašim. Gledam je samo. Drago mi je i mučno u isti mah. I samo kažem sebi: kako ću da plačem kad odem odavde...
Budim se, rano jutro, kiša.
Više nisam mogla da spavam.

Uvek ih sanjam takve - zdrave i srećne. I mlade, mlađe nego što su bili kada su umrli.
Zašto?

Volela bih da čujem raznolike odgovore i komentare...
Kliknite za proširenje...

Ne tako chesto, ali kad god se deshava neka prekretnica u mom zhivotu sanjam svog
pokojnog deku, maminog oca.
Umro je pre 15 godina, kada sam imala, nepunih 11. Nisam imala po mnogo chemu da ga pamtim. Nismo zhiveli zajedno, chak ni u istom gradu.. Ishla bih kod nane i njega za raspuste ili tek za neki vikend..

Umro je od raka plutja. Setjam se njegovih poslednjih dana i mame koja je odlazila svakog petka posle posla za Kragujevac. Njenog straha u ochima, hotje li imati priliku da josh jednom porazgovara sa njim.. :(

Proshlo je dosta godina.. Rodili su se neki novi ljudi, sazrele su neke, tada male osobe,
josh mnogi su nas napustili, a neki su odluchili da odu.. i nishta. Sve do pre 4 godine.
Tetka mi se razbolela. Nalazi konfuzni, stanje sve gore.. Prehlada koja ne prolazi..

Nisam bila previshe opteretjena njenom situacijom, ali sam pochela da sanjam deku. Nasmejan, lep, mlad.. objasnjava mi kako je ona bolesna i kako on mora da je odvede,
da se ne ljutim ni sluchajno na njega i da me voli..

Mnogi su taj san protumachili kao dobar znak. Tetki se sve ostvarilo.. Posle 3 meseca dobila je nalaze i dijagnoza je bila ista kao dekina.

Genetika valjda, nazhalost, nije jedina koju sam izgubila od te opake bolesti. Za svaku osobu sam unapred dobijala poruke o toj istoj bolesti od deke, kroz san..
 
„Čuang-ce je jednom sanjao da je leptir koji letucka, srećan i zdrav, a nije znao ni ko je to Čuang-ce. Kada se probudio postao je opet istinski i pravi Čuang-ce. Sada zaista ne znam da li je Čuang-ce sanjao da je leptir, ili je leptir sanjao da je Čuang-ce. Mada između Čuang-ce i leptira sigurno postoji razlika. Stvari se tako mogu izmijeniti“.
 
Borac za prava zivotinja:
Vraćam se na ovu temu, pošto mi je baš interesantna.
Kako vernici tumače mrtve koji "dolaze" u snove?
Da li su, po njima, ti pokojnici neki entiteti iz drugih sfera, ili kreacije našeg uma, tj. podsvesti?
I zašto? Kako?
Kliknite za proširenje...


Meni je najblize tumacenje koje postoji u vudu religiji: mrtvi su nasi preci, porodicni, oni za koje nas je vezivala neka vrsta ljubavi, ljudi koji su nam nesto znacili a niosu nam bili bliski rodjaci....to su preci koji nas, i sa one druge strane, vole, secaju nas se i paze na nas.U snu nam daju savete, pricaju s nama , sve kako bi nam pomogli.Licno sam sanjao neke umrle rodjake sa kojima nisam imao bas dobre odnose, i sto rece neko ovde, bas se ispricasmo, i pomirismo se; posle toga, osecao sam se nekako lakse, kao da mi je ogroman teret spao sa ledja.
 
Evo moga iskustva. Mama mi je umrla pre 5 godina od karcinoma Dugo se mucila . Dan pre nego sto ce da umre bila sam joj u poseti (umrla je u svojoj kuci) Nismo hteli da je vodimo u bolnicu tata i ja smo odlucili da je bolje da umre u svom krevetu.Prilikom te poslednje posete bile smo nas dve u jednom trenutku same u sobi tada se desilo nesto meni potpuno neverovatno. Mama koja je samo zmurela u jednom trenutku je otvorila oci i pogledala me. Taj pogled je bio cudan i dan danas ga pamtim. Mnogo sam se uplasila . Te veceri sam se vratila svojoj kuci n(nismo ziveli zajedno) i dugo sam bila pod tim utiskom. Zaspala sam negde posle ponoci i u snu mi se prikazala soba gde je moja mama lezala ali prazna , krevet namesten a moje mame nema, tada sam osetila neki ostar miris u snu koji me je probudio i kao da sam u predsoblju videla neku belu priliku. Bila sam kao u nekom polusnu , tada je zazvonio telefon i tata mi je javio da je mama upravo umrla. Kao da je dosla da se oprostimo poslednji put. I dan danas sam pod tim utiskom da nesto postoji sto mi ne razumemo. Uvek kada imam neki problem ja odem na mamin grob i izjadam se i mogu vam reci da posle toga nekako se sve resi samo po sebi
 
olja zvezdara:
Evo moga iskustva. Mama mi je umrla pre 5 godina od karcinoma Dugo se mucila . Dan pre nego sto ce da umre bila sam joj u poseti (umrla je u svojoj kuci) Nismo hteli da je vodimo u bolnicu tata i ja smo odlucili da je bolje da umre u svom krevetu.Prilikom te poslednje posete bile smo nas dve u jednom trenutku same u sobi tada se desilo nesto meni potpuno neverovatno. Mama koja je samo zmurela u jednom trenutku je otvorila oci i pogledala me. Taj pogled je bio cudan i dan danas ga pamtim. Mnogo sam se uplasila . Te veceri sam se vratila svojoj kuci n(nismo ziveli zajedno) i dugo sam bila pod tim utiskom. Zaspala sam negde posle ponoci i u snu mi se prikazala soba gde je moja mama lezala ali prazna , krevet namesten a moje mame nema, tada sam osetila neki ostar miris u snu koji me je probudio i kao da sam u predsoblju videla neku belu priliku. Bila sam kao u nekom polusnu , tada je zazvonio telefon i tata mi je javio da je mama upravo umrla. Kao da je dosla da se oprostimo poslednji put. I dan danas sam pod tim utiskom da nesto postoji sto mi ne razumemo. Uvek kada imam neki problem ja odem na mamin grob i izjadam se i mogu vam reci da posle toga nekako se sve resi samo po sebi
Kliknite za proširenje...

U Bosanskom ratu je umro otac jedne od mojih najboljih drugarica.
Noć pre nego da im jave, njena majka je sanjala kako on dolazi i ona polazi negde sa njim. I negde, na nekom delu tog ''puta'', ona se odjednom seti da su deca ostala u svojim krevetima, obuzme je panika što su ih ostavili, okrene se prema njemu i pita: ''A deca?''
I tada kao da je naglo ispustila njegovu ruku i pala na krevet. Taj pad je i probudio. I zvuk telefona...

Uoči 40 dana majci jednog mog bivšeg momka, ja sam sanjala kako joj kupujem neko cveće i insistiram da bude baš crveno, a oni mi kažu da bolje da bude ''belo'', jer je to simbol nežnosti i prijateljstva, i na kraju, nerado, ja to kupim. A onda ulazim u drugu prodavnicu i kupujem ogrlicu :?. Ne vidim prodavca, samo njegove ruke kako nižu kristale. I oduševim se, kažem kako bi njoj to savršeno dogovaralo...
Onda se budim, pet ujutru je.
Za nekoliko sati odjurila sam na groblje i najpre sam krenula sve cvećare da obilazim i da razmišljam šta da kupim. Na kraju mi je ta i tolika neodlučnost isterala iz takta, rekla sam da mi daju ''šta bilo'', platila i krenula... nekoliko koraka i vidim da su mi dali buket crvenog cveća... što je mogla da bude slučajnost... koja ostavlja utisak, moram priznati...
I ove godine, uoči odlaska na groblje na godinu dana, sanjala sam je...

I obično volim, kad već moram da odem na groblje ili osećam da treba i želim... volim da idem sama... sedim, razmišljam, pokušavam da protumačim snove, da nađem neku vezu, da vidim šta to ne razumem... Onda najčešće samo shvatim kako je dan tamo sivlji, kako vetar jače duva... i kako je lepo što mi nosić curi... znak da sam živa...
:(
 
U ovim ruznim vremenima shvatila sam jednu veliku istinu da je lepo ziveti ma koliko covek imao problema. A kada se puno nerviram oko recimo nekih sitnica ili krupnijih stvari ja odem na groblje pa tamo shvatim da tamo svi zavrsavamo jednog dana nervirali se ili ne. Prema tome zivimo punim plucima a nase pokojne postujmo i upalimo im svece kada god ih sanjamo i obilazimo im grobove a ne kao ono kada pise na spomeniku (e to mi je najodvratnije) neutesna supruga i deca a ono grob zapusten pun korova. Brzo su ih prezalili . Strasno.:-(
 
olja zvezdara:
U ovim ruznim vremenima shvatila sam jednu veliku istinu da je lepo ziveti ma koliko covek imao problema. A kada se puno nerviram oko recimo nekih sitnica ili krupnijih stvari ja odem na groblje pa tamo shvatim da tamo svi zavrsavamo jednog dana nervirali se ili ne. Prema tome zivimo punim plucima a nase pokojne postujmo i upalimo im svece kada god ih sanjamo i obilazimo im grobove a ne kao ono kada pise na spomeniku (e to mi je najodvratnije) neutesna supruga i deca a ono grob zapusten pun korova. Brzo su ih prezalili . Strasno.:-(
Kliknite za proširenje...
Pre nego što se sledeći put iznerviraš prvo vidi da li možda ne piše "neutešena supruga".
 
Sanjam... Tu i tamo... Vidjam... tu i tamo... Ujaka kad god odem na Zlatibor vidim u jednom coveku. Isti on. Svaki put se presecem iako znam da nije on. Ne moze biti on.

Jedno od interesantnijih iskustava je bilo kad mi je uginuo kuca. Sanjala sam ga cesto i onda jedno vece sam ga sanjala kako je uskocio kroz prozor [!!!] i tu stajao kod mog kreveta... Ja sam ga pogledala, nekako sam znala da je to san... Kad sam otvorila oci on je jos uvek bio tu i okrenuo se i istrcao iz sobe ka ulaznim vratima... Krenula sam za njim i u tom trenutku je mama izlazila iz stana, i on je izleteo... Ne moram da vam opisem maminu facu kad me je videla tako rano kako idem u pidzami ka ulaznim vratima sva nasmejana... :lol:

Al inace imam trip da mi se san i java, veoma realno, mesaju... Ponekad i nije zanimljivo.
 
paramanand:
„Čuang-ce je jednom sanjao da je leptir koji letucka, srećan i zdrav, a nije znao ni ko je to Čuang-ce. Kada se probudio postao je opet istinski i pravi Čuang-ce. Sada zaista ne znam da li je Čuang-ce sanjao da je leptir, ili je leptir sanjao da je Čuang-ce. Mada između Čuang-ce i leptira sigurno postoji razlika. Stvari se tako mogu izmijeniti“.
Kliknite za proširenje...

ti kad bi rek'o nesto konkretno na neku temu sunce bi eksplodiralo....
 
Evo Sokolice da se ti i ja dobrovoljno prijavimo na neka psihijatrijska ispitivanja: ti zato što imaš toliko paranormalnih iskustava i ja što ih nikada nisam doživeo, a baš bih voleo da ih doživim. Postoje li neki spoljašnji stimulatori koje koristiš pa da pokušam i ja? Ako postoje, onda nam psihijatar nije potreban.
 
A šta ako sanjam sebe mrtvu?
Događalo se i bilo je prilično morbidno... Vraćajući "film" unazad i razmišljajući da li sam pre spavanja pojela nešto teško, ili popila neki alkohol - zaključila sam da nisam.
Shvatila sam da kad sanjam mrtve, koji su u snu živi, to znači da mislim na njih. I sasvim mi je prijatno u njihovom okruženju.
Ali, ovo je drugačije.
'Ajde sad - psiholozi i tumači snova! Analizirajte... Samo nemojte reći da podsvesno želim da umrem, jer, garantujem da nije tako.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Čime su nas plašili kad smo bili mali?
2 3
Odgovora
66
Pregleda
774
*pustinjakinja
*pustinjakinja
Nina
Pokojnik ne dolazi u san slučajno
3 4 5
Odgovora
110
Pregleda
2.251
limunada
limunada
Umri_muski
Kad mi ushi zveche
Odgovora
3
Pregleda
131
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top