Kad umrli ušetaju u naš san...

[BluBlu]

U svakom slucaju ne valja sanjati mrtve,iako su za zivota to bile voljene osobe.Njihova svest postoji dok ih se secate,ali ono sto se pojavljuje u snu uzimajuci oblik njihovog tela nisu oni,to samo sluzi da pije vasu zivotnu energiju,sto je odvratno i gnusno.Bezite od mrtvih u snovima.A ako sanjate sebe kako umirete,to znaci da se radja novo ja na javi.

Ja volim kada sanjam majku koja mi je umrla na rukama. Posle tih snova imam odecaj kao da smo stvarno bile zajedno. Ali nije to ipak neko prijatno osecanje, jer cesto sanjam da treba negde da podjem sa njom a ja ne odem i zbog toga se ona razboli i umire.... KAo da sam otisla ne bi umrla. Ili sanjam je u sobi sa cigaretom u rukama i kazem joj : nemoj da pusis, OPET ces umreti.A ona vrti glavom i kaze SAD JE SVEJEDNO.....
Poslednji put mislim da sam sanjala da je ozdravila i da mi je tata rekao: Ovaj put nece umreti.....

Pomislim ponekad da me to samo grize savest jer nisam vise vremena provodila sa njom dok je bila bolesna, jer sam bila velika kukavica.

Ipak, volim da je sanjam, i volim da je vidim da se smeje u snu.

Verujem da ona to zna, tamo negde.....

 

[Sonya Skarlet]

Ja volim kada sanjam majku koja mi je umrla na rukama. Posle tih snova imam odecaj kao da smo stvarno bile zajedno. Ali nije to ipak neko prijatno osecanje, jer cesto sanjam da treba negde da podjem sa njom a ja ne odem i zbog toga se ona razboli i umire.... KAo da sam otisla ne bi umrla. Ili sanjam je u sobi sa cigaretom u rukama i kazem joj : nemoj da pusis, OPET ces umreti.A ona vrti glavom i kaze SAD JE SVEJEDNO.....
Poslednji put mislim da sam sanjala da je ozdravila i da mi je tata rekao: Ovaj put nece umreti.....

Pomislim ponekad da me to samo grize savest jer nisam vise vremena provodila sa njom dok je bila bolesna, jer sam bila velika kukavica.

Ipak, volim da je sanjam, i volim da je vidim da se smeje u snu.

Verujem da ona to zna, tamo negde.....

Da..nikada nismo svesni da li dovoljno paznje posvecujemo nekome...a kada ga vise nema onda nam se cini da je sve moglo vise,bolje..:-(

 

[Borac za prava zivotinja]

Ja volim kada sanjam majku koja mi je umrla na rukama. Posle tih snova imam odecaj kao da smo stvarno bile zajedno. Ali nije to ipak neko prijatno osecanje, jer cesto sanjam da treba negde da podjem sa njom a ja ne odem i zbog toga se ona razboli i umire.... KAo da sam otisla ne bi umrla. Ili sanjam je u sobi sa cigaretom u rukama i kazem joj : nemoj da pusis, OPET ces umreti.A ona vrti glavom i kaze SAD JE SVEJEDNO.....
Poslednji put mislim da sam sanjala da je ozdravila i da mi je tata rekao: Ovaj put nece umreti.....

Pomislim ponekad da me to samo grize savest jer nisam vise vremena provodila sa njom dok je bila bolesna, jer sam bila velika kukavica.

Ipak, volim da je sanjam, i volim da je vidim da se smeje u snu.

Verujem da ona to zna, tamo negde.....

Ne. Nije to griža savesti, već tuga i nostalgija. Sanjaš je zato što si je volela, i zato što je još uvek voliš. Moguće je voleti pokojnika, zato što je on (ona) još uvek živ(a) u tvojim uspomenama. Ljudi, zapravo, ne umiru dok su u našim sećanjima. Tek kada nekog sasvim zaboraviš, više ga ne sanjaš.
A to što voliš da je sanjaš, samo potvrđuje činjenicu da ti nedostaje.

 

[Wilfred]

no point to dwell in the past

 

[guitargirl]

sad cu ja samo malkice da se odaljim od teme....al samo malkice
dakle, necu govoriti o snovima, nego o klinickoj smrti.
Cula sam razne price o tome shta ljudi sanjaju kad dozive klinicku smrt.

Evo, npr, shetash ulicom, onako bezveze, lep je dan...dodjesh do autobuske stanice, i naidje bus, vrata se otvaraju a na vratima stoji osoba za koju znash da je mrtva, recimo pokojni otac (ne daj boze, ali eto za primer...mislim da je to bilo...), koji se smeshi, i zove te da dodjesh kod njega! I ti se obradujesh kad ga vidish, tako ga dugo nisi video, i naravno krenesh da trcish ka njemu, on te ceka, da te zagrli.....i u jednom trenutku se predomislish, shvatash da je on ustvari umro, i ne znam shta bude, u glavnom ne odesh s njim, vratish se..... I lekari te povrate...


I kontra prica na sve to....
Moj tata je doziveo klinicku smrt kad sam bila veoma mala. Toliko je malo falilo.....ma najezim se kad pomislim samo. Kad sam mu ispricala sve ovo, samo se skepticno nasmejao i rekao : "Ma, lazu bre....ja nishta nisam video..."
tako da.....valjda ne verujem....ne znam....

 

[guitargirl]

a shto se tice snova...
Ne sanjam mrtve...i nisam bash tuzna shto je tako... mada ne mislim da je to nishta strashno, niti da ima veze sa bilo kakvim predskazanjima, itd....to je samo ono o cemu podsvesno mislimo....i toga se ne treba plashiti...

 

[dekoder]

Joj ja sam sanjala neku noc kako biram sebi nadgrobni spomenik..
A jednom sanjala da idem kuci i na nekom drvetu vidim svoju smrtovnicu i sva iznrervirana dolazim kuci i zaticem svog oca koji je inace u realnom svetu umro ali svetu snova je bio ziv.
Koji se cudi otkud ja a ja sam ceo san bila iznervirana ne zato sto su me proglasili mrtvom tj.zato sto sam bila mrtva vec zato sto su stavili ruznu sliku na umrlicu

 

[причалица]

moj ćele ponekad ušeta u moj san, kako vi kažete. nema ga godinu i po dana na ovoj zemlji. ipak, poslenji put je plakao u mom snu i ja sam ga tešila i mislila ''zašto si morao da umreš da bi plakao?'', jer za života nisam videla nikad očevu suzu.

 

[crveni oblak]

Meni je posle iznenadne tatine smrti bilo jako zao sto se nisam "oprostila" od njega pa sam zarko zelela da ga sanjam i naprezala se pred spavanje samo da bih ga sanjala pa da ga jos jednom zagrlim. Jedne noci posle nekih dva do tri meseca, odustala sam od te "namere" i palo mi je na um da sam i malo ljuta na njega sto mi ne dolazi u san. Cim sam tada zaspala ja sam ga sanjala zdravog i pravog, ali se i u snu zna da je umro i da je samo svratio da pomogne mami oko silne papirologije. Trazio je da mu naseckam cajne kobasice i ostale meze i ja sam se naljutila sto to jede, a umro je od infarkta, zasto ne pazi sada bar na ishranu itd. U jednom trenutku kao da sam shvatila da mi izmice i da gubim vreme na rasprave, a ja sam htela samo da ga zagrlim u snu, potrcala sam i obesila mu se oko vrata i on se onako zezachki nasmesio i odmah sam se pribudila. Kao da je ipak dosao da mi ispuni zelju da ga zagrlim, ali je morao da saslusa i moju ljutnju.

 

[crveni oblak]

Pokojnog tatu sam samo tada jednom sanjala i jos jednom kada sam razmisljala o skidanju crnine pa mi je u snu o tome odgovorio "ma kako hoces, ma svejedno je, ma batali to sta ce ti". Vise ga nikada nisam sanjala do sada i ljudi kazu da je to od jacine bola sa kojim ne mogu da se pomirim.
Medjutim, kada mi je muz umro, isto iznenada kao i otac, ali pod drugim okolnostima, ja sam mislila da jace zalosti od te nema. A ni muza nisam jos uvek sanjala, a prosla je skoro godina i neprestano ga gledam na slikama i snimcima. Cak su mi neke tetke rekle da to sto ne uspevam da sanjam umrle drage ljude iako to jako zelim dobro je po moje zdravlje jer se umrli javljaju u nasoj podsvesti samo prekom potrebom da nas pripreme za fizicke tegobe kako bismo ih lakse podneli. Koliko u tome ima istine, ne znam. Tako kazu te zene.

 

[ristob]

Kažu kada umrli daje treba se nadati dobrom, a kada uzima onda će biti nešto loše. Ako se ode sa umrlim to je najgore.

 

[valaam]

Bio sam na jednoj sahrani i pokojnika spuštaju u grob. U tom trenutku njemu zazvoni mobilni...
Od tada često sanjam telefone.. bez zeze...

 

[Violetna]

ja sam sanjala jednog prijatelja veče pre nego što je poginuo
bio je krvav i pružio je meni ruku, kad sam ga uhvatila za ruku
on je dobio neki smiren izraz i u trenutku su sve rane na
njegovom telu nestale i osetio se mir i on polako nestaje, kao
duh

 

[dekoder]

ja kad sanjam mog tatu...redovno cuti i posmatra me...takav je bio i za zivota nikad me nije kritikovao uvek je imao poverenje u mene i moje odluke.
Ali sad kad ga tako sanjam znam da ce mi se nesto lose desiti i to bas lose ...

 

[louiskrstic]

Snovi samo nastoje da nas pouče, da nas opomenu ili upozore na ono što mislimo i planiramo a nije najpozitivnije prirode ili da nas pouče o nama samim. "Loše" stvari nam se dogadjaju zato što smo ih mi sami takvim pokrenuli. Smrt ne postoji i mi smo sa one druge strane življhi i aktivniji nego što smo ovde. Jer, mi smo Duše večiti smo i besmrtni. Snovi su tajni prolaz do najviših stanja svesti, mudrosti, ljubavi i duhovne slobode. Život ima svoj cilj, smisao, svrhu...

 

[super nezgodna]

Smrt ne postoji i mi smo sa one druge strane življhi i aktivniji nego što smo ovde.

Aktivni ovde, jos aktivniji gore...pa, kada cemo da se odmorimo?

 

[MaliZen]

Igrom slucaja imam dosta prijatelja koji su pokojni... pa ih ponekad i sanjam. Mada je to prava retkost iako pamtim po 7-10 razlicitih snova po veceri.

Sanjanje je divno, i sto je jos bolje, covek moze da se uvezba da se seti veceg broja snova ili da postane svesniji u njima. Lucidno sanjanje je nesto fenomenalno. Mnogi odgovori na zivotna pitanja mogu da proisteknu upravo u snovima. Ukoliko nekoga interesuje vise o tome, samo neka googluje Lucid dreaming.

 

[super nezgodna]

Neki ljudi su prosto senzibilniji od drugih, tako da su prijemciviji za percepcije izvan uobicajenih. Moje iskustvo je takvo da umrle ne sanjam cesto, ali ovo je bilo bas upecatljivo.

Neobicno je bilo kada sam sanjala nekog rodjaka, koji uzgred budi receno, nije mi ni bio toliko blizak rodjak a i ziveo je u inostranstvu. Cula sam da je bolovao, ali to je trajalo dosta dugo, tako da o njemu nisam ni razmisljala cesto. Te noci sam sanjala jedan od onih snova kada vam se cini da uopste ne sanjate, koliko se cini stvaran. San je bio prilicno realistican, setnja sa majkom i tetkom po gradu. Usput smo svratile do neke zgrade jer smo imale poziv da moramo da udjemo u nju. Kada smo usle, bile smo zaprepascene koliko je bilo ljudi u prostoriji. Do nas je dosao nas rodjak, koji se sa nama izljubio. Pitali smo ga sta je ovo, odakle ovoliko ljudi, na sta je on veselo rekao da cekaju da ga prozovu i da je ovo mesto cekaonica. Ja sam razgledala okolo, dok je on govorio mojoj majci i tetki sta je potrebno da urade sa nekim dokumentima. Pozdravio se sa nama i rekao da zuri, jer ce ga jos malo prozvati. Probudila sam se. San je bio jasniji da ne moze biti, osim dela sa dokumentima jer nisam pazljivo slusala sta je pricao. Ujutru sam nazvala majku, ona je naravno odmah rekla da su joj jutros javili kako je rodjak nocas preminuo. Nisam bila iznenadjena ali mi nije bilo svejedno, zasto je bas morao kod mene da dodje.Na sahrani u njegovom rodnom mestu, proculo se da sam ga sanjala...i znate sta...niko nije pitao za njega, nego o dokumentima koje je pominjao u snu. Ne znam da li sam se vise iznenadila snu ili ljudima. Ni mrtvi ljudi ne mogu da vas toliko uplase koliko ovi zivi.

 

[MaliZen]

Ni mrtvi ljudi ne mogu da vas toliko uplase koliko ovi zivi.

nice...

 

[louiskrstic]

Snovi su uvek sa nama i to je ne deo već naš život. Najčešće na njih ne obraćamo pažnju osim ako nisu drastično izraženi - ako nas ne nastoje značajno opomenuti da bi nam se pomoglo. Kroz mnoge živote nas najčešće interesuju mnoge druge stvari dok najzad ne dodje vreme kada se svega umorimo i kada nas interesuje samo istina života. Tek tada počinjemo uvidjati da snovi igraju značajnu ulogu u našem životu.
Susretanje sa preminulima (ali ne i mrtvima jer mrtvih nema) tj onima koji su sada na višim nivoima realnosti je sasvim normalno. Snovi su praktično tajni prolaz do viših stanja svesti, viših realnosti i do samog Božjeg Carstva. Putovanje u snovima višim svetovima polako prerasta u svesno (Duša) putovanje višim svetovima kada pojedinac stiče pravo da uči u Hramovima Zlatne Mudrosti na višim svetovima. Snovi nam pomažu da bolje razumemo sebe i život. Da bolje rešavamo svoje školske, radne, porodične, zdravstvene, ljubavne i sve ostale probleme ali i da stičemo samopouzdanje.
Tek sa snovima počinjemo pravo učenje i to svesno prihvatanje životnih lekcija.
Da, ukoliko nekog stvarno interesuje više o snovima može se priključiti prezentaciji koja će se održati 26 septembra kod Zelenog Venca. Drugima možemo verovati samo do izvesnog stepena ali ako svojim snovima ne verujemo onda nema nikog na celom ovom ili bilo kom drugom svetu kome možemo ili trebamo verovati.

 

[MaliZen]

prezentacija cega? daj neki link

 

[gost 101840]

...nemam takva iskustva...

 

[причалица]

...nemam takva iskustva...

stvarno?

 

[Emily_Bg]

Evo jedan dogadjaj koji me jos drzi pod utiskom:
Sanjala sam moju pokojnu baku,kako sedi na nekoj prelepoj poljani i doziva me.ja sam kao negde u daljini,mada je jasno vidim i cujem da me zove,ali iz nekog razloga ne mogu da dodjem do nje.Jednostavno,nista me ne sprecava materijalno us nu,ali ne mogu.
I dok sam sanjam potpuno sam svesna toga da ne mogu kod nje i stalozena po tom pitanju.
Tu se san zavrsava one me zove ja stojim i gledam je.
budim se.Cim sam se setila sta sam sanjala htela sam da odem na groblje,odnesem cvece i u crkvu da zapalim svece.
Medjutim,tog dana mi svasta nesto iskrslo i nista nisam stigla da uradim od planiranog.
Pomislila sam:u redu,nista strasno,otici cu sutra.
I odem sutra....Kad sam imala sta da vidim...naprsla nadgrobna ploca po sredini.
A nisam bila bas dugo na groblju.
I bi mi nekako krivo.

 

[gost 147532]

Retko sanjam ljude koji su umrli. Kada se to i desi, obično je to moj otac. Uvek sam u snu svesna situacije da je mrtav i pitam se otkuda on kada nije živ. Sanjam obične životne situacije koje smo proživljavali ili slične njima, tako da ništa nije neobično.